Kako se 2022. godina bliži, Zapad pokušava da predvidi sledeći potez ruskog predsednika Vladimira Putina na sve složenijoj geopolitičkoj šahovskoj tabli - i priprema "agresivni paket" sankcija ukoliko Rusija odluči da otme teritoriju Ukrajini, prenosi CNN.
PROČITAJTE JOŠ:
Tenzije su sada najveće od 2014. godine, kada je RUsija nelegalno anektirala Krim i poslala „male zelene ljude“ u ukrajinski region Donbasa. Sveobuhvatna kopnena invazija na Ukrajinu sada je realna mogućnost.
Putina baš i ne brinu pretnje Zapada, jer je on zavidnoj poziciji i može da izvede udarce.
Evropa je zahvaćena energetskom krizom sa niskim rezervama energenata. A s obzirom da Rusija isporučuje oko 40 odsto uvoza gasa u Evropsku uniju, Kremlj je već pokazao svoju sposobnost da matira najoštrije sankcije Zapada, ograničavanjem proizvodnje i petencijalnim pokretanjem nestanka struje širom kontinenta. Putinov kraj igre je stvaranje novog Sovjetskog Saveza, koji dolazi skoro 30 godina nakon raspada SSSR.
Njegovi sledeći potezi dolaze u delikatnom geopolitičkom trenutku sa strahom Zapada od invazije na Ukrajinu, kolonizacija Belorusije, energetske krize širom Evrope, bivše nemačke kancelarke Angela Merkel koja se povukla sa mesta glavnog pregovarača EU i zabrinutosti zbog poremećene spoljašne politike američkog predsednika Džoa Bajdena.
Ako sumnjate u Putinove planove da vrati sat unazad, samo pročitajte njegov esej od 5000 i više reči o tome zašto su Rusija, Belorusija i Ukrajina osuđene na propast bez bliže integracije. Ili njegovi drski zahtevi za veto na to ko se pridružuje NATO savezu i ograničenja u stacioniranju trupa i naoružavanja u bilo kojoj zemlji koja se pridružila alijansi posle 1997. godine.
Bez ispaljenog metka, Putin je uspeo da pošalje Zapad u kolektivnu paniku – ili barem u poziciju u kojoj oni osećaju potrebu da umire ostarelog autokratu.
Tokom protekla četiri meseca, a posebno između 7. septembra i 5. decembra, prema zapadnim obaveštajnim izvorima koje citira CNN, Putin je skupljo desetine vojnika i teškog naoružanja u blizini ukrajinske granice.
Izveštaji američkih obaveštajnih službi ukazuju da je skupio oko 175.000 vojnika, dovoljno da izvrši brz i trenutni upad. Još jedno otimanje zemlje dodalo bi dodatnu teritoriju na onu zaplenjenu 2014. godinu – kada je Rusija aneksirala Krim i poslala borce koje podržava Rusija u istočni deo Ukrajine Donbas.
Sa toliko mišića, Putin bi mogao da se bori za kopneni most između same Rusije i Krima – potez koji bi mogao da bude osmišljen delom da oslobodi resurse vode koje je Ukrajina blokirala u Severnokrimskom kanalu koji je nekada zadovoljavao 85 odsto potreba za vodom na poluostrvu.
Akcije Kremlja nisu ograničene samo na Ukrajinu. Rusija je bila angažovana u hibridnom ratu sa Zapadom, uključujući sajber hakovanje jednog od najvećih američkih gasovoda, širinje dezinformacija o vakcinama protiv koronavirusa, mešanje u američke izbore i neutralisanje protivnika na stranom tlu, prenosi CNN.
Nedavno je Putin otvorio još jedan front sa Zapadom uspostavljanjem vojnog saveza sa čovekom koji se često naziva „poslednji diktator u Evropi“, beloruskim predsednikom Aleksandrom Lukašenkom. Ohrabren podrškom Kremlja, Lukašenko je sprovodio akcije nekažnjeno zatvarajući protivnike, „otimajući“ avion Rajanera kako bi uhapsio političkog protivnika u njemu i šaljući migrante ka granici sa susedima EU.
Ipak, tek u četvrtak, evropski lideri su odgovarali na Putinovu taktiku maltretiranja i zastrašivanja pokušavajući da ga dovedu do stola za pregovaranje. Ovo bi mogao da bude znak da se blok plaši da bi Putin mogao da odgovori zaustavljenjm proizvodnje gasa, čak i iako potpišu dalje oštre sankcije Rusiji ukoliko dođe do invazije.
Andrej Soldatov, ruski istraživački novinar i stručnjak za bezbednosne službe, rekao je da je zemlja pod velikim sankcijama i da su ciljane ruske kompanije efektivno podstaknute unosnim ugovorima odbrambenih snaga i obaveštajnih organa. Rusija je verovatno videla uticaj oštrih zapadnih sankcija iz 2018. godina na Iran i izračunala je da može da izdrži kaznene mere čak i ako to znači suspenziju iz međunarodnog SVIFT programa plaćanja.
Mada ne slučajno, Rusija i Kina su se ove nedelje obavezale da će zajednički raditi na zatvorenoj trgovačkoj mreži koja bi smanjila zavisnost od međunarodnog finansijskog sistema i ograničila transakcije u amerčkoj valuti.
Kod kuće, Putin širi svoju moć kroz strah i koheziju – uglavnom zabranom grupa civilnog društva, zatvaranjem istaknutih protivnika i pretnjama ruskim državljanima koji rade za strane ambasade.
Koji su to alati ostali u diplomatskoj kutiji Zapada? Malo ih je. Ali neke opcije ostaju: zabrana putovanja Rusija, blokiranje tih višemilionskih ugovora o imovini koji su London i Majami pretvorili u igralište za bogate Ruse – čak i naređivanje trenutnog proterivanja ruskih državljana iz zapadnih zemalja. Drugim rečima, šta god da je potrebno, osim direktnog vojnog sukoba.
Jasno je da video razgovori sa Bajdenom i pretnje evropskih lidera „ozbiljnim posledicama“ neće odvratiti Putina. S ozbirom da je invazija na Ukrajinu neizbežna, Zapad treba da razjasni šta to čeka Putina ko poželi da učiti taj dramatični naredni korak.
Pojava nedostatka odlučnosti, bilo u diplomatiji, na boljnom polju ili na šahovskoj tabli, nikada nije dobitna strategija, prenosi CNN.
BONUS VIDEO: Anketa sa ulica ukrajinskih sela i rovova o razgovorima Putina i Bajdena
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare