"Svi žele koordinaciju, ali niko ne želi da bude koordinisan. Ako budemo nastavili, kao što smo počeli, na kraju će svaka zemlja članica spašavati svoju turističku sezonu kako najbolje veruje i može”, kaže za portal Nova.rs diplomata iz jedne od države članice EU koji radi na pripremi Evropskog saveta, zakazanog za sledeći četvrtak i petak, na kome će se raspravljati o predstojećoj turističkoj sezoni i eventualnom uvođenju tzv. vakcinalnih pasoša ili sertifikata imunosti.
Ne treba očekivati konačne odluke naredne nedelje, kao ni jasne signale kako će građani EU moći da ogranizuju godišnje odmore sledećeg leta. Reč je o prolaznoj etapi rasprave koja će potrajati sve do kasnog proleća, sa krajnje neizvesnim ishodom. Između država članica ne postoji, još uvek, zajednička vizija kako bi moglo ukomponovati zaštitu zdravlja građana, osigurati jednaka prava svima, pomoći avioprevoznicima, spasiti turističku letnju sezonu i poštedeti još dublje krize države članice čiji se bruto društveni proizvod oslanja dvocifrenim procentom na turizam. Istovremeno, ne treba smetnuti s uma nijednog momenta da smo u Nemačkoj i Francuskoj u veoma delikatnim izbornim godinama gde svaka odluka može da utiče na ishod izjašnjevanja građana.
Pročitajte još:
Vakcinalni pasoš
Kipar je bio prva članica EU koja je najavila svoje planove o ukidanju traženja testova i obavezu karantina za ulazak na ostrvo u istočnom Mediteranu tokom letnje turističke sezone. Grčki premijer Kirjakos Micotakis je početkom januara izašao sa predlogom o uvođenju dokumenta (vakcionalnog pasoša), na nivou EU, koji bi nosiocu omogućavao nesmetano putovanje unutar Šengen zone.
Mađarska je prošle nedelje uvela već “sertifikat imunosti”, Danska je već stavila do znanja da će relativno brzo, za par meseci, uvesti vakcinalni pasoš s kojim će moći, bez ograničenja, da se kreće na celoj teritoriji skandinavske države. Pasoš neće biti izdavan samo Dancima već i svim građanima EU koji budu želeli da posete Dansku. Švedska je sa svoje strane stavila do znanja da ima nameru da uvede digitalni pasoš koji će služiti za identifikaciju osoba koje su se vakcinisale što će naravno omogućavati slobodno putovanje. Sličnim putem misli da krene i Estonija.
Španija, Poljska, Portugal, Slovačka i Češka takođe analiziraju najbolja moguća rešenja koja bi omogućila osobama koje su se vakcinisale da mogu, koliko je to moguće, da se slobodno kreću, putuju i idu na letovanje ove godine.
Briga zbog diskriminacije
Italija, zaokupljena unutrašnjim problemima, promenom vlade i vladajuće većine u parlamentu, nije još uvek zauzela konkretnu poziciju i pored toga što Konfindustija (udruženje industrijalaca) i Nacionalna turistička federacija vrše pritisak na palatu Kiđi da podrži predlog grčkog premijera Micotakisa.
Za razliku od prethodno pomenutih članica EU, Francuska, Nemačka i Belgija imaju drugačije pozicije. Bilo bi preoštro reći da su Pariz, Berlin i Brisel protiv uspostavljanja režima koji bi omogućio slobodu kretanja tokom leta i mogućnost turističkoj industriji da limitira štetu koju trpi zbog pandemije koronavirusa. Ispravnije je interpretirati njihov stav kao oklevajuće-oprezni i kroz prizmu političkih internih interesa.
Belgijanci pravdaju svoj skpetični stav brigom zbog moguće diskriminacije budući da neće svi građani EU, barem prema prognozama, imati mogućnost da se vakcinišu pre početka turističke sezone. U Parizu imaju problema sa antivakserima koji su u Petoj republici jači nego u bilo kojoj drugoj članici EU i svesni su da bi uvođenje “vakcinalog pasoša” ili “sertifikata o imunosti” izazvalo negativne reakcije u tom delu građanstva. A to je poslednje što treba predsedniku Emanulu Makronu u godini kada su na programu važni lokalni izbori, poslednji pred trku za Jelisejsku palatu sledećeg proleća.
U Nemačkoj su pozicije između članova vladajuće koalcijje, demohrišćana i socijaldemokrata, različite. Ministar unutrašnjih poslova Horst Zehofer smatra da bi uvođenje “vakcinalnog pasoša” bilo drugo ime za obavezno vakcinisanje dok šef diplomatije Hajko Mas podržava ideje koje bi omogućile vakcinisanim licima da se slobodno kreću. Ne treba zaboraviti da su Saveznoj republici izbori za Bundestag u septembru i da svaka partija osluškuje svoje biračko telo i prema tome artikuliše svoj stav.
U Francuskoj i Italiji, ali i Nemačkoj, mogu sebi da dozvole da vagaju šta je više oportuno oko vakcinalnih pasoša jer se radi o zemljama sa velikim brojem stanovnika koji mogu sa unutrašnjom ponudom i potražnjom da omoguće svojoj turističkoj industriji da preživi do sledeće godine. To naravno nije slučaj sa Grčkom, Španijom, Portugalom, Kiprom, Maltom, Hrvatskom i drugim malim članicama EU čiji rezultati u turizmu zavise direktno od inostranih gostiju.
Rizik od frustracije među građanima
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je pozdravila predlog grčkog premijera Micotakisa, ali je naglasila da odluka o “pasošima” ili “sertifikatima” mora da bude doneta na nivou EU i da će ona biti politička i pravno-obavezujuća. U institucijama EU upozoravaju da je nedopustivo da se kreiraju građani serije A i serije B, dok je predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel upozorio svoje kolege da postoji veliki rizik da se kreira “ogromna frustracija” među građanima EU i da deo doživi “vakcinalni pasoš” kao uvođenje, na mala vrata, obavezne vakcinacije.
Trčanje pred rudu pojedinih članica EU koje ne žele da im se ponovi prošlogodišnje leto, kada su pretrpeli velike gubitke od propuštene zarade od turizma, moglo bi da ima pozitivne i negativne efekte. Nema sumnje da su mediteranske članice EU u najnepovoljnijoj situaciji: još uvek osećaju posledice velike ekonomske krize iz 2008. godine, platile su najveću cenu pandemije koronavirusa i njihove državne kase najviše zavise od turizma.
U najboljem mogućem scenariju EU bi trebalo da zadrži spoljni zid granica, koji praktično onemogućava dolazak turista iz trećih zemalja, i stvara uslove za držanje potpuno otvorenih unutrašnjih granica. Budući da je EU ogromno tršište sa 450 miliona stanovnika ona može, bez problema, da sa unutrašnjom ponudom i potražnjom održi u životu čitavu, uslovno rečeno, domaću turističku i prateću industriju. To bi ujedno mogao da bude i prihvatljiv kompromis sa državama koje imaju velike rezerve prema “pasošu” ili “sertifikatu” i ne žele da se stvori utisak da je vakcinacija obavezna a ne doborovoljna.
Nanepovoljniji scenario podrazumeva da svaka država članica EU krene svojim putem i sama odredi uslove za ulazak na svoju teritoriju. To bi proizvelo opštu papazjaniju i učinilo EU još ranjivijom i izloženijom subverzivnim akcijama planetarnih i regionalnih sila koje rade na njenom rastaknju i slabljenju, sve intenzivnije i predanije.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar