Ruska invazija na Ukrajinu pokazala je koliko je državama značajno prisustvo NATO trupa na njihovoj teritoriji. Iz toga razloga zahtev za pridruživanje Alijansi u narednim danima podneće i dve nordijske zemlje koje još uvek nisu članice pakta - Švajcarska i Finska. Ipak, do dobijanja statusa punopravnog člana saveza ove zemlje čekaju dva značajna koraka.
Naredni dani su ključni. Finska će 12. maja podneti zahtev za članstvo u NATO-u, objavio je u nedelju list Iltalehti, pozivajući se na anonimne izvore iz finske vlade.
Pročitajte još:
To bi se odvijalo u dva koraka. Predsednik Sauli Niinisto bi prvo objavio svoje odobrenje da se Finska pridruži, a zatim bi parlamentarne grupe dale saglasnost za prijavu. U ovom slučaju nema plenarnog glasanja u parlamentu, već lideri poslaničkih grupa iznose odluke svojih grupa.
Sa druge strane, u Švedskoj, parlament sprovodi reviziju bezbednosne politike, uključujući prednosti i nedostatke pridruživanja Alijansi, a rezultati će biti objavljeni 13. maja. Već postoji većina u parlamentu koja podržava članstvo u NATO-u.
Paralelno sa tim, vladajuće socijaldemokrate, najveća stranka u ovoj zemlji u poslednjih 100 godina, imaće internu debatu koja će se održavati od devetog do 12. maja. Raspravljaće o tome da li da odustanu od dugogodišnjeg protivljenja članstvu u NATO savezu, a rukovodstvo stranke će doneti odluku najkasnije do 24. maja.
Ako se Finska prijavi, Švedska će verovatno učiniti isto, jer bi ukoliko ostane ustručava ostala jedini nordijski autsajder. Druge nordijske zemlje – Norveška, Danska i Island – pridružile su se paktu kao osnivači.
Uz to, nekoliko nedavnih anketa pokazuje da je većina Šveđana za ulazak, iako je pre ruske invazije na Ukrajinu stanovništvo ove zemlje bilo izričito protiv ulaska u savez.
Razlog je i više nego jasan. Usled sigurnosne krize koja vlada, Finska i Švedska želele da imaju neke garancije da će ih zemlje članice NATO-a braniti tokom tranzicionog perioda, piše CNN.
Ratifikacija može da traje godinu dana, jer je neophodno da parlamenti svih 30 zemalja koje su članice Alijanske treba da odobre pristupanje novih članica.
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je da bi se zemlje mogle „brzo“ da se pridruže i da je siguran da bi mogli da se pronađu aranžmani za prelazni period.
Sjedinjene Države i Britanija već su obećale Švedskoj povećano vojno prisustvo, bolje organizovane vojne vežbe i snažnu političku podršku zemalja NATO-a, tokom mogućeg procesa prijave za članstvo u NATO-u.
Finski ministar spoljnih poslova Peka Havisto je priznao da samo podnošenje zahteva za članstvo ne bi dovelo dve nordijske zemlje pod okrilje člana 5 saveza, koji garantuje da je napad na jednog saveznika napad na sve.
„Ali istovremeno zemlje članice NATO-a imaju interes da tokom perioda primene ne dođe do kršenja bezbednosti“, rekao je Havisto i dodao da bi Finska mogla, na primer, da održi pojačane vojne vežbe sa članicama NATO za to vreme.
Moskva je više puta upozoravala na „ozbiljne posledice“ ako Finska i Švedska uđu u NATO, rekavši da će morati da ojača svoje kopnene, pomorske i vazdušne snage u Baltičkom moru, i iznela je mogućnost raspoređivanja nuklearnog oružja u toj oblasti.
Rusija i Finska dele granicu od 1.300 kilometara, poluostrvo Kola je „strateški bastion“ koji Moskva smatra ključnim za nacionalnu bezbednost Rusije. To je takođe dom ruske Severne flote, a drugi po veličini grad u Rusiji, Sankt Peterburg, nalazi se na oko 170 kilometara od granice sa Finskom.
BONUS VIDEO: Rusi nastavljaju napad fabriku u Azovstolu
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
