Iza visokoparnih i zapaljivih zahteva i pretnji ratom koje dolaze sa svih strana od Drine do Une krije se beskrupolozna bitka za vlast, grčevita borba da se sačuva bogatstvo i privilegije i da se izbegne zatvor zbog veza sa organizovanim kriminalom i korupcijom koja je endemska u nekadašnoj centralnoj jugoslovenskoj republici.
U tom opštem lovu u mutnom političara i kriminalnih grupa mogle bi da budu dovedene u pitanje Republika Srpska, odnosi u BH Federaciji, BiH i na Zapadnom Balkanu. “Svaki pojedinac može da odluči kad će kriza da počne, ali ne može da je okonča kad njemu odgovara”, rekao bi današnji Makjaveli koga na Balkanu prizivaju kao i istoriju, samo kad im odgovra da opravdaju sebe.
Koliko su zahtevi Srba i Hrvata u BiH glasni i vidljivi i u koliziji sa pozicijama Bošnjaka, toliko su oni manje važni od nadolazećeg sukoba unutar bošnjačkog naciona koji več duže vreme tinja ispod površine i u senci medijski ekspolatisanijih priča o međunacionalnim tenzijama.
Činjenica da su Bošnjaci prešli put od relativne do apsolutne većine u BiH, rasplamsala je rivlastvo između, uslovno rečeno, građanskog i konzervativnog dela Bošnjaka. I jedni i drugi žele da iskoriste drugu stranu kao “korisne idiote” u realizaciji vlastitih političkih ciljeva koji se samo na prvi pogled podudaraju: unitarna i građanska BiH.
Budući da je konzervativni deo bošnjačkog naciona brojniji i da je dovoljno jak da ima dominantnu ulogu u tom narodu, njihova namera je da preko građanskih bošnjačkih partija steknu legitimitet u evropskim okvirima i da uz njihovu pomoć naprave unitarnu BiH pod krinkom stvaranja građanske države koju bi, u drugom momentu, ne odmah, ustrojili po istom receptu po kojem je Erdogan postavio novu Tursku.
POGLEDAJTE JOŠ:
Bošnjaci građanske orijentacije zagovaraju ideju stvaranja nadnacije Bosanaca i Hercegovaca s ciljem da oslabe konzervativni deo bošnjačkog bloka, ali i da privuku Hrvate i Srbe koji su spremni da prihvate bosanskohercegovački identitet. Njima bi konzervativni Bošnjaci trebalo da posluže kao “korisni idioti” za stvaranje nacije “Bosanci i Hercegovci” dok bi Srbi i Hrvati, u drugom momentu, bili neophodni za pobedu nad konzervativnom linijom budući da su građanski orjentisani Bošnjaci u manjini u bošnjačkom nacionalnom korpusu, i bez Srba i Hrvata ne mogu da izađu kao pobednici. Njihov cilj nije BiH po Erdoganovom kalupu, već država u kojoj bi verska komponenta bila svedena na privatnu sferu života.
Čitavu priču dodatno komplikuje što konzervativne i građanske snage nisu jasno raspoređene. I jednih i drugih ima u nominalno konzervativno-nacionalnim i liberalno-građanskim strankama. Zasada te dve kolone paralelno rade jer ih ujedinjuje postojanje zajedničkih neprijatelja i cilj da ukinu entitete i kantone u BiH.
Biranje Željka Komšića kao hrvatskog člana predsedništva BiH u nekoliko navrata i lansiranje velikobosanske koalicije u kampanji za izbore u Republici Srpskoj sledeće godine su veoma indikativni. Cilj je da se preko bošnjačkih glasova u Republici Srpskoj da legitimitet srpskoj verziji Komšića.
Budući da u manjem bosanskohercegovačkom entitetu, po poslednjem popisu živi oko 12 odsto Bošnjaka, politički lideri iz Sarajeva su zajedno sa potpredsednikom SDP BiH Vojinom Mijatovićem (glavnim kandidatom da bude srpski Željko Komšić) počeli kampanju u evropskim državama i SAD kako bi animirali bošnjačku dijasporu da glasa na izborima u Republici Srpskoj. Prema važećem biračkom spisku oko 200 hiljada Bošnjaka iz Republike Srpske i pored toga što su državljani drugih zemalja i već decenijama ne žive u BiH i dalje imaju biračko pravo i mogu da budu ozbiljan politički faktor.
Računica je sledeća. Bošnjaci ne mogu da izaberu Srbima njihovog predstavnika u predsedništvu BiH, ali bi mogli, ako dijaspora izađe na glasanje, da izaberu predstavnike u Klubu srpskog naroda u Domu naroda BiH i da budu jezičak na vagi za stvaranje parlamentarne većine i vlade u Republici Srpskoj.
S obzirom na to da su svi dosadašnji izborni rezultati potvrdili da multietničko biračko telo ne postoji (za stranke sa sedištem u Sarajevu glasaju uglavnom Bošnjaci, u srpskim i hrvatskim sredinama su na nivou statističke greške) sve više se forsira priča o multinacionalnim strankama, koje se često predstavljaju i kao građanske. Međutim, da bi jedna stranka bila višenacionalna, nije dovoljno da ima multinacionalno rukovodstvo, potrebno je da ima multietničko članstvo i biračko telo.
U prevodu, Srđan Mandić kao načelnik opštine Centar u Sarajevu ili Vojin Mijatović kao potpredsednik SDP BiH su kao i predsednica Republike Srpske Željka Cvijanović i Alen Šeranić u entitetkoj vladi u Banja Luci, izuzeci koji potvrđuju pravilo.
Član predsedništva BiH Milorad Dodik je kampanjom skretanja pažnje sa afera u kojima su on ili ljudi iz njegovog okruženja povezani direktno ili indirektno, servirao na zlatnom tanjiru, priliku koju su pojedini krugovi u Sarajevu čekali već duže vreme, kako bi pokrenuli priču o unitarnoj BiH kao brani od širenja ruskog uticaja.
Ništa ne funkcioniše tako efikasno i prodorno u zapadnoevropskim i američkim diplomatskim krugovima i medijma kao “ruska pretnja”, još od Minhenske konferencije o bezbednosti iz 2007. godine na kojoj je ruski predsednik Vladimir Putin obznanio da Rusija više neće igrati po pravilima koja propisuju drugi i da će srušiti unipolarni svet u kome Vašington vodi glavnu reč.
POGLEDAJTE JOŠ:
U prisustvu ruske pretnje sve je dozvoljeno a podrška sa Zapada je gotovo bezuslovna. Tu lekciju su dobro naučile i maksimalno iskoristile sve istočne članice EU, od pribaltičkih republika do Rumunije i Bugarske. Samo Nemci i Francuzi mogu sebi da dozvole luksuz da prave poslove i održavaju kapilarne odnose sa Moskvom, svi ostali, pre ili kasnije, se opeku ako se približe previše Kremlju.
To objašnjava zašto u Sarajevu već mesecima mašu “ruskim baukom” nad Zapadnim Balkanom i koriste svaku priliku da šire anksioznost od rata, sukoba i incidenata za koje se preventivno okrivljuje Moskva, zajedno sa Srbijom i Srbima kao ruskim marionetama. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i Milorad Dodik ne samo da ne pokušavaju da raskrinkaju romantizovane fantazije o ruskoj i srpskoj pretnji na Balkanu, već ih podgrejavaju i akredituju svojim potezima, ponašanjem i izjavama.
U takvoj konstelaciji snaga u Sarajevu su pojedini političari, analtičari i mediji zaigrali na kartu automatskog povezivanja Srbije i Srba sa Rusijom kako bi ih doveli u inferioran položaj krivca, odnosno remetilačkog faktora, bez prava na realizaciju državnih i nacionalnih ciljeva jer se oni poistovećuju sa širenjem ruskog uticaja. Na taj način bi, veruju oni, Zapad otvorio vrata za staranje unitarne BiH, kao brane ruskom uticaju u regionu.
Za Srbe u BiH najgore što može da im se dogodi jeste da budu etiketirani kao ruski izvođači radova na Zapadnom Balkanu a da Srbija bude definisana kao ruski “Trojanski konj” u Evropi. Sa bremenom i imidžom ruskih marioneta na Starom kontinentu, Srbi će biti majorizovani u BiH a Srbija izolovana, odnosno veća verzija Pridnjestrovlja.
BONUS VIDEO Šta Dodik očekuje od Beograda
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar