Ledi Dajana bi ove godine proslavila svoj 60. rođendan. Malo zbog popularne serije “Kruna”, malo zbog Harija i Megan Markl, malo zbog kraljice Elizabete II koja je na dobrom putu da pomeri granicu dugovečnosti svoje mame Elizabet, duh “narodne princeze” je ponovo počeo da lebdi u svakodnevici izmučenoj pandemijom i spektakularizacijom patnje i bola.
Zamisliti Dajanu kao gospođu u zrelim godinama, sa “titulom” bake, pripada disciplini tzv. alternativne istorije. Jedno je sigurno, Dajana je promenila pravila igre i širom otvorila vrata za restauraciju monarhija na Starom kontinentu omugućivši im da ostanu na nogama bar još neko vreme.
Pročitajte još:
Dajana je pripadala plemićkoj porodici, ali je po svemu ostalom bila prva “plebejka”, u pozitivnom smislu reči, na dvoru. Da nije bilo njene ideje da i princeze imaju pravo da vole, ali i da budu voljene, kao bilo ko drugi na ovom svetu, ne bi bilo moguće da norveški prestolonaslednik Hakon oženi Mete Merit, devojku koja je već iza sebe imala brak sa kriminalcem i sina od tri godine. Bez Dijaninog usuda Hakon bi pre završio kao Edvard VIII nego na norveškom tronu.
Dajanin presedan
I španski kralj Filip VI ne bi imao mnogo šansi da se odupre svom ocu Huanu Karlosu da oženi televizijsku voditeljku Leticiju Ortiz, takođe razvedenu kao i Norvežanka Mete. Da nije bilo tragične priče Dajane i Čarlsa koji su naterani da se venčaju, kraljica Elizabeta II ne bi nikada dozvolila da svi njeni unuci i unuke, od prvog do poslednjeg, ožene ili se udaju za “commonerse”. Holandska kraljica Beatriče ne bi nikada dopustila sinu Vilhelmu da oženi Argentinku Maksimu, ćerku Videlinog ministra poljoprivrede, izgovarajući rečenicu: “Deca ne smeju da ispaštaju zbog grehova roditelja”.
Bez Dajaninog presedana ni danski prestolonaslednik Frederik ne bi skupio hrabrosti da oženi Australijanku Meri Donaldson koju je upoznao u pabu na Olimpijskim igrama u Sidneju 2000.godine, kao što se ni švedska princeza i buduća kraljica Viktorija ne bi udala za ličnog trenera Danijela Vestlinga, uprkos snažnom protivljenju oca, kralja Karla Gustava XVI.
Dajana je platila svojim životom provaljivanje vrata evropskih dvorova zaključanih vekovima za pravo na ljubav i sreću. Zvuči paradoksalno, ali na njenom kreditu se čak i Čarls oženio sa Kamilom “plebejkom”, jedinom ženom do koje mu je stalo. I da, pitanje je da li bi se Kejt Midlton svidela Dajani i u kakvim bi odnosima bile, ali je nepobitna činjenica da Midltonova ne bi mogla ući u kraljevsku porodicu da Dajana svoji životom nije obezbedila Vilijemu i Hariju da se venčaju s kim žele.
„Pepeljuge“
Evropske monarhije u krizi identiteta, u sudaru sa vremenima koji su obesmislili njihovu ulogu, na primeru Dijane su shvatili značaj medijske atraktivnosti i činjenice da što je manja njihova vlast i superiornost to će biti manja želja u javnosti da im se oduzme i to malo što im je ostalo. Talasi emocija koje su zapljusnule čitav svet u kasno leto 1997. godine, okeanske mase i državna sahrana, po odluci vlade Tonija Blera, za razvedenu suprugu prestolonaslednika, nisu bili scenario holivudske sage već santifikacije Dajane, mame budućeg kralja.
Zato su “pepeljuge”, ljubavne priče i brakovi iz snova postali zaštitni znak evropskih dvorova na prelazu između dva milenijuma. Na novu modu u poslednjih 25 godina su ostali imuni samo dvorovi u Belgiji i Luksemburgu gde su supružnici i dalje “plave krvi”.
Švedska prestolonaslednica Viktorija je predvodnica i novog talasa kraljica na Starom kontinentu koji nas očekuje u sledećih par decenija. Vrlo je verovatno da će njenim stopama u izboru životnog saputnika krenuti i norveška princeza i buduća kraljica Ingrid Aleksandra, španska princeza Leonor, belgijska Elizabeta i i holandska Katarina Amalija. Poštujući rodnu ravnopravnost moraćemo da pronađemo i adekvatnu imenicu za mušku “pepeljugu”, tim pre što će ih biti sve više.
Bila bi lepa, otmena baka
Ali, šta bi bilo sa Dajanom da je kojim slučajem izašla živa iz tunela “Pont de l’Alma”? Neki veruju da bi se Dajana preselila u Ameriku bila udata za bogatog američkog biznismena sa vilom i neizostavnim velikim bazenom, odnosno da bi imala sličnu sudbinu kao Žaklina Kenedi kada se udala za grčkog brodovlasnika Aristotela Onazisa i preko noći od ikone postala dežurna meta za kritičare.
Drugi su uvereni da bi i danas bila lepa, otmena i baka sa stilom koja i pored svih obaveza pronalazi vreme da bude sa svojim unucima, živeći u trouglu između Londona, imanja Spenserovih i vlastite vile daleko od gradske vreve. Verovatno bi u Šarloti videla sebe dok je kao mala devojčica trčala po imanju Spenserovih i ne bi propuštala nijedan važan momenat u životima svojih unuka. Treći su mišljenja da bi se Dajana preobratila u islam jer je u poslednjim mesecima svog života proučavala Kuran: da li zato da bi osvojila ponovo Hasnata Kana, paksitanskog kardiohirurga, ili da bi učvrstila vezu sa Dodijem Al Fajedom, ostaće misterija.
Kakav bi bio odnos sa snajama?
Mišljenja su podeljena i oko odnosa sa snajama. Postoje škole mišljenja da bi Kejt imala Dajaninu podršku i da bi veoma cenila njenu doslednost u poštovanju pravila dvora, ali i da bi je stimulisala da bude buntovnija i da oblikuje više “dvor” prema sebi nego što dozvolljava da “dvor” oblikuje nju. Oko Megan su podeljeni stavovi: od onih koji u karakteru Megan, dvoličnost i glumljenje uloge žrtve, vide inkompatibilnost sa Dajanom do zagovornika idilične slike u kojoj bi Megan i Dajana išle ruku pod ruku u bitkama za slabe i protiv nepravdi.
Često se može pročitati ili čuti da je Dajana napravila veliku štetu kraljevskoj familiji i samoj instituciji koju ona predstavlja. Međutim, to što monarhija u Velikoj Britaniji i dalje ima budućnost može da zahvali u velikoj meri Dajani. Toga je najviše svesna najdugovečnija vladarka u milenijumskoj istoriji engelskog dvora, Dajanina najveća neprijateljica: Elizabeta II zna da monarhija ima mnogo više šansi da preživi sa Vilijemom kao Dajninim sinom nego sa njenim Čarlsom, i zato će radije žezlo predati unuku, pa taman morala živeti duže od svoje mame Elizabet.
BONUS VIDEO
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar