Širom sveta vlasti se nadaju da će ukoliko zasade dovoljno drveća, uspeti da izađu iz krize klimatskih promena koja je zahvatila našu planetu. Međutim, stručnjaci upozoravaju na potencijalno novi problem: ako se velike površine pošume, ostaćemo bez zemlje za uzgajanje hrane i rastuća populacija će se suočiti sa glađu, prenosi Gardijan.
Pročitajte još:
Preterano sađenje drveća da bi se smanjio nivoa ugljendioksida u atmosferi, može imati loše posledice za čovečanstvo, piše Gardijan.
Dobrotvorna ogranizacija Oksfam upozorila je da sadnja drveća zarad poboljšanja vazduha može dovesti do ogromnog porasta cene hrane. Njen izveštaj „Zatezanje mreže“, istražuje kakve posledice usporavanje klimatskih promena može imati na zemljište, kao i na proizvodnju i distribuciju hrane.
Problem u pošumljavanju s ciljem pročišćenja vazduha ogleda se u tome što je za to potrebna ogromna površina zemljišta. Trenutna površina na kojoj se gaji hrana iznosi 1.6 milijardi hektara – petostruka površina Indije. Da bi se efekat staklene bašte doveo na nulu, potrebno je da se pošumi bar ista tolika površina zemljišta.
Nafkote Dabi, vođa klimatske politike u Oksfamu i koautor gorepomenutog izveštaja, ističe: „Mnoge države i kompanije stalno govore o pošumljavanju zemlje, a naš izveštaj postavlja sledeće pitanje – odakle im toliko zemljište?“.
Prema nekim procenama cena hrane bi mogla da poraste za 80 posto do 2050. godine. Međutim, ukoliko se pošumi samo jedna površina Indije, to ne bi uticalo na poljoprivredu nego bi znatno uticalo na smanjenje štetnih gasova.
Dabi je dodala da pre nego što države i kompanije počnu da smanjuju emisiju gasova, trebalo bi da se pozabave štetnim gasovima koje sama poljoprivreda proizvodi – industrija proizvodnje hrane je drugi najveći izvor ugljendioksida na svetu.
„Nismo protiv pošumljavanja“, rekla je Dabi, i objasnila je da ovu praksu ne bi trebalo primenjivati prekomerno jer bi to moglo doneti više štete nego koristi. Idelno bi bilo da se kombinuje sa metodama uzgajanja useva.
Dosadašnja praksa država i kompanija podrazumevala je pošumljavanje velike površine zemljišta, nakon okončanja nekog projekta koji je proizveo određenu količinu štetnih gasova, da bi se smanjio proizvedeni nivo ugljendioksida.
Jedan primer koji Oksfam navodi je Švajcarska – da bi umanjila štetu za 12.5 posto koju su njeni projekti u inostranstvu naneli vazduhu, planira da pošumi površinu zemlje veličine Kostarike.
Deni Sriskadaradž, izvršni direktor Oksfama, pozvao je kompanije da obrate pažnju na prirodu i smanje količine izduvnih gasova umesto da se oslanjaju da nerealne šeme pošumljavanja velike površine zemljišta u cilju uklanjanjanja velike količine ugljedioksida iz vazduha. Izjavio je: „Smanjiti štetni nivo ugljenika iz vazduha ključno je u borbi protiv klimatskih promena“. Međutim, trenutno se samo mali broj kompanija i država trudi da spreči buduću globalnu katastrofu. Zaključio je da će države i kompanije morati više da se potrude ukoliko čovečanstvo želi da izbegne globalnu glad.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare