Brojne evropske zemlje prate kako je Portugal uspeo da obuzda pandemiju strogim propisima. To je nekima argument za uvođenje strogih mera, ali Portugal je po mnogo čemu specifičan. Uspeh Portugala je nesporan: nakon što se prošlog decembra broj novozaraženih smanjivao, treći talas u januaru je tu zemlju teško pogodio.
PROČITAJTE JOŠ:
Pred Božić je indeks novozaraženih u proteklih sedam dana na 100.000 stanovnika bio 246, koncem, a u januaru se popeo na 885. Ne samo to: i po smrtnosti je Portugal dospeo na žalosno prvo mesto u svetu – umiralo je i po 30 osoba na milion stanovnika. Stanje je bilo toliko loše da je i Nemačka poslala 26 pripadnika Bundesvera u pomoć ovoj zemlji.
Sredinom janaura je vlada Antonija Koste praktično obustavila život u zemlji. Četiri sedmice kasnije je indeks novozaraženih bio ispod 100, a sada je – samo 30. Još od sredine marta se počelo sa ukidanjem nekih ograničenja, a vlada najavljuje da će se 3. maja u Portugalu vratiti koliko-toliko normalni javni život, piše Dojče vele.
Ograničeno kretanje
Mere su bile izuzetno stroge: od 15. januara niko nije smeo napolje bez dobrog razloga: odlazak u supermarket, put na posao ili u školu, ili kratko na svež vazduh u blizini kuće, prošetati psa. Svi susreti s osobama iz drugih domaćinstava su bili zabranjeni. U međuvremenu je uvedeno još izuzetaka, ali preporuka je i dalje da se ne izlazi iz kuće bez preke potrebe.
Svuda s maskom
Pravilo je jasno: van stana – maska. I to svuda. Taj propis je još uvek na snazi.
Nema kulture ni sporta
Sve kulturne, sportske i zabavne manifestacije su obustavljene, institucije su zatvorene. Tek od ovog ponedeljka kad je i indeks novozaraženih pao, dozvoljene su i druge aktivnosti „niskog rizika“, poput tenisa, veslanja ili surfanja. Opet su otvoreni i muzeji, parkovi i kulturne znamenitosti, ali se posetitioci moraju držati propisa o razmaku.
Osim hrane i higijene
Sve radnje, osim onih sa neophodnim artiklima kao što su namirnice ili higijenske potrepštine su bile zatvorene. Isto je važilo za sve ugostitelje i druge uslužne delatnosti. Restorani su smeli da nude hranu za poneti.
Od sredine marta je dozvoljen rad frizerskim i kozmetičkim salonima, od početka aprila smeju da se otvore i radnje sa odvojenim ulazom i kiosci. Sredinom aprila bi konačno mogle vrata otvoriti i kafane i restorani.
Svi na rad kod kuće
Ukazom vlade su svi poslodavci bili obavezni sve svoje zaposlene pošalju na rad od kuće. Izuzetak su bila samo zanimanja u ključnim sektorima infrastrukture. To pravilo i dalje važi.
Škole i univerziteti
Krajem januara su zatvorene i sve škole, unierziteti i vrtići. Izuzetak su jedino bile škole za decu sa posebnim potrebama gde je nastava povezana i s terapijom.
Nastava je opet počela sredinom marta: prvo za školarce prvog i drugog razreda, a sledili su i učenici trećeg i četvrtog razreda.
Zatvorene državne granice
Granični prelazi prema Španiji su bili zatvoreni, obustavljen je i vazdušni saobraćaj. Dozvoljen je bio ulazak u zemlju samo iz neophodnih razloga, ali i tad samo uz negativni test. Ali, u zavisnosti od zemlje iz koje se došlo ipak je mogla biti obavezna samoizolacija u trajanju od 14 dana.
Ograničenje ulaska u zemlju načelno važi i dalje, mada su nešto ublaženi propisi za dolaske iz zemalja šengena.
Drastične kazne
Policija oštro nadzire pridržavanje mera, mediji tvrde da pritom koriste i helikoptere i dronove. Manje kršenje propisa kao što je ne nošenje maske na ulici se kažnjava globom od najmanje 100 evra. Ko se namerno odupire merama ili ne sledi uputstva službenika, mora računati s još strožim merama uključujući i zatvorsku kaznu.
Može li tako i u Nemačkoj?
Ma koliko takvi strogi propisi zvuče privlačno i mnogima u Nemačkoj, razlike Nemačke i Portugala su oogromne.
Portugal je na samom rubu kontinenta i na kopnu se jedino graniči sa Španijom. Nemačka je u srcu Evrope i kroz nju prolaze reke robe i putnika s istoka na zapad, s juga na sever. Nemačka je povrh toga i federativna država sa 16 saveznih pokrajina, a treba podsetiti i da je Portugal sve do 1974. bio vojna diktatura.
Nemački sudovi ukinuli su već i mnogo blaža ograničenja, proglašavajući ih „nesrazmernim“ jer ograničenje sloboda građana sme i može biti samo krajnje sredstvo.
Sudovi uviđaju kako državni organi i u ovoj pandemiji ne čine dovoljno: na primer, osobe koje ulaze u Nemačku kolima na graničnim prelazima uglavnom se ne kontrolišu, još uvek zapinje i s jednostavnim merama kao što je testiranje nastavnika i učenika u školama ili zaposlenih na radnom mestu.
Teško je reći da bi i takve stroge mere u Nemačkoj dale slične rezultate kao i u Portugalu – da ne govorimo kako je posle godinu dana pandemije i poslušnost nemačkih državljana već odavno daleko od onoga što se smatra „tipično nemački“.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar