Piše Željko Pantelić: Posle Merkel, samo nejaki Uroši

Svet 13. avg. 202118:33
Podeli:
Foto: EPA-EFE/SEAN GALLUP

Mesec i po dana nas deli od najvažnijih izbora u Nemačkoj u poslednjih 16 godina, a nijedan od kandidata za kancelara ne uspeva da izađe iz senke “mutti Merkel”. Armin Lašet, Olaf Šolc i Analena Berbok su toliko bledi u svojim kampanjama da gotovo polovina Nemaca ne želi da ih vidi u Bundeskancleramtu. Lašet je viđen kao kandidat bez kvaliteta, Šolc kao čovek bez empatije a Berbokova kao nedorasla osoba za kancelarsku fotelju.

PROČITAJTE JOŠ:

Mihail Bakunjin je daleko video kada je iz anarhističkog podruma 19. veka predviđao da će se vlast rušiti maštom a sahranjivati podsemehom. Međutim, čak ni njegova lucidna anarahistička tajnovidost nije mogla da dosegne do toga da će se zbog smeha na pogrešnom mestu u pogrešnom trenutku ljuljati kancelarske ambicije, kao što je to slučaj sa Lašetom, kandidatom demohrrišćana.

Mlaki Lašet, drveni Šolc i neubedljiva Berbok, sa serijom skandala koji su ih zapljusnuli uz trivijalne pokušaja da budu ono što nisu, doveli su u pitanje zdravlje demokratije u Saveznoj Republici jer broj rezigniranih i neopredeljenih raste, unoseći neizvesnost i nestabilnost na koju Nemci nisu naviknuti. Nemačka istorija je satkana od dugovečnih kancelara, od čeličnog fon Bizmarka preko Adenauera i Kola do Merkelove. Stabilnost i odsustvo iznenađenja je totem nemačke političke doktrine a upravo te kvalitete ne garantuju ni Lašet, ni Šolc ni Berbok.

Foto:EPA-EFE/Federico Gambarini

U javnom prostoru je sve više glasova tipa “strah me je i od pomisli da će Lašet postati kancelar” ili “Berbok je najnekvalifikovanija kandidatkinja u istoriji nemačke demokratije za kancelarsku funkciju” ili “više empatije ima santa leda od vicekancalara Šolca”. Tome treba dodati koliko zajedljive toliko i istinite komentare na račun lidera nemačkih liberala Kristijana Lindnera, da je njegova politika samo za bogate, lobiste i velike kompanije. Deprimentu sliku dopunjavaju Linke (levica) i Alternativa za Nemačku (ekstremna desnica) koje su same po sebi, za ogromnu većinu Nemaca, za izbegavanje.

Lašetova popularnost u biračkom telu je gotovo duplo manja od one koju ima demohrišćanski tiket sestirnskih stranaka CDU-CSU. I Berbokova ima manju podršku od one koju uživaju zeleni dok se Šolc bolje kotira od svoje partije što je slaba uteha budući da su socijaldemokrati na istorijskom minimumu i doživaljavaju se kao partija starih i prevaziđenih.

Analena Berbok
Analena Berbok Foto: EPA-EFE/CLEMENS BILAN

Demohrišćanski kandidat je izložen i napadima iz vlastitih redova. Lašet je pokušao da glumi Gerharda Šredera koji je na poplavama 2002. godine konstruisao svoju neočekivanu pobedu na izborima. Međutim, nemesno smejanje je “sahranilo” njegove namere a pojava Angele Merkel i njeno ponašanje u devastiranim područjima su demonstrirali ogromni jaz između kancelrke i pretnedenta da je nasledi. Predsednik Bavarske i lider CSU Markus Zeder je iskoristio gaf Lašeta da uključi alarm od poraza na izborima i odlazak u opoziciju a njegovi saradnici su počeli da šire opasku da demohrišćani vode izbornu kampanju u “spavaćim vagonima”.

Predsednik najmnogoljudnijeg landa u Nemačkoj Severne Rajne-Vestfalije čitavu dosadašnju karijeru je bazirao na onome što je Mirsolav Krleža definisao politikom malih učtivosti. Međutim, za kancelarsku fotelju je potrebno mnogo više od ljubaznosti i lepih manira. Građani očekuju da vide od kandidata za naslednika Merkelove jasne odgovore, energične poteze i viziju. Lašet se ponaša, što bi rekli Italijani, previša “demohrišćanski”, odnosno neodređeno s ciljem da ne bude svrstan na jednu stranu: od međunarodnih odnosa, preko pandemije, klimatskih promena, do ekonomske i privredne politike. Niti smrdi, nit‘ miriše.

Olaf Solc Olaf Scholz
Olaf Šolc Foto:EPA-EFE/Christian Marquardt

Berbok nije bila kadra da zadrži popularnost zelenih među glasačima posle svoje nominacije. Serija skandala, optužbi i kontraproduktivnih izjava su uticali na popularnost Berbokove, ali i zelenih, posebno one koje su bile vezane za plagijat i “šminkanje“ biografije. Za razliku od CDU-a koji ne gubi podršku uprkos lošem kotiranju Lašeta i njegovima gafovima, popularnost zelenih je uzdrmana padom podrške Berbokove. Zato se kolider zelenih Robert Habek vratio na velika vrata i preuzeo gotovo glavnu ulogu u kampanji s ciljem da povrati izgubljenu potporu u biračkom telu.

Šolc je veoma dobro kotiran među starijom populacijom, naviknutoj na “sive”, gotovo bezlične političare, ali taj deo biračkog tela nije dovoljan za pobedu na izborima. Lider SPD-a je pokušao da promeni sliku u sebi i da se približi novim naraštajima, međutim intervjui u medijima koji targetiraju mlađu i žensku publiku su se pretvorili u bumerang jer se Šolc u njima pretvorio u karikaturu.

U prilog Šolcu ide njegova funkcija vicekancelara i što s pravom može sebi da pripiše dosta dobre ekonomske parametri i rezulate u borbi protiv pandemije. Za razliku od magova izbornih kampanja demohriščana i zelenih koji pokušavaju da “sakriju” svoje kancelarske kandidate i da iskoriste maksimalno popularnost Angele Merkel i Roberta Habeka, socijaldemokrati se kriju iz Šolca. To se najbolje vidi iz slogana “Scholz packt das an” (Šolc to rešava) koji je u stvari akronim za SPD.

Raspoloženje u Nemačkoj je takvo da bi izbornu kampanju mogli nazvati “varljivim letom 2021. godine”. Zeleni su se početkom godine vinuli do gotovo 30 odsto podrške a onda je sa imenovanjem Berbokove za kancelarsku kandidatkinju počeo pad koji su zaustavile poplave i povratak teme klimatskih promena na velika vrata. Demohrišćani su takođe imali uzlete i padove dok su socijaldemokrati prikovani za treće mesto i rizikuju da ih liberali stignu i prestignu.

Odlazak Merkelove sa političke scene dolazi u najnezgodnijem momentu za Berlin. Pozicioniranje planetarnih sila SAD, Rusije i Kine je takav da Nemačkoj ostaje sve manji prostor za igranje na sva tri stola. Strateško vojno, ekonomsko i svetonazorno savezništvo sa SAD, energetske veze sa Rusijom i trgovinska razmena sa Kinom, na kojima je Nemačka bazirala svoju robusnu izvoznu industriju i privredni rast, sve su više u koliziji sa perspektivom da ostave u procepu Saveznu Republiku. Možda Merkelova nije bila „silna“ koliko je mogla ili trebala, ali su kandidati za njeno nasleđe svi odreda „nejaki Uroši“, što nije samo loša vest za Nemačku već i za slobodni deo Evrope i planete.

Berbok nije bila kadra da zadrži popularnost zelenih među glasačima posle svoje nominacije. Serija skandala, optužbi i kontraproduktivnih izjava su uticali na popularnost Berbokove, ali i zelenih, posebno one koje su bile vezane za plagijat i “šminkanje“ biografije. Za razliku od CDU-a koji ne gubi podršku uprkos lošem kotiranju Lašeta i njegovima gafovima, popularnost zelenih je uzdrmana padom podrške Berbokove. Zato se kolider zelenih Robert Habek vratio na velika vrata i preuzeo gotovo glavnu ulogu u kampanji s ciljem da povrati izgubljenu potporu u biračkom telu.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar