Radna nedelja od četiri dana: Ko je probao i kako je prošao

Svet 11. jul. 202120:05 > 20:06
Podeli:
Foto: EPA-EFE/Kiko Huesca

Svako od nas bi voleo da radi koji sat kraće ili koji dan manje, a da za to prima istu platu. Tokom proteklih godina i meseci, dosta se govorilo na ovu temu, a u pojedinim zemljama sprovedeni su eksperimenti koji su pokazali da radnici koji rade šest sati dnevno ili imaju radnu nedelju od četiri dana, efikasniji, produktivniji i da se bolje osećaju.

PROČITAJTE JOŠ:

Island

Ova ostrvska zemlja je pune četiri godine, od 2015. do 2019, eksperimentisala sa četvorodnevnom radnom nedeljom, a rezultati objavljeni pre tri dana pokazuju da je eksperiment bio više nego uspešan. Produktivnost je na većini radnih mesta ostala ista, a negde je čak i porasla.

U ovom ispitivanju je učestovovalo više od 2.500 radnika iz različitih oblasti, odnosno oko jedan odsto radno sposobnog stanovništva Islanda. Radnici koji su bili deo programa rekli su da su im četiri radna dana nedeljno omogućila da budu „manje pod stresom i da se osećaju zdravije“.

– Ova studija pokazuje da je najveći svetski eksperiment sa skraćenom radnom nedeljom u javnom sektoru po svim merama postigao izuzetan uspeh. To pokazuje da je javni sektor zreo za to da bude pionir skraćene radne nedelje, a ovo može biti lekcija iz koje nešto mogu naučiti i druge vlade – rekao je direktor istraživanja Vil Strondž. Island se nije zaustavio samo na testiranju ovog modela. Kako se projekat pokazao uspešnim, čak 86 odsto islandske radne snage je prešlo ili prelazi na kraće radno vreme u narednom periodu. Oni koji su prešli na 35-satnu radnu nedelju zadržali su istu platu kao kada su radili punih 40 sati.

Foto: Shutterstock

Španija

Za sličan eksperiment odlučila se i Španija.

Odluka je doneta u martu ove godine, na predlog male levičarske partije Mas Pais koji je vlada u Madridu prihvatila. Pilot projekat trajaće ukupno šest meseci tokom kojih će različite kompanije uvesti četvodnevnu radnu nedelju.

Jedna od njih je, kako je objavljeno pre tri nedelje, „Telefonika“, najveća španska telekomunikaciona kompanija, ali i jedna od najvećih na svetu.

Telefónica
Telefónica Foto:EPA-EFE/LUKAS BARTH-TUTTAS

Nije poznato mnogo detalja, ali pojedini španski mediji preneli su da ovaj model neće važiti za sve sektore kompanije, kao i da bi se mogle očekivati manje plate za radnike. Prema pojedinim izorima, plata koji isplaćuje „Telefonika“ mogla bi biti manja za sedam odsto, ali program podrazumeva da razliku radniku nadomesti vlada.

„Telefonika“ će ovaj model početi da primenjuje u oktobru ove godine, a prvi rezultati trebalo bi da budu poznati na proleće 2022. godine. Španska vlada uložiće oko 50 miliona evra u troškove ovog pilot programa. Očekuje se da će oko 200 kompanija i oko 3.000 do 6.000 radnika biti uključeno.

Japan

Kompanija „Majkrosoft“ u Japanu testirala je ovaj model 2019. godine. Rezultati su pokazali da su zaposleni izrazili veći osećaj zadovoljstva i sreće, a produktivnost im je porasla za 40 odsto. Ali, to nije bio jedini boljitak – upotreba struje bila je niža za 23 odsto, 59 odsto manje papira je korišćeno za štampanje, a pauze tokom radnog vremena su snižene za 25 odsto. Takođe, 92 odsto od 2.280 zaposlenih izrazili su pozitivan utisak o skraćenoj radnoj nedelji.

– Želeo sam da radnici razmisle i iskuse kako mogu da postignu isti rezultat iako rade 20 odsto manje. Radite manje, dobro se odmorite i naučite dosta – rekao je izvršni direktor „Majkrosofta“ za Japan.

Švedska

Foto:EPA-EFE/ANDERS WIKLUND

Ova skandinavska zemlja završila je probni program u jednom od svojih najvećih gradova. Prema tom programu, radni dan trajao je šest umesto osam sati. Zaključak švedskog modela bio je da je manje radnih sati radnike učinilo srećnijim i zdravijim, ali da bi ipak bio preskupo da se sličan model primeni širom zemlje.

Novi Zeland

Sa sličnom akcijom pokušali su i na Novom Zelandu. „Unilever“, britansko-holandska firma koja proizvodi robu široke potrošnje, omogućila je radnicima da skrate radno vreme za 20 odsto. Za isto vreme plata im je i dalje ostala ista.

Šta su razlozi za skraćivanje radne nedelje?

Pobornici radne nedelje od četiri dana kao razloge „za“ navode povećanu produktivnost zaposlenih, unapređenje mentalnog zdravlja radnika i borbu protiv klimatskih promena.

U vreme pandemije koronavirusa, ovaj predlog je dodatno dobio na značaju. Kao razlog naveden je „zamor materijala” i preopterećenost zaposlenih. Radnici su teško nalazili balans između poslovnih obaveza i privatnog života. To je pokazao i eksperiment na Islandu, gde su radnici istakli da sada imaju bolju ravnotežu poslovnog i privatnog života. Koncept je ipak naišao na određene kritike. Na primer, španski poslovni lideri su ovo nazvali „projektom ludila“.

Bonus video: Alkatraz – turistički dragulj

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram