Evropski sud za ljudska prava saopštio je da nije našao dokaze o umeštanosti ruske države u ubistvo aktivistkinje za ljudska prava Natalije Estemirove 2009. godine, ali je zaključio da vlasti Vladimira Putina nisu na odgovarajući način istražile slučaj.
PROČITAJTE JOŠ:
Presuda je naišla na kritike Natalijine ćerke Lane, koja je odluku nazvala „uznemirijućom i frustrirajućom“ i obećala je da će nastaviti da vodi ovaj slučaj, prenosi Moskou tajms.
Estemirova, jedna od najistaknutijih ruskih zagovornica ljudskih prava i novinarka, oteta je 15. jula 2009. godine na putu za posao u gradu Grozni u Čečeniji. Njeno telo pronađeno je u šumovitom području u susednoj ruskoj republici Ingušetiji kasnije tog dana sa ranama od metka na glavi i grudima.
U dugo očekivanoj presudi objavljenoj u utorak, Evropski sud za ljudska prava rekao je da postoje „paralele“ između ubistva Estemirove i poznatog ubistvo druge zagovornice ljudskih prava Ane Politkovskaje, koja je takođe dosta izveštavala o navodnim kršenjima ljudskih prava u Čečeniji.
Jednoglasnom odlukom, sedmočlano veće je reklo da „nije moglo da prihvati argument podnositeljke predstavke da se radi o slučaju otmice od strane državnih agenata“, odbacujući argument koji su izneli advokati Estermirove da je ruska vlada umešana u njeno ubistvo.
Estemirova je radila na stotinaa visokoprofilisanih, veoma osetiljivih slučajeva ljudskih prava, uključujući navodne otmice, mučenja i ubistva od strane ruskih vladinih snaga tokom vojnih kampanja u Čečeniji tokom devedesetih i ranih 2000-tih godina.
Njeno ubistvo šokiralo je rusko civilno drutšvo i izazvalo međunarodno negodovanje, a svetski lideri, uključujući nemačku kancelarku Angelu Merkel i tadašnjeg generalnog sekretara UN-a Ban Ki Muna, zahtevali su da se njene ubice izvedu pred lice pravde.
Ruski tužioci su imenovali navodnog ubicu kao pobunjenika Alkhazura Bašajeva, rekavši da je verovatno želeo da se osveti zbog optužbe koje mu je izrekla Estemirova. Naredili su njegovo hapšenje, ali se ne zna gde se on nalazi. Slučaj je još uvek otvoren i još je u toku, saopšteno je u utorak.
„Prikrivanje“
Bivše kolege Estemirove iz nezavisnih novina Novaja Gazeta i grupe za ljudska prava Memorijal, javno su kritikovale tu verzuju događaja, navodno prikrivanje pravi krivaca i rekli su da je sve umešan čečenski lider Ramzan Kadirov.
Pre ubistva, Estemirova i grupa za ljudska prava Memorijal su navodno primili pretnje od čečenskih vlasti u pokušaju da zaustave njihov rad, kaže Tanja Lokšina, šefica Hjuman rajts voča u Moskvi i bivša prijateljica i koleginica Estemirove.
Slučaj je pred Evropski sud za ljudska prava donela Natalijina sestra Svetlana Estemirova.
„Većinu dokaza (tužioca) bile su glasine i nije bilo znakova umešanosti državnih agenata“, navodi se u presudi suda.
Na primer, „otmica nije bila deo posebne operacije, nisu korišćena nikakva vojna vozila, nije izvršena u prisustvu policajaca itd…“
„Ovo nije ishod koji sam očekivala“, rekla je Natalijina ćerka Lana Estemirova za „Moskou tajms“ nakon objavljivanja presude.
„To je prilično nezadovoljavajuće za porodicu, za mene, za moju tetku i za mnoge mamine prijatelje. To je uznemirujuće jer se borim kako su zaključili da državni agenti nisu odgovorni za otmicu i ubistvo… Sve ukazue na činjenicu da je došlo do zataškavanja“, rekla je ona.
Rekla je da će sa advokatima razgovarati o tomekako nastaviti slučaj.
Neuspeh u istraživanju
Evropski sud za ljudska prava presudio je da je Rusija prekršila svoje obaveze da sprovedu potpunu i temeljnu istragu ubistva i naložio je Rusiji da plati oko 20.000 evra odštete.
Utvrdilo se da su „određene kontradiktornosti u dokazima veštaka ostale nerazjašnjene“ i rekao je da „sumnja u to da li je istraga učinila pravi pokušaj“ da se identifikuju svi krivci umešani u njeno ubistvo.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar