Iako je pretrpela stravične udarce od strane Zapada, ruska ekonomija i dalje uspeva da se prilagodi i održi na nogama. Najbolji pokazatelj toga je primer lanca restorana koje je "do juče" posedovao Mekonals, jedan od simbola Zapada, a koji je brzom prodajom prešao u ruske ruke i sada funkcioniše kao da ovaj proizvod globalizacije nikada nije ni postojao o toj zemlji.
O tome koliko je promena vlasnika beznačajna govori i Jevgenji Šumilkin koji je godinama radio u Mekdonaldsu.
Šumilkin je pre odlaska na u novi-stari restoran tog učinio dve male korekcije svoje odeće. Skinuo je „M“ sa košulja i jakne i na njihovo mesto prikačio rusku zastavu, piše Njujork Tajms.
Pročitajte još:
„Biće to iste lepinje. Samo pod drugim imenom“, rekao je Šumilkin, aludirajući da to što su restorani sada u rukama sibirskog naftnog giganta, koji je kupio svih 840 poslovnica, neće promeniti ni odnos prema radnicima, niti kvalitet usluga, ali ni kapitalističku ideologiju.
Ipak, ova primopredaja značajna je zbog jedne stvari – pokazuje da u Rusiji sve poslove iz kojih „izađu“ zapadnjaci ima ko da kupi. Tri i po meseca nakon rat nisu uspele da u potpunosti razbiju privredu ili izazovu pobunu građana.
Rusija je kroz poslednje 22 godine tokom kojih je Putin bio na vlasti nastojala da se potpuno integriše u svetsku ekonomiju. Ispostavilo se da nije lako raspetljati tako velike i tako isprepletene poslovne veze.
Ipak, uticaj sankcija će biti dubok i širok, a posledice će tek početi da se manifestuju. Životni standard u Rusiji već opada, kažu ekonomisti, a situacija će se verovatno pogoršati kako zalihe uvoza budu sve manje i sve više kompanija najavljuje otpuštanja.
Uz to, standardi po kojima Rusija može da nastavi proizvodnju, znatno su niži od onih koje imaju zapadni brednovi. Na primer, kada je prvi model Lada Granta ruske limuzine koju je proizvodio Reno u sredu sišao sa proizvodne trake u fabrici blizu Volge, nedostajali su mu vazdušni jastuci, moderna kontrola zagađenja ili antiblok kočnice.
Ali, činjenica je da još uvek uspeva da se održi. Tajna je u tome što sve trenutne okolnosti idu u korist ruskog predsednika Vladimira Putina. Visoke cene energije, koje omogućavaju Kremlju da nastavi da finansira rat dok podiže penzije i plate kako bi smirio nezadovoljstvo Rusa. Prihodi zemlje od nafte porasli su za 50 odsto ove godine.
Pored toga, Centralna banka uspela je da spreči paniku na finansijskim tržištima nakon invazije i pomogne da se rublja oporavi od prvobitnog pada. Police prodavnica, uglavnom, ostaju pune, zahvaljujući obilju zaliha i alternativnim putevima uvoza koji se uspostavljaju kroz zemlje poput Turske i Kazahstana i činjenici da ruski potrošači kupuju manje.
Na ruku Putinu ide i to što javno mljenje podržava njegov narativ da će Rusija stajati uspravno uprkos odlučnošću Zapada da je uništi. Kako je više puta rekao, čak i ako Zapad neće da posluje sa Rusijom, ostatak sveta hoće.
„Nećemo imati zatvorenu ekonomiju. Ako neko pokušava da nas ograniči u nečemu, ograničava sebe“, rekao je Putin jednom prilikom.
Ipak, postoje i oni u čijim novčanicima se itekako da primetiti da je Rusija na meti sankcija. To su pripadnici urbane srednje klase, jer do stranih dobara i usluga je sada teže doći, a zapadni poslodavci se povlače, dok su putovanja u inostranstvo postaju teška i preterano skupa.
Natalija Zubarevič, stručnjak za društvenu i političku geografiju na Moskovskom državnom univerzitetu, primećuje da mnogi Rusi srednje klase nemaju drugog izbora nego da se prilagode nižem životnom standardu
„Najmanje polovina ruske srednje klase, procenjuje, radi za državu ili za državna preduzeća. Sankcije neće zaustaviti rat, a Rusi moraju da se prilagode“, rekla je ona.
Zbog toga što se uprkos svemu ruska ekonomija pokazala prilagodljivom, stručnjaci zaključuju da se sada kreće ka stagnirajućoj fazi u kojoj može da izbegne kolaps.
Sva dešavanja iz Ukrajine pratite na našem blogu uživo.
BONUS VIDEO: Intervju osuđenih Britanaca iz januara 2022.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
