"Da sam bio na bilo kom drugom mestu na planeti, a ne u Vijetnamu, bio bih mrtav. Pritisli bi dugme i isključili posle mesec dana. Ovako sam više od 60 dana bio na respiratoru, a cela bolnica se borila da preživim", priča iz bolničkog kreveta škotski pilot Stiven Kameron, koji je postao poznat kao 'pacijent 91'.
Škotski pilot star 42 godine proveo je 68 dana na mehaničkoj ventilaciji, duže nego bilo koji pacijent u Velikoj Britaniji. Koronavirus nije ga smestio u bolnicu u svom rodnom gradu Madervelu, već u užurbanom i prenaseljenom Ho Ši Minu, prestonici Vijetnama, bez bliskih prijatelja ili porodice koji su udaljeni hiljadama kilometara.
Kameron je poslednji teški pacijent sa odeljenja intenzivne nege u Vijetnamu sa kojim su tamošnji lekari morali da se suoče tokom pandemije.
Zemlja u kojoj živi 95 miliona ljudi imala je svega nekoliko stotina potvrđenih slučajeva i nijednu zabeleženu smrt kao posledicu koronavirusa. Zbog toga je Kameronov slučaj dobio izuzetnu pažnju u Vijetnamu, pa se o svakom detalju njegovog oporavka izveštavalo u domaćim novinama i televizijskim vestima.
On je sada u čitavoj državi poznat kao „pacijent 91“, što mu je bio službeni broj koji su mu dali zdravstveni radnici kada se u martu razboleo.
Pročitajte još:
„Veoma sam dirnut načinom primanja od strane vijetnamskog naroda. Najviše zahvaljujem krvavoj požrtvovanosti lekara koji su se borili da ne umrem“ kaže Kameron, prenosi BBC.
Desetine vijetnamskih specijalista za intenzivnu negu održavalo je redovne konferencijske pozive kako bi raspravljalo o Kameronovom stanju.
„Vrlo mali broj pacijenata kojima je bila potrebna intenzivna nega privlačio je posebnu svih kliničara i najvećih stručnjaka u državi“ objašnjava dr Kidong Park, predstavnik Svetske zdravstvene organizacije (SZO) u Vijetnamu.
Veliki deo od dva i po meseca koliko je Kameron proveo u medicinski indukovanoj komi zavisio je od posebnog uređaja,
ECMO mašine, koja se kao podrška održavanja vitalnih ljudskih funkcija koristi samo u najekstremnijim slučajevima kako bi pacijent preživeo. Ovaj aparat vadi krv iz tela pacijenta i obogaćuje je kiseonikom pre nego što je ponovo upumpavaju u njegov organizam.
„Srećan sam što se čini da je jedini trajni nepovoljni efekat to što mi noge još nisu dovoljno jake da drže moje telo, ali radim fizioterapijske vežbe dva puta dnevno“, kaže ovaj pilot.
On dodaje da su mu šanse za preživljavanje bile minimalne.
„U jednom trenutku je Ministarstvo spoljnih poslova Velike Britanije reklo mom prijatelju Krejgu da imam samo 10 odsto šanse da preživim, pa se on spremao za najgore. Odjavio mi je stan i poče da radi one stvari koje svako radi ako mu se član porodice ili prijatelj vrati kući u sanduku“, navodi Kameron.
Otkako je došao svesti već je obavio potresnih telefonskih razgovora s prijateljima u Britaniji, koji nisu mislili da će se izvući.
Lekari su morali da se suoče sa višestrukim komplikacijama dok je Kameron bio u komi.
Krv mu je postala izuzetno lepljiva što dovodi do stvaranja ugrušaka. Bubrezi su mu u međuvremenu otkazali, što znači da mu je bila potrebna dijaliza, dok je kapacitet pluća pao na 10 procenata.
„Kada je ovde u štampi izašlo da mi je potrebna transplantacija pluća, mnogo ljudi se javilo da mi ih ponudi, uključujući i 70-godišnjeg vijetnamskog ratnog veterana“, opisao je Kameron svoju borbu za život u Vijetnamu.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
