Više od dve hiljade poverljivih izveštaja je procurilo iz američkog Trezora, odnosno njegovog odeljenja koje se bavi sprečavanjem finansijskog kriminala (FinCEN) i oni svedoče o razmerama tokova "prljavog" novca širom sveta - za prethodnih osamnaest godina je zabeleženo više od dva biliona dolara novčanih transakcija koje su banke označile kao sumnjive i prijavile FinCEN-u. Ovaj novac slale su razne firme uključene u korupciju, tajkuni, kao i kriminalci.
Curenje tajnih dokumenata otkriva da i je više velikih svetskih banaka – JPMorgan, HSBC, Standard Chartered, Deutsche Bank i New York Mellon – nastavilo da sprovodi transakcije kriminalaca, oligarha i korumpiranih političara, iako su ih američke vlasti ranije već kaznile zbog toga što nisu uspele da zaustave tokove prljavog novca.
U istrazi se tvrdi da je jedan od najbližih saradnika ruskog predsednika Vladimira Putina koristio Barklejs banku u Londonu kako bi zaobišao sankcije koje su trebale da ga spreče da koristi finansijske usluge na Zapadu. Deo novca je korišćen za kupovinu umetničkih dela.
Ruski građevinski tajkun Arkadij Rotenberg je prilično blizak predsedniku Vladimiru Putinu i privatno; prema pisanju stranih medija, on je jedan od najboljih ličnih prijatelja ruskog predsednika.
U žiži javnosti našao se kada je otkriveo da će upravo on biti zadužen za izgradnju mosta između Rusije i prethodno anektiranog Krima.
Rotenberg čije bogatstvo “Forbs” procenjuje na 2,6 milijardi bio je jedan od prvih zvaničnika koji su se našli na meti američkih i evropskih sankcija nakon aneksije Krima 2014, upravo zbog njegovih veza sa ruskim predsednikom. Putin i Rotenberg poznaju se od detinjstva, a kao dečaci su u tadašnjem Lenjingradu trenirali u istom džudo klubu.
Procureli dokumenti pokazuju i da je Njujorkška banka Melon prebacila više od 1,3 milijarde dolara između 1997. i 2016. godine povezanih sa ruskim milijarderom i dugogodišnjim prijateljem Vladimira Putina Olegom Deripaskom.
Šta je FinCEN?
FinCEN je američka Istraživačka mreža za finansijski kriminal. To su ljudi iz američkog Ministarstva finansija koji se bore protiv finansijskog kriminala.
Ukoliko postoji bilo kakvo podozrenje u vezi sa transakcijama obavljenim u američkim dolarima, to mora da se pošalje FinCEN-u, čak i ako se dešavaju izvan SAD-a.
Izveštaji o sumnjivim aktivnostima (SAR-ovi), primer su kako se te podozrenja beleže.
Banka mora da ispuni jedan od tih izveštaja ukoliko sumnja da neki od njenih klijenata radi nešto nezakonito. Izveštaj se zatim šalje vlastima.
Deripaska je od 2008. godinne u više navrata u medijima povezivan sa organizovanim kriminalom, a kada su SAD 2018. godine najavile sankcije protiv njega, u obrazloženju je navedeno da je Deripaska prethodno optužen za ugrožavanje života svojih korporativnih rivala, podmićivanje zvaničnika ruske vlade i naručivanje ubistva jednog biznismena.
Deripaska je, takođe, i savršen primer prakse svetskih banaka da paralelno posluju sa rizičnim klijentima. Kompanijama kojima Deripaska upravlja je, prema FinCEN dosijeima, i Dojče banka prebacila više od 11 milijardi dolara između 2003. i 2017. godine.
Pet banaka je poslovalo i sa Dmitrom Firtašom, ukrajinskim oligarhom koji je u Americi tražen zbog krivičnih dela, a koji je bio povezan i sa intervencijom američkog predsednika Trampa u Ukrajini nakon čega je protiv njega u Kongresu SAD pokrenut impičment.
Američko tužilaštvo je 2014. godine optužilo Firtaša da je podmitio zvaničnike u Indiji kako bi osigurao potpisivanje sporazuma o rudarstvu. Od kraja 2019. godine su američki mediji tvrdili da je Firtaš imao ulogu i u pokušajima predsednika Donalda Trampa da od Ukrajine dobije „prljav veš“ o svom suparniku Bajdenu sa kojim će odmeriti snage na izborima u novembru.
Pročitajte još:
Firtaš je bogatstvo sticao trgujući ukrajinskim mlekom u prahu i uzbekistanskim pamukom posle pada Sovjetskog Saveza, a sada živi u vili u Beču, zaštićen od ekstradicije. Vila u art nuvo stilu raspolaže kućnim bioskopom i bazenom, pa je Firtaša Blumberg 2017. godine nazvao „oligarhom u zlatnom kavezu“.
Svih pet velikih banaka iz FinCEN dosijea je vršilo transakcije za Firtašove kompanije, a JPMorgan je kroz nekoliko stotina transakcija ukupno prebacio kompanijama između 2003. i 2014. godine skoro dve milijarde dolara.
JPMorgan je, prema pisanju medija na osnovu procurelih dokumenata, pustio više od 50 miliona dolara u isplatama za Pola Manaforta, bivšeg menadžera kampanje američkog predsednika Donalda Trampa. Banka je pustila i najmanje 6,9 miliona dolara Mananafortu u transkacijama u roku od 14 meseci pošto je dao otkaz na mestu menadžera kampanje.
Manafort se baš tada nalazio u vrtlogu optužbi za pranje novca i korupciju zbog poslovanja sa proruskom političkom partijom u Ukrajini. Uprkos obećanjima banke JPMorgan da će unaprediti kontrolu pranja novca posle niza sporazuma sa SAD, transakcije su nastavljene.
O Manafortu je i BuzzFeed objavio niz tekstova na osnovu izveštaja o sumnjivim aktivnostima. Manafort sada služi zatvorsku kaznu u kućnom pritvoru velikim delom zbog tih transakcija.
Najveće afere „curenja“ papira
2017: Rajski papiri – Ogromna količina procurelih dokumenata iz ofšor agencije za pravne usluge Eplbi i agencije za korporativne usluge Estera. Njih dve radile su zajedno pod imenom Eplbi sve dok se Estera nije osamostalila 2016. godine. Ovi su pokazali ofšor finansijske aktivnosti političara, javnih ličnosti i poslovnih lidera
2016: Panamski papiri – Procureli dokumenti iz advokatske kancelarije Mosak Fonseka pokazali su kako još bogati koriste ofšor poreske režime u svoju korist
2015: Svis Liks – Dokumenti iz HSBC-ove Švajcarske privatne banke pokazali su kako ona koristi zakone o bankarskoj tajnosti ove zemlje da pomogne klijentima da izbegnu plaćanje poreza
2014: LuksLiks sadržali su dokumente iz računovodstvene firme PrajsvoterhausKupers u kojima se vidi da velike kompanije koriste poreske sporazume u Luksemburgu kako bi smanjile količinu novca koji moraju da plete
BONUS VIDEO
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar