Pre desetak dana vojska je u Mjanmaru preuzela vlast. Traju masovni protesti i građanska neposlušnost. Veliki je strah od nasilja u zemlji kojom su i pre puča ovladali pandemija i siromaštvo.
Pročitajte još:
Protesti u Mjanmaru još nisu postali krvavi, ali napetost se oseća u vazduhu. Vojska je do sada pokušavala da omete komunikaciju organizatora demonstracija. Blokirani su najpre Fejsbuk, pa Tviter i Instagram, da bi potom bio sasvim isključen internet. U nedelju uveče građani su ponovo mogli na mrežu, ali uz ograničenja.
DW prenosi da se u nedelju u centru Ranguna, metropole od pet miliona stanovnika, okupilo nekoliko desetina hiljada ljudi. Oni su podizali tri prsta u znak protesta – taj gest je preuzet iz popularne sage „Igre gladi“ gde ga koriste pobunjenici. Demonstranti su skandidarli: „Nećemo diktaturu! Hoćemo demokratiju!“
Na snimcima preko društvenih mreža mogli su se čuti pucnji u gradu Majavadiju, vidi se masa kako beži pred policijom koja ispaljuje suzavac.
Vojska uzdržanija nego ranije
U ponedeljak se vođa vojne hunte prvi put obratio narodu. General Min Aung Hlaing obećao je nove izbore i da se vojska neće ponašati kao prethodna hunta koja je decenijama rukovodila zemljom. Ali general je najavio i uvođenje ratnog prava u nekim delovima zemlje i „zakonske mere“ protiv onih koji ugrožavaju javnu bezbednost.
U pojedinim četvrtima dva najveća grada, Ranguna i Mandaleja, zabranjena su okupljanja više od pet osoba kao i izlasci iz kuće između osam uveče i četiri ujutru.
Ipak, armija je udržanija nego tokom prethodnog puča 1988. ili suzbijanja pobune monaha koja je 2007. bila poznata pod imenom „Šafran revolucija“. Tada je bilo žrtava, ali njihov tačan broj nikada nije utvrđen. Krajem osamdesetih je navodno bilo nekoliko hiljada mrtvih, a 2007. su zvaničnici govorili o 13 žrtava, dok je australijska televizijska mreža ABC izvestila o nekoliko stotina mrtvih.
„Protesti protiv puča su se jasno zahuktali. Sa jedne strane, na osnovu istorije mogli bismo da predvidimo reakciju. Sa druge, društvo Mjanmara danas je sasvim drukčije nego 1988. ili 2007. godine“, napisao je istoričar Tant Mjint-U na Tviteru.
Anti-coup protests show every sign of gaining steam. On the one hand, given history, we can well expect the reaction to come. On the other, Myanmar society today is entirely different from 1988 and even 2007. Anything's possible. https://t.co/xiu9iB29Gl
— Thant Myint-U (@thantmyintu) February 7, 2021
Stanovnici iz stručnjaci iz Ranguna sa kojima je DW uspeo da stupi u kontakt, ubeđeni su da će narednih dana biti nasilnih obračuna demonstranata i snaga bezbednosti. Nijedan od sagovornika nije želeo da mu objavimo ime iz straha od odmazde.
Lekari ne idu na posao, zaraženih preko 140.000
Puč i protesti dešavaju se dok epidemija pogađa slabašni zdravstveni sistem, posebno u ruralnim predelima. Prema zvaničnim brojkama, Mjanmar beleži do sada preko 140.000 zaraženih i više od 3.000 smrti koje se dovode u vezu sa koronom. To ga svrstava u srednje pogođene azijske zemlje. Od oktobra je Nacionalna liga za demokratiju, stranka sada svrgnute Aung San Su Ći, bila propisala strogi lokdaun.
Ministar zdravlja je na dan puča podneo ostavku, ali je pozvao saradnike i medicinare da i dalje služe narodu. Mnogi lekari i medicinske sestre iz državnih bolnica ipak su se uključili u akciju građanske neposlušnosti i nisu odlazili na posao.
Krah mlade demokratije
U novembru je Međunarodni institut za istraživanje prehrambenih politika (IFPRI) objavio da je između januara i septembra prošle godine sa 16 na 63 odsto porastao udeo ljudi koji se, na osnovu prihoda, smatraju siromašnim. Turizam je nestao, tekstilne fabrike su zatvarane, nadničari nisu imali posla. Dve trećine stanovnika živi sa manje od 1,9 dolara na dan. Čak 38 odsto domaćinstava u Rangunu u septembru nije imalo nikakvih prihoda.
Bez obzira na najavu vojnih vlasti da će pokrenuti privredu, puč stranim investitorima ne deluje privlačno. Velika japanska pivara Kirin najavila je da se povlači iz Mjanmara. Možda zemlju čekaju i ekonomske sankcije UN, EU ili SAD.
Aung San Su Ći i dalje iza rešetaka
Aung San Su Ći, dobitnica Nobelove nagrade za mir, i dalje je zvanično šefica Vlade, ali se nalazi u pritvoru. Žena koja je 2011. smenila vojnu diktaturu i bila slavljena kao vesnica demokratije, nailazila je na kritike iz inostranstva pre svega zbog brutalnog odnosa prema muslimanskoj manjini u zemlji.
Ipak je njena Nacionalna liga za demokratiju ubedljivo dobila izbore u novembru. Izgovor vojske za rušenje vlasti je upravo tvrdnja da su izbori bili namešteni.
BONUS VIDEO
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar