Piše Željko Pantelić: EU i njena „kopilad“

Svet 23. sep. 202007:18 > 07:23
Podeli:
Foto:EPA/FREDRIK VON ERICHSEN

“Možda i jeste kopile, ali je naše kopile”, ta rečenica se pripisuje nekolicini američkih predsednika i državnih sekretara koji su u drugoj polovini prošlog veka s njom opravdavali primenu dvostrukih standarda i tolerisanje pojedinih diktatora i autokrata.

Tvrdoglavi stav Kipra u Briselu da će upotrebiti veto protiv uvođenja sankcija EU 40-orici visokih funkcionera Belorusije (zbog krađe na izborima i upotrebe nasilja nad političkim oponentima), ako istovremeno ne budu uvedene iste ili slične mere prema turskim zvaničnicima, otvorio je niz pitanja, među kojima i aplikaciju duplih aršina i zloupotrebu prava veta za ostvarivanje nacionalnih interesa.

Pročitajte još:

Sankcije za sve diktatore podjednako

Nije sporno da čelnici i visoki funkcioneri Belorusije zaslužuju da budu pod sankcijama. Međutim, ako pogledamo spisak i definiciju njihovih nedela, pod istim sankcijama bi morali da završe brojni funkcioneri drugih država u bližem i daljem okruženju EU, kao i u samoj EU.

Lider jedine proevropske i multietničke partije u Turskoj Selahatin Demirtaš je već četiri godine u preventivnom zatvoru, pre par nedelja je umrla iza rešetaka advokatica Ebru Timtik, osuđena za terorizam, posle 238 dana štrajka glađu s kojim je tražila pravedan proces. Više od deset miliona Kurda u Turskoj, ima ih više nego građana Belurusije, je obespravljeno i izloženo svakodnevnom kršenju ljudskih prava.

Foto: Depo Photos/ABACA / Abaca Press / Profimedia

U Bugarskoj građani na ulicama više od dva meseca demonstriraju protiv autokratske i korumpirane vlasti Bojka Borisova, a u Briselu se niko nije ni štrecnuo što Sofija zvanično negira makedonsku naciju i jezik. Vlada Viktora Orbana je pre par dana oduzela licencu poslednjem slobodnom i nezavisnom nacionalnom mediju u Mađarskoj “Klubradiju”. Poljska je najavila izlazak iz tzv. Istanbulske konvencije koja ima za cilj da spreči nasilje nad ženama i u porodici. U sve tri pomenute članice EU, je bukvalno poništena nezavisnost pravosudnog sistema koji je stavljen pod kontrolu izvršne vlasti, odnosno Borisova, Orbana i Kačinjskog. Pomenutoj listi bi mogli da dodamo i sve države Zapadnog Balkana, kandidate i potencijalne kandidate za članstvo u EU, sa izuzetkom Severne Makedonije.

Tayyip Erdogan
Foto:Tanjug/Turkish Presidency via AP

EU zatvara oči pred Erdoganom

U Briselu nikome ne pada na pamet da uvodi sankcije Kini zbog politike prema Ujgurima, Tibetancima, Mongolima, Hong Kongu, disidentima i kršenja ljudskih sloboda i prava, počev od slobode govora i političkog delovanja do prava na informisanje. Postalo je toliko normalno da je u Kini sve cenzurisano, uključujući i internet, da niko više na to ne obraća pažnju. Tu je i serija drugih zemalja sa kojima EU ima čak i odlične odnose, dok se u njima grubo i flagrantno krše ljudska i manjinska prava.

Foto: EPA-EFE/MIGUEL CANDELA

EU već nekoliko godina zatvara oči pred svim što se događa u i oko Turske, uključujući i agresivno ponašanje Ankare prema Kipru. Na neformalnom sastanku ministara spoljnih poslova EU krajem avgusta u Berlinu, postignut je dogovor da se na Savetu u septembru uvedu sankcije prema beloruskim i turskim zvaničnicima povezanim sa kršenjem ljudskih i međunarodnog prava. Pomenuti sporazum nije ispoštovan, jer je reakcija Ankare bila snažna.

Ministar spoljnih poslova Mavut Čavošoglu je pokrenuo diplomatski ofanzivu na Starom kontinentu, a predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan je redom zvao telefonom kancelarku Angelu Merkel, italijanskog premijera Đuzepea Kontea, španskog predsednika vlade Pedra Sančeza, bugarskog premijera Bojka Borisova. U roku od par nedelja predlog sankcija prema Turskoj ne samo da je krajnje relativizovan i pretovoren u simboliku, nego je i stavljen pod uslovni režim: sankcije bi bile aktivirane samo ako bi Turska nastavila i pojačala kršenje međunarodnog prava u istočnom Mediteranu.

Greece Turkey
Foto:Tanjug/Greek Defense Ministry via AP

Borba oko gasa

Da raščistimo svaku nedoumicu: ne traži Kipar uvođenje sankcija Turskoj zato što Ankara krši ljudska prava svojih građana, lažira izbore, drži političke lidere u preventivnom zatvoru po nekoliko godina, sprovodi torturu, montira sudske procese ili drži pod okupacijom severni deo Kipra gotovo pola veka. Ne, Kiprani su mnogo pragmatičniji, a motivi su čisto ekonomski, odnosno energetski.

Otkrivanje gasa u tzv. ekskluzivnoj ekonomskoj zoni Kipra umesto da bude blagosloveno i berićetno za stanovnike Kipra, postalo je njihova noćna mora i permanentna pretnja ratom. Turska već nekoliko godina na bahat i nadmen način krši norme međunarodnog prava, a sa slanjem svojih brodova za istraživanje morskog dna i vojne flote, šalje dve poruke Kipranima. Prva: ne možete da date stranim kompanijama koncesije za istraživanje morskog dna bez našeg odobrenja. Dva: deo ekskluzivne ekonomske zone na koju polažete pravo, zadire u našu zonu i tu ne možete da imate pristup.

Foto: EPA-EFE/TOLGA BOZOGLU

Nikozija je iskoristila povoljan momenat da privuče pažnju i stavi u prvi plan svoj problem, koji njeni partneri u EU, sa izuzetkom Atine i donekle Pariza, ignorišu ili smatraju manje važnim. Reč je o klasičnoj taktici koju je Henri Kisindžer krstio kao “Linkage policy”. Ona podrazumeva spajanje dve nepovezane stvari ili događaja kako bi se ostvario treći željeni rezultat. U konkretnom slučaju, Kiprani su povezali Beloruse i Turke kako bi dobili odrešene ruke da eksploatišu, što bolje, svoje rezerve gasa ispod mora.

Kredibilnost u EU hramlje već 15 godina

Visoki predstavanik EU za spoljnu politiku Žozep Borelj je rekao da je izglasavanje sankcija Belorusiji na sledećem Savetu pitanje kredibilnosti EU. Kategorija kredibilnost već 15 godina hramlje u EU, praktično od neslavnog kraja Ustava EU oborenog na referendumima u Francuskoj i Nemačkoj.

Foto:EPA-EFE/JULIEN WARNAND / POOL

Aktuelni spor je mnogo više pitanje funkcionalnosti nego kredibilnosti Unije. Veto Kipra je samo vrh ledenog brega. Obaveza odlučivanja konsenzusuom u brojnim materijama i pitanjima parališe, usporava i mortifikuje EU, pogotovo od njenog proširenja iz 2004. godine. Pred Evropom su dva izbora: ili će pronaći snagu da popravi greške iz procesa izgradnje institucija EU, odnosno reformiše sistem odlučivanja i zameni konsenzus sa kvalifikovanom većinom, ili će projekat EU, kao političkog autonomnog subjekta, ostati zauvek nedovršen, a svaka članica će, sledeći uske nacionalne interese, imati svoje “kopile” da brani ili napada.

 

Komentari

Vaš komentar