Pre pandemije, brojne kompanije širom sveta eksperimentisale su sa četvorodnevnom radnom nedeljom. Zamah je splasnuo kada je usledila epidemija Kovida-19, pa su ljudi bili primorani da rade od kuće. Sada kada se razmatra kako će izgledati novi svet kada je posao u pitanju, ova tema se ponovo pojavila.
PROČITAJTE JOŠ:
Španija bi mogla da postane jedna od prvih zemalja koja će testirati četvorodnevnu radnu nedelju nakon što je vlada pristala da pokrene pilot projekat među kompanijama zainteresovanim za ovu ideju. Početkom godine, mala levišarska partija Mas Pais saopštila je da je vlada prihvatila njihov predlog da isprobaju tu ideju.
Vašington post je izvestio: „Pilot program želi da smanji rizik poslodavaca tako što će vlada nadoknaditi razliku u plati kada radnici pređu na četvorodnevni raspored“.
Uložiće oko 50 miliona evra u troškove pilot programa za kompanije koje žele da učestvuju. Očekuje se da će oko 200 kompanija i oko 3.000 do 6.000 radnika biti uključeno u ovaj projekat, prenosi Forbs.
„Sa četvorodnevnom radnom nedeljom (32 sata) pokrećemo stvarnu debatu“, naveo je Injigo Erehon iz Mas Paisa. „Došlo je vreme da se ta ideja isproba“, dodao je on.
Od Novog Zelanda do Nemačke, ideja o skraćenoj radnoj nedelji sve je više interesantna vladama i kompanijama. Razlozi za su povećama produktivnost, unapređenje mentalnog zdravlja radnika i borba protiv klimatskih promena. U vreme pandemije koronavirusa, ovaj predlog je dodatno dobio na značaju zbog “zamora materijala” i preopterećenih zaposlenih koji su teško nalazili balans između poslovnih obaveza i privatnog života.
Koncept je naišao na određene kritike. Španski poslovni lideri su ovo nazvili projektom „ludila“, u svetlu trenutne ekonomske situacije i veruju da „izlazak iz ove krize zahteva više rada, a ne manje“.
Izvori iz španskog ministarstva industrije rekao je da su razgovori o pilot projektu bili u početnoj fazi. U ovom trenutku sve je za raspravu, od troškova pilota do broja kompanija i vremenskog rasporeda.
Kako Španija kreće napred sa ovim pilot programom, njen napredak se pomno prati u Velikoj Britaniji i širom sveta, prenosi Ajriš tajms.
„Koliko sam shvatio, ovo bi bio prvi pilot projekat na nacionalnom nivou u četvorodnevnoj nedelji“, rekao je Džo Rile iz kampanje za četvorodnevnu radnu nedelju.
„Pozivamo vlade širom sveta da slede španski primer utirući put četvorodnevnoj radnoj nedelji“, dadao je.
Smanjenje radnog vremena opiosao je kao nšeto što je odavno trebalo da se desi.
Ideja postojala i ranije
Ovako nešto je već pokušala da uvede Finska. Sana Marin, finska političarka koja je premijerka Finske od 2019. godine, ranije je promovisala ideju skraćivanja radnog vremena.
Marinova je iznela ideju da kompanije usvoje fleksibilno radno vreme od 6 sati dnevno i četvorodnevnu radnu nedelju.
Koncept je privukao značajnu pažnju širom Finske, Evrope i dugih delova sveta. Negde se pogrešno izveštavalo da je kraća radna nedelja postala politika vlade. Finska je isprobala razne strategije tokom poslednjih nekoliko decenija.
Pakt o radnom vremenu je donet 1996. godine. Ova politika je omogućila zaposlenima da svoje radno vreme odrede u sladu sa svojim životim stilom, da posao završe tri sata ranije ili kasnije.
Švedska je završila probni program u jednom od svojih navjećih gradova – radilo se šest sati dnevno, a dobijala se naknada kao da se radilo osam sati. Program se odvijao u vladinom domu penzionera 2015. godine i dao je mešovite rezultate.
Manje radnih sati je radnike učinilo srećnijim i zdravijim, ali se to smatralo preskupim i složenim da bi moglo da se primeni širom Švedske.
U SAD, kompanija iz San Dijega je pokušala da uvede petosatni radni dan. Stiven Arstol, izvršni direktro je u jedno članku pisao o prednostima skraćenog radnog vremena.
„To što sedite osam sati za stolom ne znači da se produktivni. Čak i najbolji zaposleni su verovatno produktivni dva do tri sata. Petosatni dan se odnosi na efikasnije upravljenje ljudskom energijom“, napisao je.
Pre izbijanja bolesti, samo je mali procenat ljudi radio na daljinu. Za nekoliko meseci, većina profesionalnih stručnjaka je u svojim domovima stvorila kancelarije za sebe.
Godinu dana od početka pandemije, jasno je da je eksperiment sa radom na daljinu uspeo. Sada je razumno pokušati sa četvorodnevnevnom radnom nedeljom ili skraćivanjem radnih sati na dnevnom nivou. Ovo će omoćiti da se otkrije da li ovi programi čine ljude produktivnijim i srećnijim.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar