Presudna bitka za Šušu: Kako je Azerbejdžan razbio Jermeniju

Svet 10. nov. 202016:22 > 16:36
Podeli:
Foto: EPA/EFE

Šestonedeljne žestoke borbe azerbejdžanskih i jermenskih snaga u Nagorno-Karabahu završene su noćas primirjem potpisanim uz posredovanje Rusije.

Potpisivanje primirja usledilo je posle žestokih sukoba proteklog vikenda kada su azerbejdžanske snage, uz podršku Turske i sirijskih plaćenika, bukvalno pregazile Nagorno-Karabah i osvojile ključne gradove, uključujući Šušu gde su borbe sa jermenskim snagama trajale više od mesec dana.

Pročitajte još:

Bitka za Šušu

Šuša je strateški značajna jer je blizu Stepanakerta, glavnog grada regiona i nalazi se duž glavnog puta koji povezuje Jermeniju i Nagorno-Karabah, međunarodno priznatu azerbejdžansku teritoriju koja je pod vlašću Jermena.

Foto: Filip Krainčanić/Nova.rs

Posle višenedeljnog granatiranja, drugi po veličini grad u Karabahu je pao. Obe strane koristile su zabranjenu kasetnu municiju, a najviše su ispaštali civili. Jermeni su optuživali Azere da koriste i hemijsko oružje protiv civilnog stanovništva koje se krilo u obližnjim šumama.

Jermenija je pokušala da demantuje da je Šuša pala ali su ih snimci očajnih izbeglica kako beže pred ratnim dejstvima u tome opovrgli.

Sam premijer Jermenije Nikol Pašinjan rekao je da je na prekidu vatre insistirala vojska, jer su im resursi bili iscrpljeni. Pašinjan je rekao i da je u zemlji je bilo problema sa mobilizacijom i generalno nije bila spremna na vođenje borbenih dejstava.

„Imali smo problema sa sistemom mobilizacije. Praksa je pokazala da civili, nažalost, nisu toliko spremni da u potpunosti učestvuju u borbenim dejstvima, brzo gube borbenu gotovost, što stvara probleme“, rekao je on i dodao da su se vojnici na prvoj liniji fronta umorili, jer nije imao ko da ih menja.

Foto: Filip Krainčanić/Nova.rs

Predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev ocenio je da je „priznanje poraza u suštini kapitulacija u ratu“ i poručio da je vojna faza završena i da se sada prelazi na političko pitanje.

Stanovnici dve zemlje različito su reagovali na primirje. Jermeni su  besno izašli na ulice, izazvavši haos na ulicama Jerevana, protestujući zbog primirja i optužujući Pašinjana za izdaju i tražeći njegovu smenu, dok su Azeri proslavili „kraj duge okupacije“.

Foto: Filip Krainčanić/Nova.rs

Istorija sukoba

Sukob između Jermenije i Azerbejdžana oko Negorno-Karabaha jedan je od „zamrznutih sukoba“ u svetu i traje više od jednog veka.

Karabah naseljen hrišćanskim Jermenima i Azerima postao je u 19. veku deo Ruskog carstva. Dve grupe živele su u relativnom miru, iako je bilo brutalnih akcija sa obe strane tokom 20. veka.

Po završetku Prvog svetskog rata i boljševičke revolucije u Rusiji, novi sovjetski lideri su, kao deo svoje politike u regionu osnovali Nagorno-Karabah autonomni region, sa većinskom etničkom jermenskom populacijom u okviru Socijalističke Republike Azerbejdžan.

Kad je sovjetska kontrola pred kraj 1980ih počela da popušta, jermensko-azerbejdžanski spor eksplodirao je u nasilje nakon što je parlament ovog regiona proglasio pridruženje Jermeniji. Tada su Jermeni stekli su kontrolu nad regionom, a zauzeli su i azerbejdžanske teritorije izvan Karabaha, stvarajući tampon zonu koja povezuje Karabah i Jermeniju.

Pročitajte i:

Raspadom Sovjetskog Saveza, krajem 1991. godine, Karabah se proglasio nezavisnom republikom, nakon čega je sukob ekskalirao u rat punih razmera koji je trajao do 1994. godine kada je potpisan mirovni ugovor uz posredovanje Rusije.

Od tada, sukob u ovom kavkaskom regionu tinjao je sve do kraja septembra ove godine kada je opet eksalirao u oružani sukob većih razmera. U proteklih šest nedelja više puta je dogovoran prekid vatre između dve strane koji je odmah po dogovoru kršen. Ove strane optuživale su jedna drugu za kršenje primirja.

Jezičak na vagi u sukobu Jermenije i Azerbejdžana oko Nagorno-Karabaha pomerila je Turska koja je otvoreno stala na stranu Azera, šaljući im vojnike, opremu, municiju ali i plaćenike iz Sirije. Rusija, koja ima vojne baze u Jermeniji i koja prodaje oružje i jednoj i drugoj, držala se po strani, ali je noćašnjim primirjem jasno stavila svetu do znanja da je Moskva, a ne Ankara, glavni igrač u ovom regionu.

Tekst sporazuma

Lideri Rusije, Jermenije i Azerbejdžana potpisali su zajedničku izjavu o prekidu rata u Karabahu i obavezale su se na sledeće stvari:

  • Prekid vatre stupa na snagu u ponoć 10. novembra po moskovskom vremenu;
  • Azerbejdžan i Jermenija će ostati na trenutnim položajima;
  • Jermenija i Azerbejdžan će razmeniti ratne zarobljenike;
  • U Karabahu, duž kontakt linije i duž koridora koji povezuju Jermeniju i Karabah, biće raspoređeni ruski mirovnjaci ─ ukupno 1.960 ljudi sa lakim naoružanjem, 90 oklopnih transportera i 380 drugih vozila i specijalističke opreme;
  • Svi transportni čvorovi će biti deblokirani;
  • Ruski mirovnjaci biće raspoređivani paralelno sa povlačenjem jermenske vojske. Ruski kontingent će ostati u Nagorno-Karabahu narednih pet godina, što će se automatski produžiti ako nijedna strana u roku od šest meseci pre isteka tog roka ne zatraži njihovo povlačenje;
  •  Za obezbeđivanje efikasne primene svega dogovorenog, mirovnjaci će formirati centar za nadgledanje poštovanja prekida vatre;
  • Jermenija će vratiti region Kelbadžar Azerbejdžanu do 15. novembra, a Lačin do 1. decembra, dok će lačinski koridor (širine 5 kilometara) ostati u rukama Jermena, kako bi se obezbedila veza Jermenije i Nagorno-Karabaha, bez uticaja na status Šuše. Osim toga, Jermenija do 20. novembra mora da preda Agdamski i deo Gazahskog regiona Azerbejdžana koji trenutno drži;
  • U naredne tri godine biće razvijen plan za izgradnju nove saobraćajnice uz Lačinski koridor, koja će obezbediti vezu Stepanakerta i Jermenije i na njoj će biti raspoređen ruski kontingent. Azerbejdžan će garantovati bezbednost prevoza u Lačinskom koridoru svim civilima;
  • Izbeglice će se vratiti u svoje domove u Nagorno-Karabahu, što će kontrolisati visoki predstavnik UN za izbeglice;
  • Sve ekonomske i saobraćajne veze u regionu biće deblokirane. Jermenija će obezbediti saobraćajne veze između zapadnih delova Azerbejdžana i Nahčivanske autonomne republike sa ciljem protoka ljudi, robe i usluga u svim pravcima. Kontrolu će vršiti ruske granične trupe. Po dogovoru će biti izgrađene nove saobraćajnice između zapadnih delova Azerbejdžana i Nahčivanske autonomne republike.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar