Papa Franja, poglavar Rimokatoličke crkve, nalazi se u poseti Iraku. Mediji širom sveta su ovo njegovo putovanje ocenili kao istorijsko. On je uoči svog dolaska u ovu zemlju rekao da ide u mirovno hodočašće posle godina rata i terorizma. Srdačno je dočekan, a sa mise u Bagdadu poslao je poruku mira, jedinstva i ljubavi. Papa Franja važi za skromnog čoveka, koji pomaže siromašnima. Veoma brzo je osvojio simpatije ljudi širom sveta.
PROČITAJTE JOŠ:
Ko je papa Franja?
Njegovo svetovno ime je Horhe Mario Bergoljo, a kada je postao papa zvanično je uzeo ime u čast sveca Franje Asiškog. Prvi je latinoamerikanac na ovom položaju. Ovo je ujedno prvi papa koji nije sa evropskog kontinenta posle više od 1.000 godina istorije Rimokatoličke crkve.
Papin otac, Hose Mario Fransisko Bergoljo rođen je u Italiji. Emigrirao je u Argentinu gde se oženio Ređinom Marijom Sivor u Buenos Ajersu 1935. godine. On je radio na železnici, a ona je bila domaćica.
Papa Franja je jedno od sedmoro dece u porodici srednje klase. Govori italijanski, španski, nemački, služi se engleskim, francuskim i portugalskim jezikom. Učio je latinski i starogrčki. Živeo je u malom stanu u predgrađu Buenos Airesa, gde je provodio vikende u samoći.
Papa voli dela Fridriha Helderlina, Horhea Luisa Borhesa i Fjodora Mihajloviča Dostojevskog. Ceni filmove italijanskog neorealizma i veliki je ljubitelj tanga, opere i fudbala. Navijač je i počasni član argentinskog prvoligaša San Lorenso de Almagro.
Bergoljo je posle školovanja diplomirao kao hemijski tehničar. Sa 21-nom godinom otišao je u semenište. Stupio je 1958. u jezuitski red i najpre studirao humanističke nauke u Čileu, a posle svog povratka u Buenos Ajres filozofiju i teologiju. Doktorirao je u Nemačkoj.
Njegov odnos sa vladom u Argentini
Bergoljo je u medijima optuživan za umešanost u otmicu dvojice sveštenika koje je on razrešio neposredno pre njihovog nestanka. Samu otmicu su izvršili pripadnici argentinske mornarice za vreme diktature maja 1976. godine.
Neki sveštenici su potvrdili da je Bergoljo sarađivao sa huntom, a da su pod misterioznim okolnostima nestali neki protivnici argentinskih generala iz svešteničkih redova. Navodno, Bergoljo je o svemu bio dobro obavešten.
Bergoljo nije javno govorio o svojoj ulozi za vreme diktature do 2010. godine, kada je u intervjuu rekao da je krio i štitio nekoliko žrtava progona u jezuitskom seminaru, ali nije rekao koliko.
Retko se pojavljivao u javnosti, ali kada je to činio nije se libio da bude grub prema argentinskim političarima.
Biskup, nadbiskup, kardinal
Papa Jovan Pavle II imenovao ga je 20. maja 1992. za pomoćnog biskupa u Buenos Ajresu i titularnog biskupa Auke.
Imenovan je za koadjutora 3. juna 1997. i nasledio kardinala Kvaraćina posle njegove smrti 28. februara kao nadbiskup Buenos Ajresa. Istovremeno je bio biskup za vernike istočnog obreda koji žive u Argentini. Izabran je 8. novembra 2005. na tri godine za predsedavajućeg argentinske biskupske konferencije. Bergoljov kardinalski grb nosio je moto „bedan, ali izabran“.
Poznat po skromnom načinu života
Poznat je svom jednostavnom i skromnom načinu života, zbog čega je verovatno i uverio mnoge kardinale da je upravo on prava osoba koja bi mogla da vodi Rimokatoličku crkvu.
Odbio je da živi u skupocenjoj biskupskoj rezidenciji, a najčešće je putovao javnim prevozom.
O njegovom skromnom načinu života se dosta priča, kao i o večerama na kojima jede samo voće i pije čaj. Mediji pišu da sam sebi sprema hranu.
Postaje papa 2013. godine
Po ostavci pape Benedikta XVI 28. februara 2013, otpočela je 12. marta 2013. konklava na kojoj je prisustvovalo 115 kardinala. Horhe Mario Bergoljo je izabran za papu drugog dana konklave u petom krugu glasanja. Njega su zbog godina i zbog promenljivog zdravlja smatrali autsajderom kada je ovaj izbor bio u pitanju. Dobio je dvotrećinsku većinu glasova.
Papa Franjo prvu noć u Vatikanu proveo je u apartmanu Doma svete Marte, preselivši se tamo iz „obične“ sobe u kojoj je bio za vreme konklave. Reč je o relativno skromnom apartmanu sa dve sobe, tako da u jednoj od njih papa može da radi i prima goste.
Na prvoj audijenciji 16. marta 2013. papa Franja je izjavio novinarima da je izabrao ime u čast Svetog Franje Asiškog zato što se svetac naročito brinuo za dobrobit siromašnih.
Ceo svet je tada na papu Franju, koji je po vlastitim rečima došao „sa kraja sveta“, gledao kao na Petrovog naslednika koji bi trebao Crkvu da vrati na pravi put, da se bori za siromašne i spreči nepravde kojih je sve više na svim kontinentima.
Stidljiv čovek
Frančeska Ambrogeti, koja je jedan od autora Bergoljeve biografije, opisuje ovog čoveka kao „izbalansiranu snagu“.
Prema njenim rečima, on je stidljiv kada je u pitanju pojavljivanje pred medijima, ali i duboko zabrinut zbog socijalnih nejednakosti među ljudima u Argentini i drugim delovima Latinske Amerike.
„On deli mišljenje da Crkva treba da ima misionarsku ulogu, da okuplja ljude, da bude aktivna…da bude crkva koja neće toliko da reguliše samu veru, koliko će da je širi i pojednostavljuje“, navodi Ambrogetijeva, koja je sa Bergoljom priredila seriju intervjua u poslednjih tri godine.
Obožava fudal
Papa Franjo, verni navijač fudbalskogog kluba San Lorenco iz rodnog Buenos Airesa, zbog svojih dužnosti ne propušta stare obaveze i klupsku članarinu plaća na vreme, izjavio je 2013. godine potpredsednik kluba Marčelo Tineli.
Članarinu plaća redovno, na vreme, svakog meseca. Svoje dužnosti obavlja savesno, rekao je Tineli televiziji „Foks Sport“ dodajući da papa članarinu plaća trajnim nalogom.
Često je o fudbalu razgovarao s građanima dok se autobusom vozio u nadbiskupiju, slaveći pobjede i komentarišući poraze San Lorenca.
Ima jedno plućno krilo
Papa Franjo ima samo jedno plućno krilo, piše časopis „Tajms“. Papi je u mladosti odstranjeno plućno krilo verovatno zbog neke teže infekcije.
U to doba, danas uobičajeno lečenje antibioticima nije bilo svima dostupno i kako bi se pacijenti zaštitili od daljeg širenja infekcije lekari su odstranjivali deo pluća.
Srećom, piše list gubitak jednog plućnog krila ne šteti zdravlju pape, osim što postoji nešto veći rizik od posledica gripa ili upale pluća.
Ubrzane reforme u Vatikanu
Pod pritiskom finansijskih skandala i zloupotreba u Rimokatoličkoj crkvi, ali i manjka prihoda usled pandemije, papa Franja je krajem prošle godine ubrzao reformu administracije Vatikana i njegovih finansija koju je postavio u središte svog mandata, prenosi danas Radio slobodna Evropa (RSE) pisanje svetskih medija.
Papa Franja izdao je novi dekret za transparentnije upravljanje dobrotvornim fondovima i pooštravanje kontrole finansija Vatikana posle skandala sa kupovinom luksuzne nekretnine u Londonu, ukazuje Rojters.
Uredba je ponajviše usmerena na Državni sekretarijat, ističe Rojters, dodajući da se taj najvažniji deo vatikanske administracije mora odreći upravljanja fondovima, investicijama i nekretninama, dok će biti pod nadzorom dve druge ekonomske službe.
Poslednje papine promene su odgovor na krivičnu istragu o višegodišnjim navodima da je Državni sekretarijat Vatikana loše upravljao donacijama i investicijama, što je dovelo do desetina miliona evra gubitaka, ističe Asošiejted pres.
Papa Franja ubrzao je dugo planirane reforme finansija Vatikana, posle pritiska finansijskih skandala koji su narušili ugled Katoličke crkve, ali i pandemije koja je smanjila njene prihode, piše Volstrit džurnal uz ocenu da su najavljene promene relativno skromne, mada vatikanski zvaničnici kažu da predstoje bolnije mere, uključujući prodaju finansijske imovine.
Podržao istopolna građanaska partnerstva
Papa Franja rekao je u oktobru prošle godine da smatra da bi istopolni parovi trebalo da imaju mogućnost da zvanično registruju građansku partnersku zajednicu, prenosi BBC na srpskom.
To je do sada najkonkretnije izražen stav pape o gej parovima, a izneo ga je u dokumentarcu koji je režirao Jevgenij Afinevski.
„Homoseksualci imaju pravo da budu u porodici“, rekao je papa u filmu koji je premijerno prikazan u sredu.
„Oni su božija deca i imaju pravo na porodicu. Niko ne bi trebalo da bude izbačen ili da bude primoran da se oseća loše zbog toga što je“, dodao je on.
„Moramo da stvorimo zakonski priznatu zajednicu. Na taj način biće obezbeđeni“.
On je dodao se zalaže za tu mogućnost, aludirajući na vreme kada je bio nadbiskup u Buenos Ajresu. Tada se protivio gej brakovima, ali je podržao predlog da istopolni parovi imaju zakonsku zaštitu.
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar