Pre 20 godina je promenila posao i postala kraljica života

Svet 08. sep 202122:10
Foto: footlooseindian.com

Dalaj Lama je jednom prilikom rekao da bi čovek trebalo da svake godine ode na neko mesto na kojem nikada do tada nije bio. Time se kroz život vodila i 70-godišnja Indijka Sudhu Mahalingam koja je u poslednjih 25 godina posetila 66 zemalja.

Pročitajte još:

Samostalno putovanje žene pre 25 godina među indijskim stavoništvom nije se smatralo sigurnim, poplarnim ili bezbednim.

Oni koji su putovali sami kritikovani su zbog prkošenja kulturnim i društvenim normama, a žene koje su se na to odlučivale smatrane su previše slobodnim.

Ali to nije odvratilo Sudhu. Njen suprug često je poslovno putovao u inostranstvo, a ona je koristila svaku priliku da mu se pridruži.

Ipak, njen muž nije bio avanturističkog duha, i svaki put bi molio bi Sudhu da s lokalnim vodičem poseti turističke znamenitosti. Ali ona nije ljubitelj planirana putovanja i organizovanih tura.

„Grupne ture su tako predvidive“, kaže ona za CNN Travel.

„Oni vam pokazuju ono što žele da pokažu, a ne ono što želite da vidite”, dodaje.

Pre dve decenije, napustila je posao mejnstrim novinarke i promenila karijeru, te počela da se bavi istraživanjem energije. Ubrzo nakon toga, počela je da dobija pozive da govori na međunarodnim konferencijama u zemljama proizvođačima nafte, a svet putovanja joj se otvorio.

Neobuzdana Indijka

Danas, sa 70 godina, posetila je 66 zemalja na šest kontinenata, a iskustva sa njih deli na blogu Neobuzdana Indijka, kao i u svojoj knjizi „Bogovi putovanja moraju biti ludi“.

Zbog brzog načina života, Sudhu često nije imala vremena da organizuje svoja putovanja, pa je većina njih bila iznenadna i neplanirana.

Tako je jednom sletela je u Češku bez vize, slučajno su je zaključali u spomeniku u Iranu i uhvaćena je bez dokaza o vakcinaciji protiv žute groznice na aerodromu u Najrobiju u Keniji.

Iako ponekad putuje sa prijateljima, većina njenih putovanja je samostalna.

Njeno poslednje međunarodno putovanje, bilo je na Madagaskaru na koji je otišla kako bi videla lemure 2019. godine, a to putovanje izdvaja i kao jedno od omiljenih.

“To je bila apsolutno neistražena teritorija, nije bila turistička i imala je vrlo malo objekata. Bilo je to teško putovanje, ali to mi se sviđa. Bila sam na brodu koji nije imao toalet tri dana“, kaže ona.

Rekom Tsiribihina vozila se do Tsingija na zapadnoj obali Madagaskara.

„Tsingi je pun neravnih stena koje liče na oštrice koje strše ravno u nebo. Prilično je strmo i vrlo teško je popeti se na njih, stradaju I šake i noge. Ali nakon što se popnete na drugu stranu, vidite stvorenja koja ne vidite nigde drugde na Madagaskaru“, dodaje.

Još jedna avantura koja joj je ostala u sećanju jeste njeno putovanje na Borneo u jugoistočnoj Aziji.

„Svuda je bilo jezivih gmizavaca i lišća po zemlji u visini od metar. Ne možete da vidite da li bi vam se zmija uvila oko noge, a ima i škorpiona. Posetila sam i amazonsku džunglu, ali to je bilo odlično u poređenju sa Borneom“, kaže ona.

Skok iz padobrana sa 66 godina

Takođe se bavi i različitim sportovima, uključujući ronjenje i jedrenje. Bila je i u kampu Everest i sa 66 godina otišla skakala padobranom u Uluru u Australiji.

Međutim, ona ne misli da su ove aktivnosti velika stvar, jer ih svako može da ih priušti sebi ako ima novca.

Pucali na nju u Kašmiru

Bilo je trenutaka kada se našla u opasnim situacijama, uključujući jednu noć u dolini Kašmir 1997. godine. Putovala je sa strancem, vojnim oficirom. Nakon nekoliko sati vožnje uočili su vozilo minolovca koje ide ka njima iz suprotnog smera.

Na putu za aerodrom sledećeg dana, na automobil u kom su bili pucali su naoružani militanti.

„Putovanje u Kašmir nije bilo posebno stresno, ali pokazalo se da se jako razlikovalo od onoga što sam očekivala. U retrospektivi, sve je to zabavno. Vozač je vozio kao lud dok su na nas pucali”, kaže.

„Meci su prošli automobil, a jedan je udario u branik. Čučala sam pozadi i zapravo se kikotala. Nisam shvatala koliko je to ozbiljno. Bilo je to uzbudljivo”, dodaje.

Ojačala veru u čovečanstvo

Kroz putovanja naučila je da veruje ljudima i ojačala su veru u čovečanstvo.

Posetom udaljenim zemljama i nepoznatim kulturama shvatila je da postoji mnogo načina za život.

Kaže da Aboridžini koje je srela u Australiji, na primer, žive u skladu sa prirodom.

„Oni izuzetno cene zemlju i poštuju sva živa bića i ne misle da su ljudi superiorniji“, kaže ona.

Poseta kolibi Ghotul i druženje sa bastarskim plemenima indijske države Čattsgar bio je još jedan takav primer.

“U tradiciji ghotula, mladi plemenski dečaci i devojke dolaze, rade i žive zajedno dok se odluče za jednog partnera za ceo život”, kaže ona.

„To je zanimljiv način života. Ne postoji nikakavo ograničenje vezano za uživanje sa različitim partnerima. Indijsko društvo mršti se na svaki kontakt među polovima, ali oni ovde poštuju ono što je prirodno i daju mu dovoljno vremena za cvetanje „, kaže Sudhu.

Ni sada, kada ulazi u sedamdesete, Sudhu želja za putovanjem nije izbledela.

Želi da vidi još mnogo toga

Poslednjih meseci, usled globalnih ograničenja putovanja usled pandemije, fokusirala se na putovanja u zemlji.

„Vozila sam se do Goe, koja je bila udaljena 16 sati vožnje od Bangalora u jednom pravcu“, kaže ona.

„Odatle sam otišla do Dandelija, a zatim do Gokarne. Išla sam i do Belura Halebida, gde se nalaze dva hrama Hoisala, i tamo ostala nekoliko dana.

Takođe sam se odvezla do Hampija, koji je osam sat vožnje od Bangalora. Sledeće nedelje idem u Krurg“ , dodaje.

Nada se da će uskoro posetiti Kolumbiju, Patagoniju, Čile i Argentinu.

„Čak i ako putujem u tri države svake godine u narednih 10 godina, neću da čekiram sve što sam planirala, želim da obiđem još dosta toga”, zaključuje.

BONUS VIDEO: Panamski kanal, kako je skraćeno putovanje brodovima

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Tagovi

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar

Pošalji komentar Pročitaj komentare (0)