Požar koji je uništio grčki izbeglički kamp Morija otkrio je sve neuspehe Evropske unije da se izbori sa migrantskom krizom.
Nevladine organizacije koje rade sa migrantima na Lezbosu, u izbegličkom kampu sa 12.000 ljudi, kažu da je požar posledica politike EU prema migrantima.
Evropske države ne mogu da se dogovore o preraspodeli migranata koji stižu na južne obale Starog kontinenta, a razdor je vremenom sve veći umesto da bude obrnuto.
Pročitajte još
Rešenje koje je Evropska komisija najavila još uvek nije materijalizvoano a ne deluje da Nemačka koja je trenutno predsedavajći Saveta EU ima snage da reši ovaj problem.
Požar je izbio nešto posle ponoći na nekoliko mesta u kampu a grčke vlasti optužuju migrante da su namerno podmetnuli požare u znak protesta protiv mera izolacije zbog korone, budući da je u kampu prijavljeo 35 slučajeva zaraze.
Do srede ujutru, većina šatora i skloništa izgorela je do temelja a zvaničnih izveštaja o nastradalima ili povređenima trenutno nema.
„Činjenica je da su požar podmetnuli azilanti u znak protesta zbog karantina“, rekao je ministar za migracije Notis Mitarači. „Morija ne može da opstane u ovom obliku. Neophodan nam je strogo kontrolisan centar“, dodao je on.
Uslovi u Moriji već godinama izazivaju zabrinutost. Uprkos smanjenju broja migranta u proteklih šest meseci, broj ljudi u kampu je četiri puta veći od optimalnog. To je izazvalo optužbe da je reč o taktici lokalnih vlasti kako bi sprečili dalje dolaske na ostrvo udaljeno svega 10 kilometara od turske obale.
„Požar u Moriji je posledica evropske politike. Bilo je za očekivati da će se dogoditi i mogao je da bude sprečen“, rekao je Politiku Apostolos Veizis, direktor grčkog ogranka Lekara bez granica.
„To je politički izbor EU koji je Grčka ispratila“, dodao je on. „Reč je o svesnoj političkoj odluci da se ovi ljudi kazne i upozore. Koronavirus će uvek biti korišćen za izazivanje straha i opravdavanje nehumanih politika“, kaže Veizis.
Grčke vlasti kažu da su mobilizovali vojsku kako bi što pre odgovorili na požar, a na ostrvo su vojnim avionom prebačeni šatori, hrana, voda i lekovi. Oko 1000 najugroženijih će spavati na trajektu i baržama koje bi uskoro trebalo da stignu na ostrvo.
Grčki premijer Kirijakos Micotakis priznao je da su uslovi u kampu loši.
„Jasno mi je koliko su uslovi teški. Međutim, ništa ne sme da se iskoristi kao alibi na nasilne reakcije na zdravstvene kontrole. A naročito ne za nerede ove veličine. Situacija u Moriji ne može da se nastavi jer je ovo istovremeno i pitanje javnog zdravlja, humanosti i nacionalne bezbednosti“, rekao je on.
Pročitajte i
Brisel je obećao pomoć kroz finansiranje preseljenja 400 dece bez roditelja iz kampa, ali pojedini evropski zvaničnici kažu da bi EU morala da uradi mnogo više od toga.
I pored pomoći, i dalje postoji problem pronalaženja dugoročnog rešenja za Grčku. “Ovo je evropsko pitanje jer migranti ne žele da ostanu na Lezbosu. Oni žele u Nemačku. Ovo je evropsko potanje koje Grčka ne može sama da reši. Potrebno je evropsko rešenje“, rekao je Politiku neimenovani EU diplomata.
Problem je što je čak i pre požara bilo jasno da će predlog Evropske komisije o kome je trebalo da se raspravlja 30.septembra biti odložen. Razlog je što su južnoevropske zemlje poput Grčke, Italije i drugih tražile da se uvede obavezujući sistem preraspodele migranata po celoj EU, dok su zemlje centralne i istočne Evrope poput Mađarske i Poljske odlučno protiv toga.
Nade se polažu u Nemačku ali diplomate nisu previše optimistične da će Berlin uspeti da se izbori sa ovim pitanjem u svetlu Bregzita, budžeta EU i nemira u Belorusiji.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare