Više od milion i 800 hiljada glasača u Severnoj Makedoniji bira 120 poslanika u novom, desetom po redu parlamentarnom sastavu. Glasa se tri dana, a pred Makedoncima su dva puta: onaj ka Evropi i onaj nazad u nacionalističko uređenje.

Izbori u Severnoj Makedoniji su, nakon Srbije i Hrvatske, treći u regionu koji se održavaju tokom pandemije i na jednim i na drugim je zabeležena rekordno niska izlaznost.

Ovog puta izbori se razlikuju od baš zato od dosadašnjih; pandemija je nametnula neka nova pravila i protokole. Za početak, glasanje u rasponu od tri dana.

Ljudi zaraženi koronavirusom i oni koji su izolovani zbog virusa glasali su 13. jula. Dan nakon će glasali su bolesni ljudi, zatvorenici, i ljudi smešteni u staračke domove. Glavni izborni dan je 15. jul.

Prvi put nakon nezavisnosti zemlje 1991. godine, napravljena je predizborna koalicija između makedonske političke stranke i stranke etničkih Albanaca.

Po prvi put vladajuća albanska stranka „Demokratska unija za integraciju (BND)“ osmislila je izbor etničkog Albanaca za premijera. Kampanja je bila začinjena objavljivanjem takozvanih „bombi“, – ilegalno prisluškivanim audio i video razgovorima.

Izbornu kampanju obeležila su, piše RSE, uglavnom ekonomska obećanja o većim platama i penzijama, i infrastrukturnim projektima uz nacionalističke poruke i gotovo svakodnevno puštanje ilegalnih audio i video zapisa u kojima su politički akteri navodno uhvaćeni u sumnjivim razgovorima punim kriminala, korupcije i vulgarnosti.

Uglavnom mete ovih ilegalnih prisluškivanja bili su lideri dve najveće stranke, Zoran Zaev (vladajuća SDSM) i vođa opozicione VMRO DPMNE, Hristijan Mickoski.

Dva puta

Zemlja se po mnogo čemu promenila (i to se ne odnosi samo na ime) otkako su socijaldemokrate Zorana Zaeva u maju 2017. preuzele vlast. Građani sada mogu da odluče između ove opcije, koja je zemlju uvela u članstvo u NATO-u i otvorila vrata pregovorima za članstvo u Evropskoj uniji ili se vratiti nacionalističkom narativu opozicione VMRO-DPMNE, piše DW.

U oktobru, kada je EU odbila da otvori pregovore o punopravnom članstvu, uprkos činjenici da je Makedonija nakon višegodišnjeg sukoba s Grčkom, promenila ime u Severna Makedonija, Zaev je najavio prevremene izbore za 12. april koji su odgođeni zbog pandemije koronavirusa.

EU se na samitu u Zagrebu početkom maja ipak predomislila i odobrila početak pregovora sa Severnom Makedonijom pohvalivši vladu Zorana Zaeva da je, za razliku od prethodne VMRO-DPMNE-ove koja je državu, kako je rekla Evropska komisije, držala u „zarobljeništvu, i uprkos izazovima korupcije i problema s vladavinom prava, ipak uspela ostvariti reformsku agendu.

Da li je to dovoljno da Zaevu obezbedi daljih četiri godine na čelu vlade? O ishodu izbora zavisi u kojem smeru će se zemlja kretati u predstojećem periodu a posljdnja ispitivanja javnog mnjenja govore da će biti testno.

Opozicija i „povratak u mračno doba“

Hristijan Mickoski i njegova konzervativna VMRO-DPMNE kritikuju Zaeva da je napravio previše ustupaka Grčkoj i Bugarskoj potpisujući ugovor koji je zemlji kasnije otvorio put prema NATO i EU. Ignorišući novo ime Severna Makedonija i upotrebljavajući stari naziv Makedonija, Mickoski se tokom predizborne kampanje obraćao onim Makedoncima koji ovaj sporazum smatraju nepravednim i koji bi ga najradije povukli u ime spašavanja nacionalnog identiteta.

I vodeće socijaldemokrate, koji vladaju zajednički sa strankom Albanaca, upozoravaju da bi glas za opoziciju mogao da znači „povratak u mračno doba“. Čini se da i mnogi evropski političari dele te strahove te su, poput nemačkog i luksemburškog ministra spoljnih poslova Masa i Aselborna, otvoreno dali podršku Zaevu. Jedini evropski političar koji je otvoreno podržao VMRO-DPMNE je mađarski premijer Viktor Orban.