U Indiji, teško pogođenoj epidemijom koronavirusa, ogromni računi za zdravstvene usluge su noćna mora miliona ljudi.
Većina Indijaca nema zdravstveno osiguranje, a troškovi lečenja kovida-19 ih bacaju u dugove.
Po iskustvu roditelja jednog od obolelih, agencija AP je došla do podatka da su za usluge hitne pomoći, testove, lekove i bolnički smeštaj zasad dali više od 50.000 američkih dolara od čega je polovina pomoć drugih, a ostalo pozajmljeni novac koji treba vratiti.
Otac obolelog mladića, otpušteni stručnjak za marketing, kaže: „Bio sam njegov ponosan otac, a sada sam postao prosjak“ i ne zna kako će to plaćati dalje jer se lečenje nastavlja.
Pandemija je razorila indijsku ekonomiju, donoseći finansijsku nesreću milionima ljudi prepuštenim na milost i nemilost hronično nedovoljno finansiranog i usitnjenog zdravstvenog sistema. Stručnjaci kažu da će takvi troškovi ometati čitav ekonomski oporavak te ogromne zemlje.
Čak i pre pandemije, pristup zdravstvenoj zaštiti u Indiji bio je problem.
Indijci iz svog džepa plaćaju 63 odsto svojih medicinskih troškova. To je tipično za mnoge siromašne zemlje sa neadekvatnim državnim ; službama.
Do podataka o opštim medicinskim troškovima gradjana tokom pandemije je teško doći, ali jasno je da u Indiji i mnogim drugim zemljama lečenje kovida predstavlja ogroman dodatni teret jer su nestale stotine miliona radnih mesta.
U Indiji su se vratila mnoga radna mesta kad su se gradovi otvorili posle teške blokade u martu 2020. godine, ali ekonomiste brine trajni gubitak oko 12 miliona plaćenih poslova.
Samo od aprila do juna ove godine, 40 odsto od 4.500 javnih kampanja u Indiji povodom kovida-19 bile su molbe za prikupljanje novca za plaćanje lečenja.
Pandemija je 32 miliona Indijaca „proterala“ iz srednje klase koju, kako se računa, čine oni koji zarađuju 10 do 20 dolara dnevno, prema studiji američkog Itraživačkg cenra „Pju“, objavljenoj u martu.
Procenjuje se da je kriza u Indiji za 75 miliona povećala broj siromašnih – onih koji imaju prihod od dva dolara dnevno ili manje.
Tako jedna porodica u gradu Imfalu, 2.400 kilometara severoistočno od Nju Delhija, nije moga da iz bolnoce preuzme telo umrle rodjake dok nije platila njeno lečenje koje je zbrisalo porodičnu ušteđevinu, porodični nakit je založen za još 5.000 dolara duga bolnici, novcem su pritekli u pomoć i prijatelji i kolege umrle, ali ostao je dug od ; još 1.000 dolara.
Reforma zdravstvenog osiguranja koju je premijer Narendra Modi pokrenuo 2018. godine, trebalo je da pokrije oko 500 miliona od 1,3 milijarde stanovnika Indije i da bude važan korak za smanjenje medicinskih troškova. Ali, ona ne pokriva troškove primarne zdravstvene zaštite i ambulantnih usluga koji čine većinu onoga što se i dalje plaća iz džepa, te se nisu poboljšali ni pristup zdravstenoj nezi, ni zaštita bolesnih od finansijskog rizika.
Američki Univerzitet Djuk i Fondacije Indije za javno zdravlje utvrdili su da troškovi lečenja u odeljenjima intenzivne nege obolelih od kovida-19 u Indiji iznose skoro 16 mesečnih plata prosečnog radnika ili sedam do 10 meseci bolje plaćenih.
Oskudno finansiranje zdravstva, sa samo 1,6 odsto BDP-a Indije, srazmerno je manje od onoga što troše neuporedivo manje zemlje, kao što su Laos i Etiopija.
Rezultat je slab sistem javnog zdravstva, a loša nega tera mnoge u privatne bolnice gde se jedan dan lečenja naplaćuju po 1.300 dolara ili više.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar