U jednom od poslednjih izveštaja specijalnog italijanskog tužilaštva za borbu protiv organizovanog kriminala se kaže da je albanska mafija preuzela dominantnu ulogu u trgovini kokinom u Evropi od srpsko-crnogorskih klanova. “Albanske kriminalne organizacije su potisnule srpsko-crnogorske grupe kombinujući mafijaške i brokerske metode. Zahvaljujući ogromnom novčanom kapitalu koji su akumulirali od drugih kiminalnih aktivnosti (trgovina marihuanom, heroinom, trgovina ljudi, eksploatacija prostitucije) albanske kriminalne grupe su uvezle ogromne količine kokaina iz Kolumbije s ciljem da ga distribuiraju u celoj Evropi”, piše u izveštaju Nacionalnog tužilaštva antimafija.
Pročitajte još:
Albanska mafija ima nekoliko komparativnih prednosti u odnosu na ostale mafijaške organizacije na Starom kontinentu: pravosudno-policijsko-administrativni aparat u Albaniji je toliko korumpiran da je pod potpunom kontrolom mafije, albanska dijaspora je kapilarno raširena u celoj zapadnoj Evropi sa veoma jakim vezama sa maticom što stvara idealan ambijent za kreiranje strukture koja obezbeđuje kontrolu teritorije ali i logistiku i zaštitu mafijašima na terenu.
Tokom prvog velikog talasa migranata iz Albanije u Evropu, pre 30 godina, albanski kriminalci su uglavnom ostajali u domenu krađi, pljački i prostitucije. Usponu albanske mafije i kvalitativnom skoku od sitnog do organizovanog kriminala doprinelo je nekoliko faktora: povezivanje sa italijanskim mafijaškim organizacijama (Koza nostra, ‘Ndrangeta, Kamora i Sakra korona unita), uključivanje u trgovinu heroinom koji je dolazio iz Avganistana preko Turske i masovna proizvodnja marihuane.
Akcija vlade premijera Edija Rame iz 2015. godine, čiji je cilj bio da se unište plantaže marihuane, uhapse lokalni bosovi i pokaže EU da je Tirana kredibilan partner sa legitimnim ambicijama da postane članica Unije, pretvorila se u bumerang. Albanska mafija je pokazala svoju snagu jer je korumpirajući sve poluge vlasti, od tužilaca preko sudija do Raminih najbližih saradnika, bukvalno ismejala Ramin režim.
Jadransko more je postalo neka vrsta autoputa za distribuciju kokaina iz Kolumbije, heroina iz Avganistana i marihuane iz Albanije. Agencija EU za pravosudnu saradnju država članica (Eurojust) tvrdi da samo deset posto droge namenjenog crnom tržištu bude zaplenjeno. Albanija je postala neka vrsta evropske centrale za distribuciju droge, pa je u državama EU apsotrofiraju kao “evropsku Kolumbiju”. Procenjuje se da albanska mafija zarađuje preko pet milijardi evra godišnje, što predstavlja gotovo polovinu bruto društvenog proizvoda Albanije. To objašnjava građevinski bum u balkanskoj državi uprkos krizi, nejakim bankarskim sistemom i najslabijoj evropskoj ekonomiji.
BONUS VIDEO
Bosovi u “Zemlji Orlova” uživaju specijalan status, oni nisu na margini društva i ne kreću se u senci svakodnevice već su vrlo dobro etablirani u svim društenima porama sa vezama koje idu u rasponu od estrade do vrha izvršne, zakonodavne i sudske vlasti. Nije nimalo slučajno što je Albanija najkorumpiranija država u Evropi na listi “Transparency International”.
Kada odluče da “dozvole” da budu uhapšeni, jer Tirana mora da pokaže barem minimalni dokaz postojanja pravne države, oni diktiraju uslove kako će i gde biti privedeni, ko će im biti tužilac, sudija dok zatvorske ćelije pretvaraju u hotelski smeštaj sa pet zvezdica odakle nesmetano nastavljaju da rukovode svojim poslovima. Kolika je moć kriminalaca u Albaniji svedoči činjenica da je Tirana promenila Ustav pod pritiskom mafijaša i onemogućila njihovu ekstradiciju u druge zemlje.
Italijanske mafijaške organizacije su godinama gledale sa visine svoje “kolege” s druge strane Jadranske obale. Međutim, prošla su vremena kada su Koza nostra, ‘Ndrangeta ili Kamora angažovale “profesionalce” iz Albanije za obavljanje prljavih poslova. Albanci su ušli kao “radna snaga” italijanske mafije na evropsku kriminalnu pozornicu a danas su postali, u najmanju ruku, njeni partneri sa ambicijom da postanu glavni.
Istrage o seriji ubistava, sa mafijaškim pečatom, su potvrdile sumnje italijanske DIA (Direzione Investigativa Antimafia) da su albanske organizovane kriminalne grupe pustile duboko svoje korene u Rimu i ostatku Apeninskog poluostrva. Albanska mafija više ne ubija samo po narudžbi ‘Ndragete i Kamore već to radi za svoj račun s ciljem da uspostavi kontrolu nad teritorijom. Štaviše, Albanci su preuzeli kontrolu nad trgovinom kokaina u Večnom gradu, od prestižnih centralniih kvartova poput Ponte Milvija do periferije i Ostije.
Italijanski isražitelji su sve više uvereni da su ubistva u poslednjih godinu i po dana i serija drugih krivičnih dela direktno povezana sa opercijom “Crni orao” u kojoj je uhapšno nekoliko albanskih mafijaških bosova i zaplenjeno 200 kilograma kokaina. Ubistvo Fabricija Pišitelija zvanog Dijabolik – lokalnog rimskog kriminalca, mnogo poznatijeg kao vođe militantnih navijača fudbalskog kluba Lacio, usred bele dana u vrlo posećenom rimskom parku – je jedno od njih.
Kopajući po prošlosti Dijabolika se otkrilo da je imao veoma bliske odnose sa albanskim kriminalcima koji su bili povezani sa trgovinom drogom i da je, po svoj prilici, platio životom pokušaj da izigra svoje partnere s druge strane Jadrana i Jonskog mora. Isti kraj je snašao i istaknute članove istorijskih kriminalnih klanova u Rimu i okolini, kao što su Kazamonika, Spada, Seneze.
Pročitajte još:
Krvavi tragovi borbe za kontrolu nad trgovinom kokaina su svuda: u prometnim ulicama, parkovima, plažama, ispred škola, periferiji. Stiče se utisak da više ne važi nepisano pravilo koje su poštovale gotovo sve mafijaške organizacije, sem nekadašnje Maljanske bande (jedine autohtone rimske mafijaške organizacije): u Rimu se ne ubija, odnosno kako kažu italijanski mafijaši “non si spara dove si ara” (ne puca se gde se ore, prim. aut).
Albanska mafija je napravila strateški savez sa ‘Ndrangetom budući da ih vezuje zajedničko “prijateljstvo” sa kartelima u Kolumbiiji i posao sa kokainom a sa Kamorom je izgrađen poslovni partnerski odnos na trgovini sa marihuanom. Kamora svoj novi uzlet, dobrim delom, duguje upravo distribuciji marihuane koju dobija po povlašćenim najnižim cenama od kartela iz Albanije.
Kalabrijska ‘Ndrangeta, kao i Kamora i Koza nostra, su uličnu distribuciju droge u glavnom gradu i naplatu uglavnom prepuštale pomenutim lokalnim rimskim klanovima, limitirajući se na koordinaciju trgovine. Ulazak Albanaca na ilegalno tržište sa značajno jeftinijom cenom kokaina je poremetio ravnotežu koja je trajala godinama na rimskim ulicama i otvorio je vrata gangsterskim obračunima i brutalnim likvidacijama, uključujući i one između albanskih kriminalnih grupa budući da, konkretno u Rimu, deluju klanovi sa centralama u Tirani i Skadru.
BONUS VIDEO
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
