Piše Dimitrije Milić: Republikanci od Linkolna do Trampa

Svet 11. jan. 202108:28
Podeli:
Foto: Brendan Smialowski / AFP / Profimedia

Pre nešto više od 150 godina, najčuveniji republikanski predsednik, Abraham Linkoln izvojevao je pobedu u Američkom građanskom ratu. Ovim trijumfom Linkoln je na đubrište istorije poslao pobunjenu robovlasničku Konfederaciju, koja se do svojih poslednjih dana striktno držala moralno bankrotirale ideje da bi crnačka populacija trebalo da bude u lancima.

Pročitajte još:

Danas, paradoksalno, aktuelnog republikanskog naslednika Linkolna brane ljudi koji upadaju u Kapitol, noseći ni manje ni više nego zastave Konfederacije. Uz ljude sa robovlasničkom zastavom, bili su vidljivo prisutni ljudi sa paganskim oznakama, nacističkim simbolima, kao i pripadnici Qanon pokreta koji dobija oblike versko-političkog kulta.

Postavlja se pitanje kako su republikanci prešli put od progresivne partije sa Linkolnom i njegovim neposrednim naslednicima do Donalda Trampa, koji danas predstavlja idola najreakcionarnijim snagama ne samo u SAD nego i u svetu.

Koreni američkog desnog populizma

Kada se analizira uspon izrazite desnice u različitim delovima sveta, teško je ne spomenuti radove holandskog politikologa Kasa Mada. U svojoj knjizi o savremenoj ekstremnoj desnici, Mad je naveo ključne preduslove za rast ovakvih snaga.

Naime, u svakom društvu može postojati plodno tlo za uspon izrazite desnice, a takvo je i američko. Nekoliko karakteristika tog plodnog tla su sentimenti u stanovništvu poput: autoritarizma, nativizma i antielitizma. Prvo se oslikava kroz pojave poput želja da kazne za prekršioce kriminalnih dela budu što veće ili želje da snage reda imaju veća ovlašćenja naspram sloboda pojedinca.

EPA-EFE/MICHAEL REYNOLDS

Nativizam se oslikava najočiglednije kroz protivljenje imigraciji i zalaganje za homogenije društvo, dok je antielitizam tendencija koja je preduslov svakog populizma. Antielitizam se bazira na krivljenju društvenih elita da rade samo za svoju korist i protiv „naroda“, kao i protivljenju vrednostima koje elite zastupaju.

U američkom društvu ovi navedeni preduslovi su postojali, iako to po koncepciji američkog društva na prvi pogled ne deluje. U prethodnih 60 godina je Republikanska partija bila ta, koja je ove glasače mobilisala. Međutim, tek sa usponom Trampa to skretanje ka desnici zabeležilo je svoj vrhunac.

Zaokret republikanaca ka desnici

Od 1960-ih američke demokrate su postale progresivna snaga, najviše borbom Kenedija i Lindona Džonsona za ukidanje rasne segregacije. Od stranke u kojoj su bili pripadnici Kju kluks klana, a ranije i robovlasnici, demokrate su postale nosioci borbe za građanska prava. Ovaj zaokret revoltirao je dobar deo bivših južnjačkih glasača demokrata, koji su bili za rasnu segregaciju i imali pozitivno mišljenje o Konfederaciji.

Foto:EPA-EFE/MICHAEL REYNOLDS

Taj prazan prostor, motivisao je Republikansku partiju Ričarda Niksona i njegovih naslednika da skrenu udesno i pokušaju da šarmiraju ove birače. Od 1970-ih republikanci postaju partija koja implicitno i eksplicitno podilazi anticrnačkim sentimentima, a time betonira svoju podršku na celoj teritoriji bivše Konfederacije.

Tada se javljaju i prvi začeci desnog populizma, gde ova partija najčešće podilazi autoritarnijim delovima društva, kroz zalaganje za što suroviju kaznenu politiku uključujući i smrtnu kaznu. Ova politika se najčešće prelamala preko leđa afroamerikanaca.

Društvene promene i skretanje u populizam

Iako je američko društvo često bilo konzervativnije od evropskih po brojnim društvenim i ekonomskim pitanjima, ono nije imala značajnu esktremnu desnicu. Čak i Ronald Regan, koji je smatran za vrlo desnog predsednika, se u govorima zalagao za otvorenu granicu sa Meksikom i nije se bavio diskreditacijom društvenih elita.

Međutim, kulturološke promene koje se su se desile u prethodnih 30 godina, preoblikovale su američko društvo. Belačka populacija je po broju stagnirala, dok su ljudi iz različitih drugih etničkih grupacija zabeležili demografski rast. Procene su da će sve ostale etničke grupacije zajedno do 2050. postati većina naspram belačke populacije u Americi.

Foto:EPA-EFE/DAVID ODISHO

Strah belaca da će njihov način života i vrednosti biti uništeni, ako ostale grupacije preuzmu Ameriku, stvorio je specifičan novi nativizam. On se oslikava kroz protivljenje imigraciji drugih rasa, ponajviše hispanosa kojih ima sve više na Jugu. Izbor prvog nebeleačkog predsednika, Baraka Obame, stvorio je dodatnu paniku kod delova belaca da je ta 2050. sve bliže.

Takođe, ove procese je pratio i rast rezignacije ruralnih delova stanovništva u odnosu na liberalne elite iz velikih gradova i univerizitetskih centara. Niz neuspešnih vojnih intervencija, Svetska ekonomska kriza 2008. i seljenje niskokvalifikovanih poslova iz Amerike, stvorili su ogromni populistički rezervoar birača, kojima se niko u potpunosti nije precizno obraćao.

Trampizam kao finalna baza

Do sredine 2010-ih su se u američkom društvu složili predulsovi za uspon izrazite desnice. Dovoljan broj birača gajio je autoritarne, nativističke i antielitističke sentimente, koje je Kas Mad naveo kao ključne društvene preduslove za uspon izrazite desnice. Ovi birači, iako su u manjini, igrom slučaju dobro su raspoređeni po državama potrebnim za elektorsku pobedu.

Nakon izbornog kraha Džona Mekejna i Mita Romnija protiv Baraka Obame, sa tradicionalnim republikanskim pristupom, došlo je do promene. Prvi republikanac koji je uvideo ove promene, bio je Donald Tramp. On je na krilima populizma, antielitizma, protivljenja imigraciji i podilažnju autoritaritarnim sentimentima, kao buldožer prošao kroz svoju partiju do predsedničke nominacije.

Foto:EPA-EFE/Erin Schaff

Pročitajte još:

Njegovom pobedom i na predsedničkim izborima, izrazita desnica je preko noći postala vladajuća snaga u Americi. To je doprinelo dodatnoj polarizaciji, koja je hranila tvrdo desnu bazu Trampa, ali i grejala i radikalizovala sve njegove protivnike. Fragmentacija informisanja, dovela je i do toga da se birači zatvore krugove gde slušaju isključivo iste poruke, što je bilo i pogodno za teorije zavere. U prethodne četiri godine, broj teorija zavera je eksplodirao i gotovo svaka je išla u korist republikanaca.

Finalni proizvod je postepena transformacija Republikanske partije od progresivne partije Linkolna do personalnog kulta Trampa, koja okuplja najreakcionarniji deo društva i koji dodatno hrani njegove strahove. Prirodna kulminacija takvog procesa nakon četiri godine je invazija najfanatičnijeg dela te baze na zakonodavne institucije kada nisu bili zadovoljni izbornim rezultatom.

Ono što ostaje kao izazov američkim institucijama, Republikanskoj partiji i društvu, je kako će smiriti neartikulisani bes miliona na ekstremnoj desnici. Donald Tramp je otvorio Pandorinu kutiju i nahranio najdesnije elemente društva, koje moguće ni sam u svom drugom mandatu ne bi mogao da kontroliše.

Kakva god budućnost bila, ono što je sigurno je da bi se najčuveniji republikanski predsednik, Abraham Linkoln vrlo izvesno danas odrekao sopstvene partije. Ono što je postala nakon vek i po, sve je suprotno od onoga zašto je osnovana.

BONUS VIDEO

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar