Kovanica “Gerussia” (Germany-Russia) je noćna mora već decenijama za SAD i njene verne saveznike u istočnom delu EU. Odnosi između Berlina i Moskve su uvek proizvodili podozrenje u Beloj kući, a Nemačka je permanentno pod prismotrom, bez obzira ko sedi u Ovalnoj sobi. Administracija Baraka Obame je prisluškivala kancelarku Angelu Merkel, Trampova je samo nastavila a Bajdenova je, verovatno, pronašla nove načine pošto su stari otkriveni.
Pročitajte još:
Nevezano za završetak izgradnje Severnog toka 2, između Vašingtona i Berlin je u toku velika borba za ulogu lidera na Starom kontinentu u sprovođenju tzv. zelene energetske revolucije. Bela kuća želi da sa nametanjem svojih parametara i pravila pojača kontrolu nad Nemačkom i na taj način stavi tačku na projekat koji kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Emanuel Makron nazivaju “strateškom autonomijom” i “evropskim suverenitetom”.
U tom kontekstu treba tražiti odogovore na pitanje: Da li je završetak Severnog toka 2, poslednji veliki projekat između Zapada (čitaj Nemačke), i Istoka (čitaj Rusije), pre nego što se spusti neka nova “Gvozdena zavesa” ili je početak novog preslaganja na geopolitičkoj pozornici Starog kontinenta?
Amerikanci su od momenta kada su Nemci 2015. godine odlučili da izgrade Severni tok 2 radili na njegovom zaustavljanju. Već su mislili sve najgore o Severnom toku, a kamoli o njegovom drugom kraku. Šest godina je medijski prostor zasipan pričom da Severni tok 2 minira osnove energetske politike EU, njenu bezbednost i nezavisnost.
Tek na kraju se novom državnom sekretaru Entoniju Blinken omaklo: “Severni tok 2 predstavlja veliki problem za Ukrajinu i Poljsku, zemlje do kojih nam je veoma stalo”.
Nemačka je naučila u poslednjih par decenija da se uspešno sakriva iza EU i da je koristi kao neku vrstu avatara. Berlin je na svom primeru pokazao da dovoljno mudra i dalekovida politika može da preokrenu svaku priču: Nemačka je od EU i evra koji su trebali da limitiraju njene hegemonističke porive na Starom kontinentu napravila svoje najmoćnije oružje u sprovođenju nacionalnih ciljeva.
Sakrivena iza EU, Nemačka je godinama gradila svoju trgovinsku imperiju, odbijajući da igra ulogu geopolitičkog lidera na Starom kontinentu. Problem Berlina je što je bio toliko uspešan da čak ni mimetizovan iza EU ne može više da se krije na geopolitičkoj pozoronici.
Dupliranje Severnog toka je klasičan primer kapaciteta namačke politike da vidi dalje od drugih evropskih partnera.Njegova izgradnja je direktna posledica “potapanja” Južnog toka u kome je Nemačka odigrala važnu, ako ne i presudnu, ulogu. Dok je Vašington uz pomoć svojih satelita u EU “potopao” Južni tok iz geopolitičkih razloga Berlin je u tome video priliku da postane najveće gasno čvorište na Starom kontinentu direktno povezano sa ruskim nalazištima gasa.
Nemci su naučili lekciju iz 2006. godine kada je čitava Evropa bila žrtva ukrajinsko-ruskog spora, koji se prelamao preko gasa. Severni tok je već smanjio značajno mogućnost ucenjivanja Rusije kao zemlje izvoznika gasa, ali i evropskih država kao potrošača od strane tranzitnih zemalja, pre svega Ukrajine i Poljske. Kijev i Varšava, uz asistenciju Vašingtona, su godinama pravili klasičnu zamenu teza: optuživali su Moskvu za zloupotrebu energetskih resursa u spoljnopolitičke svrhe a upravo su te dve zemlje pokušavale da ostvare maksimalni politički i ekonomski profit na štetu Rusije i drugih evropskih država.
Ukrajina ima zagarantovanu zaradu od milijardu i po evra od tranzita ruskog gasa kroz njenu teritoriju do 2024. godine. U Kijevu s pravom strahuju da će Rusija, baš kao što je Ukrajina zatvorila akvadukte Krimu, zavrnuti slavinu za gas čim istekne ugovor jer su kapaciteti duplog Severnog toka i Plavog toka, dovoljni Rusiji da plasira svoj gas na evropsko tržište.
Američki predsednik Džo Bajden je upravo zbog prethodno rečenog tražio od kancelarke Angele Merkel da Nemačka garantuje da će Rusija koristiti tranzit preko Ukrajine i posle 2024. godine, odnosno da će Berlin zatvoriti Severni tok ako Moskva prestane da šalje gas u Evropu preko Kijeva.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski koji se nije pokazao mnogo drugačijim od svojih prethodnika u Marinskim dvorima je u intervjuima za američke medije širio propagandu da je Severni tok 2 oružje u rukama Rusije i da ne shvata kako SAD tolerišu da to moćno sredstvo bude dato Moskvi. “Koliko ukrajinskih života će da košta kompromis SAD i Nemačke u korist Rusije?”, pokušao je Zelenski da igra na kartu raširene rusofobije u Americi.
Demohrišćanski kandidat za kancelara Armin Lašet je najbolje opisao poziciju Nemačke koja je od početka razdavajala ekonomsko-trgovinsku dimenziju svojih odnosa sa Rusijom od političkih i geopolitičkih: “Držati lekcije iz morala da bi se olakšala savest i da bi se osećali bolje nije vođenje spoljne politike”.
U očima vodećih nemačkih političkih partija, sa izuzetkom Zelenih, SSSR i Rusija su se pokazali kao pouzdani energetski partneri tokom svih prethodnih decenija, bilo da se radilo o Hladnom ratu ili o tenzijama oko Ukrajine. Do prekida snabdevanja je dolazilo samo kada su Ukrajinci pokušavali da zloupotrebe svoj položaj tranzitne zemlje s namerom da sebe prikažu kao žrtvu i svale krivicu na Ruse. Nije tajna da su u istočnoevropskim zemljama Rusi apriori krivi za sve. Naravno, vrlo često su i u pravu, ali ne uvek. Priča oko Severnog toka i Ukrajine je jedan od tih izuzetaka.
Kancelarka Merkel je u svom stilu privela kraju priču sa Severnim tokom 2. Osim što je dala garancije da će Ukrajina ostati tranzitna zemlja za gas iz Rusije, obećala je Vašingtonu da će duplirati broj postrojenja za pretvarenje tečnog gasa i na taj način omogućiti američkim proizvođačima gasa da budu konkurentni na nemačkom i evropskom tržištu, učvršćujući poziciju dominantnog gasnog čvora za Nemačku.
Severni tok jeste projekat Gazproma, kompanije pod kontrolom Kremlja, kao što odgovara istini i da je u njegovoj izgradnji učestvovalo pet velikih evropskih naftnih kompanija, francuska “Engie”, austrijski OMV, holandsko-britanski Royal Dutch Shell i nemački Uniper i Wintershall, ali je njegov istinski, politički, vlasnik u Berlinu.
Severni tok će biti kompletiran u avgustu, taman pred kraj mandata Merkel, i to će biti neka vrsta poklona za odlazeću kancelarku. Drugi krak gasovoda ispod Baltičkog mora će imati kapacitet od 55 milijardi kubnih metara gasa i trebalo bi da uđe u puni režim rada krajem godine, odnosno da bude spreman za grejnu sezonu.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar