Sama mogućnsot da avganistanski migranti krenu prema evropskim državama primorava kontinent da se suoči sa svojom Ahilovom petom: nikad nije rešen spor oko toga kako postupati sa tražiocima azila, prenosi Politiko.
PROČITAJTE JOŠ:
Pre šest godina, Evropska unija se upustila u borbe dok se borila za procesuiranje tražilaca azila, koji su bežali iz ratom razorene Sirije. Više od milion izbeglica i migranata prešlo je more da bi stigli u Evropu 2015. godine.
Zvaničnici su obećavali reformu, stvaranje sistema koji bi efekasno procesuirao i distribuirao tražioce azila širom kontinenta. Hteli su da sledći put budu spremni. To se nikada nije dogodilo.
Sada, kada talibanski militantni preuzimaju kontrolu u Avganistanutaj neuspeh se nadvija nad evropskim liderima. To je dovelo do toga da zvaničnici i diplomate plasiraju različite ideje o tome kao se nositi sa očekivanim povećavanjem broja avganistanskih azilanata.
Predlozi su različiti: izgraditi graničnu ogradu, finansirati preseljenje izbeglica u zemlje koje nisu članice EU poput Turske i Pakistana, ponuditi trenutnu ali privremenu zaštitu Avganistanacima od strane EU. U nekim slučajevima države su delovale jednostrano – Grčka je već postaivla 40 kilometara ograde duž svoje granice, prenosi Politiko.
Očekuje se da će se ove nedelje sastati i ambasadori EU kako bi razgovaraili o kolektivnom pristupu, rekao je jedan diplomata. Lideri EU ponudili su u subotu pregled plana – mešavinu sredstaa za zemlje članice koje preseljavaju izbeglice i partnerstva sa spoljnim državama.
Ono što je očigledno je da je migracija ponovo uzela maha. I radnici za ljudska prava upozoravaju da bi fokus mogao naneti štetu bloku. Za početak, zvaničnici koji se bave migracijama kažu da će većina Avganistanaca koji su pobegli verovatno ostati u susednim zemljama i da neće doći u EU. Osim toga, nevladine organizacije tvrde da će ukazivanje na avganistansku krizu kao migracijski problem dati prednost susednim državama uključujući – Tursku, Belorusiju i Maroko koje koriste migrantei kao polugu ili ucenu prema EU, a da ne spominjemo krajnje desničarske partije unutar samog bloka.
„Skoro da ide na ruku ekstremnoj desnici da sagledaju ovu krizu kroz taj objektiv“, rekla je Imogen Sudberi, izvrna direktorka za politiku i zalaganje za Evropu pri Međunarodnom komitetu za spasavanje, nevladinoj organizaciji koja u Avganistanu deluje od 1988. godine.
Nerešiva tema
Od 2015. godine zemlje EU su više puta pokušavale i nisu uspele da uspostave sistem za ravnomernu preraspodelu tražilaca azila koji stižu u EU. Prošle godine je Evropska komisija ponudila novi predlog preraspodele, ali nema mnogo optimizma da će uskoro napredovati.
Umesto toga, blok je često prepuštao proces azila drugim zemljama izvan svojih granica. Godine 2016. usred naleta izbeglica iz Sirije, EU je postigla sporazum sa Turskom, prema kojem se Ankara obavezala da će raditi na zaustavljanju migranata koji prelaze Egejsko more za Grčku u zamenu za finansiranje EU od nekoliko milijardi evra vrednih projekata pomoći u Turskoj.
U petak su počele da kruže glasine o još jednom početnom sporazumu EU sa Turskom. Iako Turska nema direktnu granicu sa Avganistanom, diplomate su razgovarale o mogućnosti da bi ona mogla da ima ulogu u prihvatanju avganistanskih izbeglica.
Jedan turski zvaničnik demantovao je glasine: „Nema dogovora između Turkse i EU o avganistanskim izbeglicama“. Ipak, drugi diplomata EU rekao je da u narednim danima očekuje razgovore na visokom nivou o tom pitanju između dve strane. I svakako, predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel je u nedelju tvitovao da je o tom pitanju razgovarao sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom.
Međutim, Turkska nije jedina zemlja za koju se očekuje da će igrati ulogu. U petak je visoki komesar Ujedinjenih nacija za izbeglice Filipo Grandi predvideo da će svaki egzodus avganistanskih izbeglica verovatno doći do neposrednih suseda zemlje, uključujući Pakistan, Iran i Tadžikistan. On je naglasio potrebu da humanitarna pomoć ode na ova mesta ako globalna zajednica želi da zadrži avganistanske izbeglice svojim domovima.
Šarl Mišel je migracije nazvao „trnovitom“ temom u EU i ukazao je na mogućnost rada sa zemljama van EU po to pitanju. A predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen obećala je da će pokrenuti globalni program za preseljenje izbeglica. Takođe je rekla da će EU povećati humanitarnu pomoć za Avganistan iznad sadašnjih 57 miliona evra predviđenih za 2021. godinu.
Rad u Avganistanu predstavlja izazove. Lideri EU su naglasili da nikakva humanitarna pomoć ne može ići preko lokalnih vlasti.
Izgraditi taj zid?
Uprkos dugotrajnim protestima nekih zvaničnika EU, ograde su počele da se pojavljuju duž nekih pograničnih država EU, a neke diplomate raspravljaju o tome da li bi zidanje ograde trebalo da postane uobičajeni pristup.
Kada je Mađarska 2015. godine izgradila barijeru duž granice sa Srbijom i Hrvatskom, struktura je brzo postala simbol populističke prečice za višestrani problem poput migracije. U međuvremenu, preko Atlantika, Donald Tramp obećavao je da će izgraditi granični zid prema Meksiku.
Nekadašnji predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker opomenuo je mađarski potez, rekavši da „zidovima i ogradama nije mesto u državi članici EU“. Čini se da je to oklevanje vremenom polako nestalo – sve dok novac EU nije uključen.
Komisija nije kritikovala Litvaniju kad je podigla žičanu ogradu prema susednoj Belorusiji koja joj namerno šalje migrante preko granice. Sada Grčka ulaže svoje napore u izgradnju ograde jer očekuje novi priliv izbeglica zbog situacije sa Avganistanom.
Neposredna zaštita – za sada
Unutar EU postoji i pritisak da se Avganistancima pomogne da zaista dođu u Evropu, brzo i legalno.
Komesarka EU za unutrašnje poslove Ilva Johanson pozvala je države članice da povećaju kvote za preseljenje za Avganistance. I fon der Lejen je ponovila taj poziv u subotu, opisavši ga kao „dužnost da preselimo avganinstanske migrante“. Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku Žozef Borel izneo je još ambiciozniju ideju. Tokom izlaganja pred Evropskim parlamentom u četvrtak, Borel je spomenuo mogućnost pozivanja na nikad ranije korišćenu klazulu EU poznatu kao Direktiva o privremenoj zaštiti.
Mera uvedena 2001. godine nakon izbegličke krize na Kosovu, nudi trenutnu zaštitu kategoriji izbeglica i omogućava zemlje EU da dobrovoljno preraspodele te izbelice. I za razliku od mnogih inicijativa EU, direktiva ne zahteva jednoglasnost.
Ipak zvaničnici EU su skeptični. Naglasili su da je direktiva pokrenuta tokom pobuna 2011. tokom Arapskog proleća i nije dobila dovoljnu podršku među državama članicama EU.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar