Potresne priče Ujgura čiji su najmiliji u kineskim logorima

Svet 27. jun. 202123:16
Podeli:
Ujgur, Ujguri
Foto: Sachelle Babbar / Zuma Press / Profimedia

Ujgurima u Sinđijangu izriču se duge zatvorske kazne iako njihove porodice tvrde da nisu učinile ništa loše. U toj situaciji našao se i mladi bračni par Mehrai Mezensof i Mirzat Taher. U aprilu 2017. godine, samo dva dana pre planirane selidbe iz Ksinjianga u AustralijI, u kojoj su želeli da započnu novu život, kineska policija zakucala je na njihova vrata, oduzela pasoše i odvela u pritvor.

Pročitajte još:

Tokom naredne četiri godine Mirzat je tri puta zatvaran na po nekoliko meseci.

U aprilu ove godine, izrečena je i konačna potvrda i on je osuđen na 25 godina zatvora. Kao razlog navodi se separatizam.

„Kako mogu da budu tako okrutni, bezosjećajni? Moj suprug nije ništa uradio. Već su ga toliko izmučili za ove četiri godina“, rekla je za CNN njegova supriga Mehrai, koja je sa njim u braku od 2016. godine.

Drže ih u logorima

Američki Stejt department i grupe za ljudska prava optužuju kinesku vladu drži do dva miliona Ujgura i muslimanskih manjina u ilegalnim logorima, za koje Peking tvrdi da su „centri za stručno osposobljavanje“ osmišljeni da spreče separatizam i verski ekstremizam.

Uz takav sistem pritvora, stručnjaci tvrde da postoji i zaseban program koji uključuje dugotrajno zatvaranje Ujgura, poput Tahera, zbog navodnih zločina koji uključuju terorizam, separatizam i izazivanje etničke mržnje.

Podaci kineske vlade pokazuju nagli porast broja ljudi kojima su izrečene dugotrajne zatvorske kazne u Sinđijangu od 2014. godine, kada je počelo i zaoštravanje narativa Pekinga po pitanju Ujgura, većinskog muslimanskog stanovništva u regionu.

Nagli porast borja zatvorenika

U Ksinjiangu je 2014. godine oko 21.000 ljudi osuđeno na zatvorske kazne.

Četiri godine kasnije, taj broj je porastao na skoro 133.200. Ukupno je više od četvrtine miliona ljudi zatvoreno samo između 2016. i 2018. godine, u regionu sa oko 25 miliona stanovnika.

Foto:EPA-EFE/MAST IRHAM

Kako je više ljudi odlazilo u zatvor, kazne su im postajale sve duže.

Prema statističkim godišnjacima Ksinjiang-a, 87 odsto svih kazni u 2017. godini trajalo je više od pet godina, u odnosu na 27% odsto iz 2016. godine. Grupe za zaštitu ljudskih prava kažu da nagli porast dužine zatvorskih kazni sugeriše da propadanje kineske vlade u regionu postaje sve ekstremnije.

„Vlasti Sinđijanga zaustavile su objavljivanje podataka o zatvorenicima 2018. godine, prikrivajući njihov broj“, rekla je istražiteljka Čuvara ljudksih prava, Đina Maia Vang.

„Mislim da je postojala praksa da se kineski slubenicu kriju i manipulišu, posebno u politizovanim sredinama“, rekla je Vang.

„Nekako je jasno šta se događa“, zaključila je.

U februarskom izveštaju, Čuvari ljudskih prava analziral su 60 krivičnih gonjenja između 2016. i 2018. godine i utvrdili da su mnogi zatvorenici osuđeni „bez činjenja istinskog krivičnog dela“.

Većina slučajeva Ujgura i Kazahstana odnosila se na „nejasna“ krivična dela, uključujući „podsticanje etničke mržnje“ i „nameštanje svađa i izazivanje nevolja“, navodi se u izveštaju.

Informacije iz baze podataka žrtava Ksinjiang, nevladine organizacije koja je dokumentovala više od 8.000 ujgurskih slučajeva, sugerišu da se obrazac izricanja mnogobrojnih kazni nastavio najmanje do 2020. godine.

Kina: To je laž veka

Kineska vlada izjavila je da u Ksinjiangu nema progona Ujgura, nazivajući navode o široko rasprostranjenim kršenjima ljudskih prava „najvećom laži veka“.

Ona je demantovala masovno pritvaranje Ujgura u Sinđijangu, sredinom 2018. godine, kada je Peking rekao da su kampovi bili deo kampanje za smanjenje siromaštva.

U julu 2019. predsedavajući autonomne oblasti Ksinjiang Ujgur Šohrat Zakir rekao je da je većina ljudi puštena iz kampova za prevaspitavanje.

Ali satelitske slike objavljene u septembarskom izveštaju ASPI-a, pokazuju naglo širenje zatvorskih objekata u regionu. Istraživači iz ASPI-a tvrde da postoje dokazi da su neki pritvorenici koji su pušteni iz sistema logora Ksinjiang premešteni u novi kompleks zatvora visoke bezbednosti.

Ruser, autor izveštaja ASPI-a, rekao je da satelitski snimic pokazuju da se objekti niže zaštite zatvaraju dok se, istovremeno, zatvori visoke bezbednosti grade. Objekti veće zaštite obično imaju visoke obodne zidove, stražarske kule i pristup njima strogo je ograničen.

Od 61 zatvora sagrađenog između jula 2019. i jula 2020. godine, oko pedeset odsto njih su zatvori visoke bezbednosti. Mada nije moguće za svaki od njih utvrditi da li se radi o zatvoru ili prevaspitnom centru.

Služe se propagandom

Kako raste međunarodna ne saglasnost sa ovakvim načinom postupanja, kineska vlada je pokušala da utiče na sliku o njoj preko zvaničnika, diplomata i državnih medija.

U jednom dokumentarcu, koji je emitovan u aprilu na državnoj televiziji CGTN, ujgurski zatvorenici optuženi su da kuju zaveru i nastoje da stvore nezavisnu državu za svoj narod u Sinđijangu.

Dilsar Ablimit, gledala je dokumentarac u svom domu u Turskoj i lila korokodilske suze, u njemu je videla svog oca i strica. Ablimit nije videla oca od februara 2017. godine kada je sa 17 godina napustila Urumki i otišla na studije u Tursku.

Majka joj četiri godine nije rekla gde je otac

Dva meseca nakon što je otišl iz Sinđijanga, saznala je da se njen otac i njegova dva brata nalaze u zatvoru. Njena majka ju je o tome lagala, govoreći joj da je on na službenom putu.

Ablimitina majka je četiri godine nije želela da sa njom razgovara na ovu temu, tvrdeći da će otac uskoro da se vrati. Ali kada ga je videla u dokumentarcu, shvatila je da se možda nikada neće vratiti kući.

Kroz suze je rekla da ga je jedva prepoznala.

„Mnogo se promenio … Mnogo je smršao“, rekla je.

Ranije je imao bujnu kosu i brkove. Sada je bio ošišan na ćelavo i dvadesetak kilograma lakši.

U dokumentarcu je sanznala da se on tereti za učestvoavnje u terorističkoj zaveri, za koju sleduju teške kazne.Stoga ona veruje da se on nalazi u zatvoru, a ne u pritvorskom centru.

Kako tvrdi, ni otac ni njegovi roditelji nisu učestvovali ni u kakvim zaverama.

„To je izmišljotina … moj otac i strčevi nikada nisu politički ili religiozni zagrejani. Nisu ni teroristi ni separatisti“, rekla je.

CNN je kontaktirao kinesku vladu kako bi razjasnio situaciju njenih rođaka, ali nije dobio odgovor.

Neki Ujguri su rekli da su njihovi rođaci ili prijatelji koji služe dugotrajne zatvorske kazne u Sinđijangu provedeni kroz brzo suđenje, bez pristupa advokatu. U mnogim slučajevima dokazi za osuđujuće presude nisu se objavljivali niti objašnjavali.

Borci za ljudska prava već dugo preispituju pravni sistem u Kini, gde stopa osuđujućih presuda redovno prelazi 99 odsto. Samo je 656 ljudi na kineskim sudovima 2020. godine proglašeno nevinim, a ukupno ih je bilo 1,5 miliona.

Nirola Elima, prognanana je iz Ujgura i sada živi u Švedskoj prošla je kroz sličnu situaciju kao i Albimita. I njoj su zatvorili rođaku zbog, kako ona kaže, potpuno izmišljenih stvari.

„Mrtva je iznutra“

Nirola je za CNN rekla da je njena rođaka Maila Iakufu u decembru 2020. godine osuđena na šest i po godina zatvora nakon što je optužena za finansiranje terorizma. Ona kaže da je jedini zločin koji je Maila učinila prebacivanje novca u Australiju kako bi pomogao roditeljima da tamo kupe kuću.

„Zatvor je njenu porodicu uništio“, kazala je Nirola.

„Mislim da je mrtva iznutra“, rekla je.

U pismu, za koje je Nirola rekla da ga je Maila napisala u aprilu, njena rođaka kaže da je bila prinuđena da potpiše lažno priznanje pod pretnjom mučenja.

„Pretili su mi da će me, ako ne priznam krivicu, odmah odvesti u pritvor i neprekidno da me ispitivati mesec dana“, navod u pismu.

Navela je i da je dolučila da prizna, bi izbegla mučenje, ali i zaštitila ostatak porodice koja još uvek živi u Sinđangu.

„Nemam snage da se oduprem, da se borim sa nepravdom kada znam da ne mogu da ih pobedim, nisam imala drugu mogućnost“, navela je.

„Samo je rekla čuvaj moju decu“

Porodice uhapšenih dugo čekaju na bilo kakav kontakt sa njima. Nirola je rekla da je nedavno Mailina majka uspela da popriča sa njom putem kratkog video poziva koji je organizovao lokalni biro za pravosuđe.

„Trajalo je samo dva ili tri minuta“, rekla je Elima.

„Samo je rekla, dobro sam, čuvaj se, čuvaj moju decu“, dodala je.

Tada je majka usmerila telefon ka njenoj deci.

„Izgledala je kao da u njenim očima nema nade niti svetlosti. Glas joj se tresao, ali se trudila da ne plače. Želela je da misle kako je jaka“, kaže.

Česta praksa

Praksa visokih zatvorshih kazni za ovakve slučajeve nije retka pojava, jer time kineska vlast želi da pokaže svoju „efikasnost“ u suzbijanju „terorizma i separatizma“.

Vang, koji se bavi istraživanjem ovakve prakse rekao je da je velika većina ljudi zatvorena bez osnova.

BONUS VIDEO:

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar