Vagner, misteriozna i opasna grupa privatnih ruskih vojnika - plaćenika, prvi put se spominje 2014. godine i počinje sa borbama na istoku Ukrajine, tačnije u Lugansku. Ruski nezavisni mediji tvrdili su kasnije da se Vagnerovi plaćenici i dalje nalaze u Ukrajini i obezbeđuju secesionističke vlade u Donbasu. Zovu ih "Putinovom dugom rukom", a pripisuju im se mnoge akcije od važnosti za Kremlj.
Vagneru se pripisuje i akcija pri aneksiji Krima, kao i napad na aerodrom u Lugansku, kada je poginulo 40 ukrajinskih vojnika. Od kraja 2015. aktivno deluju u Siriji, gde im je oprema dopremljena tzv. „Sirija-ekspresom“, flotom ruskih vojnih i civilnih brodova.
Ovi ljudi su nevidljivi u ratnim dnevnicima i izvan su svakog formalnog lanca komandovanja. Koriste samo kodna imena, a naređenja za operacije dobijaju isključivo usmeno i bez ikakve formalne procedure. Zbog toga ih u Rusiji nazivaju ratnicima duhovima.
Pročitajte još:
Broj boraca grupe Vagner u Siriji bio je predmet rasprava analitičara i medija, a neki mediji preneli su navode ruskih izvora da je broj ruskih plaćenika u martu 2016. iznosio 2.500, među kojima i 1.600 boraca, za koje je izdvojen budžet od 350 miliona dolara od početka operacije.
Vagner nije deo ruskih vojnih i policijskih snaga, a nema ga ni u registru agencija za pružanje usluga obezbeđenja, pisao je „Komersant“. Vagner nije zvanično registrovan u Rusiji, jer su prema ruskim zakonima privatne vojne kompanije zabranjene.
Ruske vlasti nikada nisu priznale da imaju bilo veze sa „Vagnerom“, iako je predsednik Vladimir Putin objavio da je odlikovao nekoliko njegovih boraca za njihove aktivnosti u Ukrajini i Siriji.
Шестой погибший в Сирии российский военнослужащий https://t.co/adUxmJuMmj pic.twitter.com/wsD9sI0tri
— CIT (@CITeam_ru) March 23, 2016
Jedan ruski portal je u svom istraživanju objavio fotografije odlikovanja koja je potpisao Putin, a pripadnici njihovih jedinica su potvrdili da su osobe koje su dobile medalje Vagnerovi borci.
U decembru 2016. prvi čovek Vagnera Dimitrij Utkin, rođen 1970, dočekan je u Kremlju. Pojavljuje se na televiziji tokom svečanosti organizovane u čast „Heroja otadžbine“, a istog dana fotografisan je i s Putinom.
Razni medijski izveštaji u Rusiji i SAD navode da je finansijer grupe Vagner Jevgenij Prigožin, biznismen iz Sankt Peterburga blizak Putinu. Bogatstvo je stekao u ugostiteljstvu pre nego što je potpisao unosne ugovore s ruskom vojskom i vladom.
Američki sud tereti ga da upravo on stoji iza „ruske fabrike botova“ koja je pokušala da utiče na američke predsedničke izbore 2016. u korist republikanskog kandidata Donalda Trampa.
Prema pisanju ruskih nezavisnih medija, veruje se da Vagner ima i svoju srpsku jedinicu, koju je navodno, bar do kraja 2016. predvodio Davor Savičić zvani Elvis, Srbin rodom iz Doboja, nekadašnji pripadnik Srpske dobrovoljačke garde i JSO.
Savičić, inače državljanin Bosne i Hercegovine, kaže da živi u ruskom gradu Himki, gde radi na gradilištu, i negira da ima ikakve veze sa Vagnerom. Međutim, ruski nezavisni mediji pišu da ima dokaza da je Savičić nekoliko puta viđen u kampu za obuku u ruskom selu Molkino, odakle je veliki broj Vagnerovih boraca bio raspoređeo u Siriju o čemu je pisao i BIRN.
Rusija je poslednjih godina intenzivirala nastojanja da poveća uticaj u Africi, pomaganjem lidera na vlasti i sprečavanjem prozapadnih ili demokratskih pokreta, pre svega preko operacija koje vodi upravo ovaj bliski saradnik predsednika Vladimira Putina, kako su pokazali procureli dokumenti koje je prvi objavio britanski Gardijan.
Jedan cilj je, kako su pisali mediji, da se iz Afrike potisnu SAD i bivše kolonijalne sile, Velika Britanija i Francuska, dok je drugi da se zaustave „prozapadne“ pobune. Putin je pokazao malo interesovanja za Afriku u 2000-tim, ali su zapadne sankcije uvedene 2014. zbog Krima navele Moskvu da traži nove geopolitičke prijatelje i poslovne prilike, ocenio je britanski list, a procureli dokumenti pokazali su da Moskva ima ambicije da Afriku pretvori u svoje strateško čvorište građenjem odnosa s aktuelnim vladarima, vojnim ugovorima i obrazovanjem nove generacije „lidera“ i tajnih „agenata“.
U julu 2018. godine, pisao je južnoafrički list Mejl end gardijan, pojavila se vest da su na putu na oko 180 kilometara od prestonice Centralnoafričke Republike ubijena tri ruska novinara koja su ispitivala aktivnosti tajnovite Vagner grupe koja je navodno imala bazu sa 175 plaćenika u mestu Barengo.
Posle toga, Rusija i Vagner počeli su da se pojavljuju na neočekivanim mestima širom Afrike – na Madagaskaru su ruski politički stratezi navodno pomagali nekoliko kandidata uoči predsedničkih izbora 2018; u Sudanu je Vagner navodno savetovao Bašira kako da učvrsti vlast; u Centralnoafričkoj Republici je Rusija navodno donirala oružje i zauzvrat dobijala ugovore za rude; u Džibutiju je ruski zahtev za izgradnju vojne baze odbijen tek posle reagovanja SAD.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare