Evropska unija planira da nedostatak ruskog gasa nadomesti povećanjem proizvodnje solarne energije i energije vetra, kao i kratkoročnim povećanjem proizvodnje uglja. Ovaj plan, pored toga što je ambiciozan je i izuzetno skup - potrebno je dodatnih 210 milijardi evra u narednih pet godina kako bi delimično bio ostvaren.
Visoki zvaničnici su priznali da je kratkoročno, za normalan život bez ruskog gasa neophodno sagorevati više uglja i nuklearne energije.
Pročitajte još:
Plan, sastavljen kao odgovor na invaziju na Ukrajinu koju je naredio Kremlj predlaže nadogradnju zelenog sporazuma EU, vodeće politike bloka za suočavanje sa klimatskom krizom.
Komisija je predložila da 45 odsto energetskog miksa EU dolazi iz obnovljivih izvora do 2030. godine, što je napredak u odnosu na trenutni cilj od 40 odsto, koji je predložen pre manje od godinu dana.
Zvaničnici takođe žele da smanje potrošnju energije za 13 odsto do 2030. u poređenju sa trenutnim predlogom uštede od devet odsto.
„Jasno je da moramo da stanemo na kraj ovoj zavisnosti i to mnogo brže pre nego što smo to predvideli pre ovog rata“, rekao je Frans Timermans, zvaničnik EU zadužen za zelenu politiku.
U suprotnom sa pozivom da se pronađe 210 milijardi evra za potrošnju na novu energetsku infrastrukturu, uključujući vetroparkove i solarne panele, rekao je da EU troši 100 milijardi evra godišnje na ruska fosilna goriva.
„Ubrzavanje tranzicije znači da novac može da ostane u Evropi, može da pomogne da se smanje računi za struju porodica širom Evrope i da se neće koristiti za finansiranje varvarskog rata u Ukrajini“, dodao je zvaničnik.
Ali postepeno ukidanje ruskog gasa znači da bi elektrane na ugalj „mogle da se koriste i duže nego što se prvobitno očekivalo“, navodi se u strategiji EU.
Odluka da se napusti ruski gas takođe je dovela do borbe za povećanje evropskog uvoza tečnog prirodnog gasa iz zemalja kao što su SAD i Katar, kao i gasa iz gasovoda iz Azerbejdžana.
Komisija je rekla da će biti potrebno do 12 milijardi evra – oko odsto od dodatnih 210 milijardi evra, za izgradnju LNG terminala i nadogradnju naftnih postrojenja koje bi državama članicama EU omogućile da pređu na neruska fosilna goriva.
Timermans je rekao da bi EU i dalje mogla da ispuni svoj cilj neto nulte emisije do 2050. godine.
Sa druge strane, holandski poslanik Bas Eikhaut, potpredsednik odbora za životnu sredinu Evropskog parlamenta, rekao je da komisija ovim potezom ostavlja otvorena vrata državama članicama da nastave da finansiraju infrastrukturu za fosilna goriva.
„Ulaganja koja su hitno potrebna za energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije i dalje mogu da se slivaju u nove cevovode i terminale, što bi moglo da produži našu zavisnost od fosilne energije“, rekao je Eikhaut.
I zeleni aktivisti su izrazili zabrinutost zbog planova za nabavku LNG-a od država na Bliskom istoku i Kavkazu, koje ne vode računa o ekologiji i ne poštuju ljudska prava radnika.
„Što više trošimo na uvoz gasa, to više izlažemo najugroženije u našem društvu ogromnim računima za struju, podstičemo klimatsku krizu i finansiramo druge represivne režime zasnovane na fosilnim pogonima širom sveta“, rekao je Marej Vorti.
Podsetimo, kako bi pomogla ubrzanju korišćenja obnovljivih izvora energije, EU želi da olakša kompanijama izgradnju vetroelektrana i solarnih farmi.
Zvaničnici su rekli da bi moglo potrajati do devet godina za vetroelektrane i četiri za solarne.
BONUS VIDEO: Poskupeće struja, a i gas
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare