Ruska upotreba energenata kao oružja u njenom sukobu sa Zapadom ponovo iscrtava geopolitičku mapu, ali bi mogla da zaoštri veza sa saveznicima poput Irana i Venecuele.
Dok Rusija pokušava da pronađe nove kupce za svoju naftu kako bi zaobišla sve oštrije zapadne sankcije, ona smanjuje tržišni udeo dva svoja saveznika Irana i Venecuele i pokreće rat cenama koji bi mogao da naškodi svima.
PROČITAJTE JOŠ:
Konkurencija za prodaju u Aziji već je primorala Venecuelu i Iran da svoju naftu stave na popust kako bi pokušali da se zadrže na nekoliko dostupnih prodajnih mesta za sopstveni sankcionisani izvoz, smatraju analitčari i trgovci naftom.
Mada i Iran i Venecuela javno izjavljuju da su bliski Rusiji, stručnjaci očekuju da će ako se naftna bitka zaoštri, to podići tenzije sa Kremljom. Ruski lider Vladimir Putin radi na jačanju veza sa saveznicima, pa je tako najavio da će putovati u Teherena sledeće nedelje, prenosi Njujork tajms.
Naftna konkurencija koju je pokrenula ruska invazija na Ukrajinu čini se da već gura Venecuelu bliže Zapadu, nakon godina dubokog zamrzavanja odnosa zbog kršenja izbornih i ljudskih prava od strane autoritarnog lidera zemlje.
Poslednji preostali američki proizvođač nafte u toj zemlji je u pregovorima sa vladom Venecuele, navodi lokalni zvaničnik u Venecueli.
Svaki mogući dogovor o dovođenju veće količine venecuelanske nafte na svetska tržišta pomogao bi SAD koje sve više žele da se smanji cena kako bi se ograničila šteta zapadnim ekonomijama od rata i sankcija nametnitih ruskoj nafti.
„Rat pokazuje da zemlje imaju interese, a ne neprijatelje ili prijeatelje“, rekao je Francisko Monaldi, venecuelanski stručnjak za naftnu politiku na Univerzitetu Rajs.
Porast cene energenata dao je fosilnim gorivima na značaju koji su poslednji put uživali 1970. godine, pojačavajući tako efekat politike Kremlja daleko izvan bojnog polja.
Danijel Jergin, istraknuti stručnjak za energetiku i autor knjige „Nova mapa: energija, klima i sukob nacija“, rekao je da energetska kriza razotkriva poslednje ostatke globalne ekonomije posle Hladnog rata, najavljujući novu eru takmičenja velikih sila u sve fragmentiranijem svetu.
„Nafta i prirodni gas su postali centralni za ishod ove nove borbe“, naveo je.
Oporavak nafte i gasa su bili najjače oružje Putina protiv Zapada, dajući mu geopolitički uticaj koji daleko prevazilazi poziciju njegove zemlje kao 11. najveće ekonomije na svetu.
Kada su uvedene sankcije na rusku naftu, očekivalo se da će to Moskvi uskratiti prihod za vođenje rata. Međutim, cena nafte je skočila, dostigavši nivoe koji nisu viđeni od 2008. godine. Ruski prihodi od nafte su porasli i nastavili da hrane njenu ratnu mašinu.
Kada je Rusija počela da gubi zapadna tržišta, Kina i Indija su se složile da kupuju više njene nate, uprkos molbama iz SAD. Bajdenova administracija trenutno pokušava opet da nadmudri Rusiju. Uprkos hladnim odnosima, američki predsednik Džo Bajden putuje u Saudijsku Arabiju, državu Persijskog zaliva od koje Zapad želi naftu. Američki zvaničnici su predložili plan za ograničavanje cena ruske nafte.
Rusija je za sada dobila barem kratkoročnu bitku sa Zapadom oko nafte. Ali to bi moglo da ima geopolitičku cenu ako Iran i Venecuela osete previše ekonomski udara.
Venecuela i Iran statistiku u vezi sa naftom tretiraju kao državnu tajnu, tako da je teško reći da li im prihodi opadaju ili gubitak tržišnog udela nadoknađen.
Međutim, prema rečima jednog trgovca i analitičara, iranski izvoz opada, što sprečava državu da ubira koristi od skoka cena enegije.
Popusti koje je venecuelanska državna naftna kompanija ponudila kineskim rafinerijama dostigli su rekordne vrednosti od rata u Ukrajini. Barel vodeće vrste nafte Marei se u Aziji trenutno prodaje za do 45 dolara manje od Brenta, sirove nafte i trenutno se trguje po ceni od 100 dolara po barelu.
Od početka rata u Ukrajini, ruske brodarske kompanije su prestale da plaćaju venecuelanskoj državnoj kompaniji za naftu koju u njeno ime prodaju u Aziji, lišavajući zemlju ključnog prihoda, kaže predstavnik izvršne vlasti.
Iran je u sličnom problemu. U prva dva meseca iranske lunarne godine koja počinje krajem marta, zemlja je zaradila samo 37 odsto svojih projektovanih prihoda za taj period, prema podaicma iranskog Vrhovnog revizorskog centra. Iranski trgovac naftom koji je želeo da ostane anoniman, rekao je da je ruska konkurancija smanjila izvoz iranske nafte u Kinu za više od trećine predratnog novoa.
Istakao je da je iranski izvoz u Aziju pao na procenjenih 700.000 barela dnevno, što je polovina obima izvoza na kojima je zemlja bazirala svoj godišnji budžet.
Međutim, uprkos rastućoj konkurenciji Iran i Venecuela su zadržali javnu solidarnost sa Putinom. Ali, paradoksalno, skok cena energenata možda približi interese Venecuele i Irana Zapadu. Obe zemlje žele da prodaju više nafte, a SAD i Evropa moraju da nađu nove dobavljače kako bi smanjili cene.
Zato su visoki američki zvaničnici dva puta putovali u Karakas, glavni grad Venecuele od početka rata kako bi pregovarali sa predsednikom Nikolasom Madurom.
BONUS VIDEO: Vladimir Putin se uporedio sa Petrom Velikim
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Pratite nas na Google News
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare