Prost recept: Kako se svet sprema za drugi talas

Svet 21. sep. 202020:58
Podeli:
Foto:EPA-EFE/JULIEN DE ROSA

Prvo se o tome polemisalo, ali je ubrzo postao svojevrsni konsenzus, da niko u svetu nije bio pripremljen za prvi talas koronavirusa koji je razorio sve zemlje u većoj ili manjoj meri. Da li je moguće, onda, pripremiti se za drugi? Različite zemlje imaju različite strategije.

U prvom talasu su nacionalne vlade pokušavale da testiraju što više ljudi, ali je činjenica da je testova bilo nedovoljno. Pritom, niko nije pronašao egzaktan način da zaustavi širenje virusa.

Mere zaštite poput karantina i policijskog časa virus je privremeno stavljen pod kontrolu na nekim mestima čime je postignuto zatišje na nekoliko meseci. U tom periodu, od proletos, otvoren je veliki deo škola, ekonomija je na globalnoj ravni dobila priliku da se malo izdigne, a nacionalne vlade šansu da se makar u nekoj meri pripreme za drugi talas – za koji epidemiolozi tvrde da je neizbežan.

Svaka zemlja je, takođe, taj period predaha iskoristila drugačije, ali je suštinski cilj svakog novouspostavljenog sistema bio da se širenje bolesti suzbije efikasnim testiranjem i praćenjem kontakata. Ako bilo koja zemlja želi da obuzda virus i njegovo nekontrolisano širenje, piše Gardijan, mora da ima uvid u to kako se i gde on širi.

Testiraj, testiraj, testiraj

Kina i Novi Zeland su posle vesti da je virus u ovim zemljama eliminisan zabeležile relativno mali broj novih slučajeva. Vrlo stroga zabrana putovanja i dalje važi u obe zemlje, a ona praktično znači da građani Kine i Novog Zelanda žive u totalnoj izolaciji od ostatka sveta.

Rigorozna pravila karantina sprečavaju da uvezeni slučajevi pokrenu nova žarišta lokalne transmisije.

Foto: EPA-EFE/MARTIN DIVISEK

I Novi Zeland i Kina su na svojoj koži osetili koliko je teško zauzdati Covid-19 do kraja – po proglašenju pobede nad epidemijom obe zemlje su evidentirale nove klastere, mada nijedna vlada nije uspela da otkrije prvobitni izvor zaraze.

Takođe, ove dve zemlje su takođe dokazale da su ključ za uspotavljanje kontrole nad virusom – brzo testiranje i pronalaženje kontakata.

Ne raduj se prerano

Zemlje centralne i istočne Evrope su – pomalo neočekivano, ruku na srce – relativno uspešno pregurale prvi talas i prvi udar pandemije. Uprkos slabim zdravstvenim sistemima, Češka i Mađarska bile su sve donedavno beležile daleko manje brojeve zaraženih i preminulih od zemalja Zapadne Evrope.

Grafika: Slađana Đermanović/Nova.rs

Sada, međutim, cifre u centralnoj Evropi munjevito skaču; uspeh na početku pandemije doveo je do toga da se građani više opiru restriktivnim merama, a pošto ove zemlje vode populistički lideri koji su naročito osetljivi na bilo kakve promene u javnom mnjenju, manje su šanse da će vlade ići protiv građana i nametati silom mere zaštite.

Premijer Češke Andrej Babiš je i sam priznao da je vlada relaksirala prvobitno uvedene mere za zaštitu javnog zdravlja – između ostalog i obavezu nošenja maski u zatvorenim prostorima – zbog velikog pritiska javnosti.

Spremno u „crni oktobar“

Ako koronavirus nastavi da se ubrzano širi Velikom Britanijom, u ovoj zemlji moglo bi da bude i do 50.000 novoobolelih na dnevnom nivou, više od 200 umrlih, a zemlju čeka novo zaključavanje.

Boris Džonson Foto:Aaron Chown/Pool Photo via AP

Pročitajte još:

Britanski premijer Boris Džonson razmišlja da uvede drugu nacionalnu blokadu, zaključavanje, dok rastuća epidemija koronavirusa preti da uništi ekonomski oporavak i milione ljudi vrati u izolaciju.

Novi slučajevi u Britaniji rastu stopom od 6.000 zaraženih dnevno, prijem u bolnice se udvostručuje na svakih osam dana, a sistem za testiranje popušta.

Iako je ekonomija na samoj ivici, većina stručnjaka je saglasna da će strože mere možda biti neophodne kako bi se izbegao totalni kolaps zemlje.

Uči od onih koji umeju da se pripreme

Nemačka i Južna Koreja su među zemljama koje su najbrže uspostavile kompleksne sisteme za testiranje i praćenje kontakata; na taj način je bilo moguće utvrditi gde i kako se virus širi.

Nemačka je testirala sve građane koji se vraćaju sa odmora tokom leta čime je minimizovan broj uvezenih slučajeva, a iako broj zaraženih ponovo raste, a vodeći virolog upozorava da „zima neće biti laka“, skok je i dalje blag.

Južna Koreja je među prvim zemljama u svetu koje su saopštile da su zvanično ušle u drugi talas, ali se čini da je broj novozaraženih pod kontrolom. Dnevni rast je sve sporiji zasad.

Delimični karantin kao opcija

I Španija i Australija su isprva uspešno vodile borbu sa pandemijom, premda su primenile potpuno drugačije pristupe.

Foto:AP Photo/Manu Fernandez

Pročitajte još:

Kanbera je odlučila da zapečati granice i izoluje zemlju od ostatka sveta, dok je Španija ipak primila turiste letos kako bi spasla makar deo turističke sezone koja je od vitalnog značaja za špansku ekonomiju.

Obe zemlje zabeležile su rast broja zaraženih i potom uvele ciljane karantine. Ipak, i da bi takav delimični karantin bio efikasan, neophodno je testirati i pratiti kontakte kako bi se pouzdano znalo gde se virus i na koji način širi i tako identifikovati potencijalna ili postojeća žarišta.

Oblasti oko Madrida pipremaju se za strože mere, iako centralna vlada pokušava da neutrališe otpor građana time što novouvedene mere ne naziva karantinom. Restrikcije će se odnositi na oblasti koje beleže više od hiljadu slučajeva na 100.000 stanovnika, a pogodiće oko milion ljudi koji neće moći da napuštaju svoje domove osim ukoliko ne odlaze na posao, kod lekara ili u školu.

U drugi karantin

Izrael je pre nekoliko dana uveo tronedeljni karantin –  drugi po redu na nacionalnom nivou – kako bi pokušao da spreči širenje koronavirusa jer se broj obolelih mesecima ne smanjuje.

Nove mere koje su stupile na snagu podrazumevaju zatvaranje mnogih preduzeća, stroga ograničenja javnih skupova i uglavnom će ograničiti kretanje ljude na kilometar od njihovih domova.

Foto: EPA-EFE/Alex Kolomoisky

Zatvaranje se poklapa sa jevrejskom Novom godinom, kada ljudi obično posećuju svoje porodice i okupljaju se na velikim molitvenim službama, tako da vlasti računaju da će se tako sprečiti širenje virusa u porodičnim klasterima.

Imunitet je uvek važan

Južna Afrika je uvela jedan od najstrožih karantina na svetu, a potom se pripremila za vrhunac broja zaraženih i preminulih. Ipak, pik nije došao, makar zasad. Naučnici nastoje da otkriju na koji način je zemlja u kojoj je i socijalna distanca praktično nemoguća zbog siromaštva uspela izbegne divljanje virusa.

Jedna teorija je da je tamošnje stanovništvo relativno mlado i time otpornije na virus. Druga hipoteza je da ljudi u ovoj oblasti inače žive u velikim zajednicama i da su izloženi drugim bolestima poput obične prehlade, te da su otuda na početku pandemije imali jače imunitete.

BONUS VIDEO

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar