Od 1. januara Savetom Evropske unije predsedava Francuska. Poznato je da se predvođenje Saveta menja na pola godine te je tako i Makron primio štafetu od slovenačkog predsednika Janeza Janše. Slovenačko predsedavanje je većini, ne samo nama na prostoru ovog regiona, ostalo u sećanju po oktobarskom samitu evropskih lidera koji su se na Brdu kod Kranja okupili da razmotre politiku proširenja na zemlje Zapadnog Balkana, a čak i više po tome što je slovenačka vlada za vreme predsedavanja ozbiljno kršila osnovna pravila Evropske unije što se tiče slobode medija kao i vladavine prava.
PROČITAJTE JOŠ:
Tekst je u celosti preuzet sa sajta Medija centra, a pisala ga je Janja Klasinc.
Sa nemačko-francuskog brzog voza, koji joj je bio prioritet svih 30 godina postojanja te države, Janša je Sloveniju prebacio na mađarsko-poljsku parnu lokomotivu. Organi EU su ga stalno kritikovali, upozoravali i čak u Evropskom parlamentu usvojili veoma kritičnu rezoluciju o Sloveniji. Šta nam to govori o funkcionisanju Evropske unije? Da ona ima određene instrumente nadzora, ali da su oni spori i nedovoljno efikasni. Dakle,ništa nije zagarantovano – ni demokratija ni slobode ni bilo šta drugo ako se ljudi u svakoj državi za to ne pobrinu sami. Zbog toga se u Uniji sve više ističu razlike između Zapadnih i Istočnih zemalja članica. Ako Francuska i Nemačka koje predvode evropski voz ne porade na tome u narednom periodu, može doći čak i do pucanja te zajedničke kompozicije vagona.
Janšino izigravanje EU pravila za vreme predsedavanja
Kako deluje Evropska unija može se uvek najbolje posmatrati na konkretnim slučajevima. Spomenuti Samit EU – Zapadni Balkan na Brdu kod Kranja održan je 6.oktobra 2021. Na taj dan u šatoru za novinare moglo se primetiti mnogo slovenačkih novinara koji su bili obučeni u majice slovenačke novinske agencije STA. To je bio gest solidarnosti sa stotinu novinara te agencije kojima Janšina vlada – samo zbog neslaganja sa rukovodstvom te visoko profesionalne agencije – do tog događaja (279 dana) nije platila ni evra za njihov rad u javnoj službi. Novinari nisu imali za plate, a Udruženje novinara Slovenije mesecima je skupljalo donacije za zaposlene u STA kako bi imali nešto novca barem da prežive,za sebe i svoju decu.
U ime svih njih i drugih slovenačkih novinara je Helena Milinković, novinarka nacionalne televizije, na EU samitu postavila pitanje predsedniku Saveta EU Šarlu Mišelu, predsednici EU Komisije Ursuli fon der Lajen i slovenačkom premijeru Janezu Janši o tome, kako EU može da traži od država kandidatkinja za članstvo u EU da ispune sve uslove oko vladavine prava gde pripada i nezavisnost medija, kada predsedavajuća država krši te slobode i ne izvršava osnovne obaveze koje ima prema svojoj (javni servis) novinskoj agenciji. Šarl Mišel se našao zatečenim tim pitanjem i odgovorio je sa nekoliko fraza, dok je fon der Lajenova direktno kritikovala Janšu i upozorila da je njegova vlada primila najozbiljnije kritike i upozorenja i od evropske komesarke za vrednosti i transparentnost Vere Jourove. Janšin odgovor je bio bezobrazan i rekao je da će vlada uplatiti pare koje je zadržavala skoro 10 meseci (i sa tim nastavila i posle 6.oktobra) istog dana kada STA bude spremna da potpiše novi ugovor sa vladom. Naravno, nije spomenuo da su u tom ugovoru stajali zahtevi za kontrolu sadržaja informacija novinske agencije od strane vlade! Znači, de facto potpis tog ugovora značio bi ukidanje slobode tog medija.
Već prvi dan slovenačkog predsedavanja Savetom EU obeležio je skandal,o kome su izveštavali mnogi značajni evropski listovi. Britanski list Fajnenšel tajms (FT) izveštavao je o „turbulentnom početku” slovenačkog predsedavanja Savetom EU. List je navodio da je slovenački premijer na sastanku pokazao fotografiju dvoje slovenačkih sudija sa dvojicom socijaldemokratskih političara, koja po njemu ukazuje na političku pristrasnost slovenačkog pravosuđa. Zbog toga je izvršni potpredsednik Evropske komisije Frans Timermans odbio da učestvuje u grupnom fotografisanju.
„Jednostavno ne mogu da budem na istoj sceni sa premijerom Janšom“, rekao je holandski političar. Fon der Lejenova nije pomenula fotografiju, ali je na zajedničkoj konferenciji za novinare naglasila da sudije mogu biti i članovi političkih partija, piše FT. Atmosfera između Ursule fon der Lajen i Janeza Janše 1. jula, bila je ledena“, pisao je francuski Figaro. O velikim tenzijama između Komisije i slovenačke vlade govorio je i belgijski Le Soir. Hrvatski Večernji list kao i austrijski Press i Standard objavili su da je Slovenija skandalom započela svoje predsedavanje. To još nije bilo dovoljno, pa je ministar unutrašnjih poslova Aleš Hojs sutradan izazvao novi skandal na brifingu za briselske novinare izjavom da bi visokog predstavnika u evropskoj birokratiji mogao da označi kao svinju. Novinari su sumnjali da je mislio na potpredsednika Evropske komisije Fransa Timermansa, koji iz protesta nije prisustvovao grupnom fotografisanju, ali je Hojs kasnije to demantovao.
Treći slučaj bio je u vezi sa imenovanjem dvojice slovenačkih javnih tužilaca na mesto delegiranih javnih tužilaca u Evropskom javnom tužilaštvu. Prema slovenačkom zakonodavstvu za izbor tih predstavnika nadležan je državnotužilaški savet, koji svoju odluku prosleđuje vladi na upoznavanje, a ona je dužna da je prosledi u Brisel. Janši se važeći zakon i pravila EU nisu sviđala zbog odabranih predstavnika, koji nisu bili bliski njegovoj političkoj opciji, pa nije hteo to da usvoji. Još više, nezakonito je otvorio novi konkurs za izbor tih predstavnika. Mesecima se svađao sa tužilaštvom, pravosuđem pa i svim evropskim institucijama te je na kraju morao pod pritiskom Brisela da prihvati izbor slovenačkih tužilaca.
Mogli bismo još da nabrajamo razne njegove tvitove u kojima je napadao i najviše predstavnike EU, strane državnike,o slovenačkim da i ne govorimo te je tako poništio sve napore ljudi koji su mesecima uspešno radili na predsedavanju. Skandali obično zasenjuju vredan rad i dostignuća.
Šta može da uradi EU?
Svakom se pri tome nameće pitanje, zašto EU institucije ne primene neke oštrije mere protiv takvih funkcionera odnosno njihovih ispada. Jednostavno zbog toga jer prema EU ugovorima i nema baš puno mogućnosti za to.
Evropska unija temelji se na vladavini prava. To znači da se svako njeno delovanje osniva na ugovorima koje su dobrovoljno i demokratski odobrile sve države članice EU. Na primer, ako neko područje politike nije navedeno u ugovoru, Komisija ne može predložiti zakonodavni akt na tom području. U tim ugovorima nema baš mnogo određenih sankcija za nepridržavanje evropskih pravila.
Interpretacija razloga, zašto je to tako, ima mnogo. Moje je mišljenje da je to teško dogovoriti među svim članicama, jer obično vladama država članica nije u interesu da ih neko nadgleda, kamoli kažnjava za njihove postupke. Dugi niz godina, dok su EU sačinjavale uglavnom Zapadne zemlje, to nije bilo ni potrebno jer tamo stolećima važe pravila poštovanja zakona i kulture dijaloga. Ali s vremenom, kako se Unija širila prema Istoku , potreba za malo strožijim merama postaje sve jača. Neke vlade istočnoevropskih zemalja i zemalja Zapadnog Balkana često pogrešno shvataju demokratiju. Ona nije mogućnost da radiš šta hoćeš nego je mogućnost da ravnopravnim dijalogom dođeš do kompromisa i do rešenja koja su u najvećoj meri prihvatljiva za sve one koji učestvuju u tom odlučivanju. Tako ne možeš na ulasku u EU prihvatiti sva pravila, a kasnije, kada ti se neko od njih ne sviđa, ti ih pregaziš.
Možda se sve to čini nedovoljnim, ali ipak nedavno usvojena rezolucija Evropskog parlamenta o Sloveniji, kojoj su prethodile rezolucije koje su upozoravale na probleme poštovanja vladavine prava i demokratskih principa u Poljskoj i Mađarkoj ukazuje na to da se unutar EU ipak ne može raditi sve što ti padne na pamet. Ponekad se usvajaju i novčane kazne odnosno restrikcije ali problem je u tome što one pogađaju pre svega obične ljude, a ne političare.
Oporavak, snaga, pripadnost
Francusko predsedavanje sigurno će se u tom pogledu bitno razlikovati od slovenačkog. Barem što se tiče čuvanja i odbrane demokratskih tekovina u Evropi. Glavni moto francuskog predsedavanja je „Oporavak, snaga, pripadnost“. Taj program će se baviti i pitanjima o kojima pišemo.
Prošlog meseca je francuski predsednik Emanuel Makron učestvovao u debati Evropskog komiteta regiona i tamo je naglasio da će jedan od vodećih prioriteta predsedavanja biti odbrana demokratije i vladavine prava. Rekao je da se te tradicionalne evropske vrednosti osporavaju u nekoliko članica Evropske unije. Iako nije konkretizovao gde se to dešava, jasno je da se pre svega radi o Poljskoj, Mađarskoj, Sloveniji, a donedavno i o Češkoj. Ti trendovi se pojavljuju i u nekim drugim zemljama, ali ipak u manjem obimu. Opasno je pre svega udruživanje nacionalističkih partija krajnje desnice iz čitave Evrope. Možda je Makron delimično mislio i na te pojave kada je govorio o boljem regulisanju finansiranja političkih partija i političkog onlajn oglašavanja. Makron je tako naglasio potrebu zaštite od sajber pretnji i lažnih informacija, a medijima je obećao snažnu podršku Francuske u očuvanju njihove slobode.
Cilj Francuske je oporavak od pandemije i jačanje ekonomije uz podršku ekološkoj i digitalnoj transformaciji, a tu je istaknuto i promovisanje evropskih vrednosti i interesa. Makron je rekao da želi da izgradi „Evropu snažnu u svetu, potpuno suverenu, sa slobodom izbora, koja će biti gospodar svoje sudbine“.
Francuzi žele da ojačaju ekonomsku snagu Evropske unije, da povećaju privredni rast i rast radnih mesta i da istovremeno očuvaju visoke socijalne standarde i zaštite životne sredine.
Predsednik Makron je nedavno istakao i značaj jačanja evropskog angažmana na Zapadnom Balkanu. To je veoma značajno jer je upravo Francuska bila pre par godina jedna od onih zemalja koje su najviše kočile proširenje na region. Francuska će podržavati investicije u regionu kako bi njima podržali i ekonomsku integraciju zemalja u regionu. Cilj je pre svega da Evropska unija zadrži i čak ojača svoje prvenstvo u ulaganjima na tom području Jugoistočne Evrope. Makron je naglasio da Unija ne sme dozvoliti drugim silama da preuzimaju inicijative na Balkanu i time pokušavaju da preko Balkana destabilizuju Evropu.Region ne sme da ostane u istom stanju u kojem se nalazi danas, istakao je francuski predsednik.
Makron će se za vreme predsedavanja istovremeno suočavati i sa izbornom kampanjom za francuske predsedničke izbore. Zbog toga su neki analitičari predviđali da će mu ciljevi predsedavanja biti manje značajni. Ubrzo ih je razuverio sa izjavom: „Radiću do poslednjeg minuta svog predsedničkog mandata,“ ustvrdio je.
Nemačko – francuski voz neće stati
Makronu će u ostvarivanju ciljeva predsedavanja definitivno trebati podrška Nemačke. Makron i dugogodišnja prva dama Nemačke Angela Merkel bili su dobar tim. S obzirom na to da je novi nemački premijer Olaf Šolc odmah posle svog imenovanja otišao u prvu zvaničnu posetu baš u Pariz, ne treba sumnjati da se dobra saradnja Berlina i Pariza neće nastaviti. Štaviše, susret oba državnika bio je veoma srdačan i premijeri su bili na ti.
Neki komentatori najavljuju značajnije promene u nemačkoj politici pošto je novi predsednik vlade kao socijaldemokrata manje konzervativan, a još jasnija i odlučnija je mlada ministarka spoljnih poslova Analena Berbok, predsednica Zelenih. Jasno je da Berbok želi mnogo toga da promeni, da politici ljudskih prava i i zaštite životne sredine daje značajniju ulogu (zanimljiv će biti njen stav oko Rio Tinta u Srbiji). Sa druge strane, kancelar Olaf Šolc iz SPD preferira kontinuitet, nastavak politike Angele Merkel, sa kojom je više godina odlično sarađivao kao potpredsednik njene vlade. Berbok se ubrzo morala suočiti sa kancelarovim jasnim stavom da se nemačka spoljna politika određuje u kabinetu kancelara. Malo je verovatno da će ona baš lako popuštati u svojim stavovima, tako da će Šolc i Berbok uvek morati da traže kompromis.
Analena Berbok već godinama se zalaže za jači angažman Evropske unije u svetskoj politici, pre svega u bezbednosnoj. Evropska unija mora ozbiljnije da shvati svoju „mirovnu ulogu“ u svetu, kaže ona. U Koalicionom ugovoru se zahteva „stvarna zajednička spoljna, bezbednosna i odbrambena politika u Evropi“, a nacionalne vojske bi trebalo jače međusobno da sarađuju. Taj stav podržava i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.
Novoj ministarki spoljnih poslova je od izuzetnog značaja i poštovanje ljudskih prava i pravne države. Naime, Analena Berbok studirala je političke nauke u Hamburgu, a potom odbranila i master s temom Javno međunarodno pravo na Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka.
Upravo to je osnov na kojem možemo očekivati da se pokretni nemačko – francuski voz Evropske unije konačno odlučnije suprotstavi nedemokratskim i autokratskim tendencijama sve brojnijih članica EU kao i nekih kandidatkinja za punopravno članstvo u njoj. To je na početku francuskog predsedavanja najavio i francuski predsednik Makron.
U tom smislu će biti naročito zanimljivo pratiti odnos Berlina prema Zapadnom Balkanu. Nova nemačka vlada socijaldemokrata, zelenih i liberala u svom Koalicionom ugovoru predviđa nastavak dosadašnje politike do proširenja EU, odnosno zalaganje za početak pregovora EU i Albanije i Severne Makedonije, viznu liberalizaciju za Kosovo i dijalog Srbije i Kosova. To su ciljevi, koje,naime, Nemačka kao i svi u EU ponavljaju već godinama.
Ako će Pariz, koji sada predsedava Unijom, i Berlin, koji mora da se dokaže kao verni naslednik velikog uticaja u EU i u svetu, konačno nešto od toga da ostvare i u realnosti, onda je za region ipak šansa. Drugi, a mnogo gori scenario je ako bi sve ostalo samo na rečima i na papiru, a to bi značilo ozbiljnu nestabilnost kako ovog regiona tako i čitave Evrope.
Autorka je politička analitičarka i novinarka iz Ljubljane
BONUS VIDEO: Makron pogođen jajetom
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar