Tokokm panel diskusije na Ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu ruski predsednik Vladimir Putin dobio je neočekivani "javni šamar" pred elitom u velikoj hali i moderatorkom, glavnom urednicom državne televizijske mreže RT, Margaritom Simonjan. Na jednom od najvećih godišnjih ekonomskih simpozijuma koji su dugi niz godina posećivali i zapadni državnici i preduzetnici, ove godine su dominirali ruski biznismeni, a od visoko pozicioniranih inostranih političara u dvorani je bio tek predsednik Kazahstana Kasim Džomart Tokajev koji je, nakon uvodnih govora i snimljenih videoporuka kineskog i egipatskog predsenika Si Đinpinga i Abdel Fataha al-Sisija, sa Putinom učestvovao u dužoj diskusiji na kojoj su teme varirale od ekonomskih preko tehnoloških pa sve do neizbežnih geopolitičkih.
Nakon što je Putin u jednom trenutku, ponovo se pozivajući na „presedan Kosova“, čiju nezavisnost Ruska Federacija ne priznaje, nastojao opravdati rusko priznanje dve samoproglašene republike na teritoriju ukrajinskog Donbasa, Tokajev se ne preterano biranim rečima usprotivio i pomisli na priznanje Donjecke i Luganske Narodne Republike (DNR i LNR).
Dok je Putin insistirao da Rusija u Donbasu nastoji zaštititi ruske građane, kao i da je ruske vojnike ondje poslao na poziv vodstava DNR-a i LNR-a, čiji su predsednici u Sankt Peterburgu sedeli u prvom redu, odvojeni tek ruskim ministrom finansija, Tokajev je izneo potpuno suprotan pogled, prenosi Jutarnji list.
Kazahstanski lider se referirao na Putinovo spominjanje UN-ove povelje i njenih odredaba o pravu na samoodređenje. On je istakao suprotnost te odredbe sa odredbama iste povelje o suverenosti i teritorijalnom integritetu država članica UN-a. Dopisnik ruskog Kommersanta, prekaljeni Andrej Koljesnikov, u svom je izveštaju iz Sankt Peterburga opisao šok koji je nastao zbog istupa Tokajeva.
„Biću iskren, imamo različita mišljenja o ovome pitanju“, započeo je Tokajev i napomenuo da suvremeno međunarodno pravo temelj ima u Povelji UN-a, čime je odmah očitao diplomatsku bukvicu Putinu koji se, spominjući „presedan Kosova“, referirao na kontroverznu odluku Međunarodnog suda pravde koji je na službeni upit Srbije 2008. godine zaključio da kosovsko proglašenje nezavisnosti nije u neskladu sa međunarodnim pravom.
„Dva osnovna principa koje Povelja sadrži u današnje su vreme došla u konflikt jedan sa drugim. Govorim o principu teritorijalnog integriteta države i pravu naroda na samoodređenje. Osnivači UN-a očito nisu u to vreme ovo uzimali u obzir, a možda su i namerno oba ta principa uveli u Povelju kao kompromisno rešenje koje danas predstavlja kontradikciju“, izjavio je čelnik Kazahstana.
„Naravno, s obzirom da su u kontradikciji, postoje i različita razumevanja tih principa. Neki će reći da je teritorijalni integritet sveta kategorija, dok će drugi tvrditi da svaki narod koji živi u nekoj državi ima pravo na vlastitu državu i da se ima pravo odvojiti od te države. Postoji računica prema kojoj bi, kada bi se to pravo na samoodređenje naroda realizovalo u svim slučajevima širom sveta, umesto 193 države koje su trenutno članice, UN imao više od 500 ili 600 država članica. Naravno da bi to bio haos“, pojasnio je Tokajev.
„Upravo je to razlog što mi ne priznajemo ni Tajvan, ni Kosovo, ni Južnu Osetiju, ni Abhaziju. A taj ćemo princip primeniti i na teritorije kao što su kvazi-države, kakvim smatramo LNR i DNR. Eto, to je moj iskren odgovor na vaše iskreno pitanje“, poentirao je Tokajev obraćajući se moderatorki koja je, evidentno zatečena, zahvalila na toj iskrenosti i napomenula da je malo ko u današnje vreme iskren u ovakvim prilikama.
Komersantov dopisnik Koljesnikov javlja da je trebao uslediti Putinov odgovor Tokajevu, no Simonjan je lukavo prešla na drugu temu pa je Putina pitala da li je došao trenutak da „režim u Kijevu dobije udarac šakom u zube“ i „kada će početi napadi na centre u kojima se donose odluke“.
Putin je počeo odgovarati, a Koljesnikov izveštava da je izgledalo kao da je upravo, zahvaljujući Simonjan, u zadnji tren lično izbegao udarac u vlastite zube. Do kraja panela na Tokajevljev istup se nije ni osvrnuo, a Komersantov dopisnik spekuliše da je takav istup zvaničnika Kazahstana možda bio i njegov uslov da se uopšte pojavi u Sankt Peterburgu. Druga opcija Putinovog ćutanja, po njemu, bila je jer nije imao šta dodati na reči Tokajeva.
„Ali, to je malo verovatno, uvek on ima nešto da doda“, kaže Koljesnikov i navodi intrigantan detalj iz dvorane dok je Putin pojašnjavao koje su njegove „crvene linije“, odnosno u kojem bi trenutku mogao narediti napad na „centre u kojima se donose odluke“ u Ukrajini.
„Dogodilo se nešto bez presedana za plenardni deo Foruma: popriličan broj zvanica već je napustio halu“, navodi Koljesnikov opisujući ogromne praznine koje se nisu mogle opravdati ni poštovanjem pandemijske distance.
„Ovo se nikada pre nije dogodilo. Jesu li se oteli kontroli? Jesu li se prestali bojati? Što je sledeće? Koja je njihova crvena linija?“, upitao je Koljesnikov.
PROČITAJTE JOŠ:
Blumberg u svom izveštaju tumači da je izjava Tokajeva vrlo redak slučaj neslaganjem sa domaćinom na forumu u Sankt Peterburgu. Štoviše, pridaju joj i daleko veći značaj zbog činjenice da je tek mesec i po pre invazije na Ukrajinu, ruska vojska bila upravo u Kazahstanu kako bi obranila Tokajeva od nasilnih protesta koji su izbili zbog ogromnog poskupljenja goriva, a koje je režim u Astani smatrao pokušajem državnog udara.
Nešto pre izjave Tokajeva, Putin je i njemu priuštio jednu neugodnost rekavši da je Sovjetski Savez, u čijem je sastavu bio i današnji Kazahstan, pokrivao identičnu teritoriju koji je pokrivala i „istorijska Rusija“. Ipak, dodao je da niko u Rusiji ni ne pomišlja na kvarenje veza s „bratskim“ Kazahstanom.
BONUS VIDEO: Putin se uporedio sa Petrom Velikim i uputio jezivu pretnju
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Pratite nas na Google News
