Ova žena je otkrila 5 najvećih tajni Fejsbuka na dan njegovog pada

Svet 05. okt. 202116:00
Podeli:
Foto:Robert Fortunato/CBS News/60 Minutes via AP

Fransiz Haugen (37), bivša menadžerka proizvodnje u Fejsbuku, odlučila je da u jednom intervju progovori o pet ključnih stvari kojima Fesjbuk ne može da se ponosi. Svoje tvrdnje potkrepila je sa više od 10.000 stranica internih istraživanja i dokumenata.

Pročitajte još:

Pre rada u Fejsbuku, Haugen je radila za tehnološke gigante poput Gugla i Pinteresta. U Fejsbuk prelazi 2019. godine i preuzima poslove rešavanja dezinformacija. Ali nakon što je kompanija odlučila da raspusti svoj tim za građanski integritet ubrzo nakon predsedničkih izbora 2020. godine, njena osećanja prema kompaniji su počela da se menjaju.

O svojim tvrdnjama svedočiće pred Pododborom Senata za zaštitu potrošača, bezbednost proizvoda i podataka. Fejbuk je agresivno odgovorio na njene optužbe, nazivajući te tvrdnje „obmanjujućim“ i tvrdeći da aplikacije koje proizvodi ne štete.

5 najbitnijih optužbi

Prednost profita nad javnim dobrom

Kaže da dokumenti pokazuju je Fejsbuk upućen u to da se njegove platforme koriste za širenje mržnje, nasilja i dezinformacija, ali da kompanija nikada nije reagovala, već prikrivala dokaze, piše Gardijan.

„Ono što sam svedočila iznova i iznova je bio sukob interesa između onoga što je dobro za javnost i onoga što je dobro za Fejsbuk. Uvek su iznova birali optimizaciju svojih interesa, kako bi zaradili više novca”, rekla je.

Delimično kriv za nerede

Navela je i kako Fejsbuk ugrožava javnu bezbednost poništavanjem izmena svog algoritma po završetku predsedničkih izbora 2020. godine, dozvoljavajući dezinformacijama da se ponovo šire na platformi. To je, po njenom mišljenju omogućilo da se platforma koristi za organizaciju nereda 6. januara na Kapitol Hilu.

“Mislili su da mogu da smanje kontrolu pošto su predsednički izbori prošli bez nereda. Čim su se izbori završili, isključili su ih. Ali, svega nekoliko meseci kasnije dogodila se pobuna. Tako je Fejsbuk izdao demokratiju”, rekla je.

Fejsbuk se brani time da su zaduženja tima za građanski integritet prosleđena drugim jedinicama kada je raspušten. Takođe je za „Njujork tajms“ osporio tvrdnje da je Fejsbuk doprineo neredima 6. januara.

Loš pristup bezbednosti

S obzirom na to da je radila i na drugim društvenim mrežama, zaključila je kako je Fejsbuk imao najgori pristup ograničavanju štetnih sadržaja.

„Videla sam gomilu društvenih mreža i na Fejsbuku je bilo znatno gore od svega što sam ranije videla”, rekla je.

Ona ipak veruje da osnivač Fejsbuka i izvršni direktor Mark Zakeberg nikada nije pokušao da napravi platformu mržnje, ali je dozvolio da sadržaj mržnje i polarizacija dobijaju veliku distribuciju i domet.

“Ali on je dozvolio da ljudi postavljaju slobodno šta god žele, te da polarizujući sadržaj dobije veću distribuciju i veći doseg“, dodala je.

Instagram i mentalno zdravlje

Nedavna istraživanja koje je sproveo sam Fejsbuk pokazala su da Fejsbukova aplikacija Instagram šteti mentalnom zdravlju tinejdžera, pri čemu je 32 odsto tinejdžerki smatralo da ova društvena mreža pogoršava nezadovoljstvo njihovim telom.

„I ono što je tragično jeste da mlade žene počinju da konzumiraju sadržaj o poremećaju u ishrani, postaju sve depresivnije. To ih zapravo tera da više koriste aplikaciju i sve više mrze svoje telo. Istraživanje je pokazalo da Instagram nije samo opasan za tinejdžere, već da šteti tinejdžerima, da je izrazito pogubniji od drugih društvenih medija“

Fejsbuk se brani time da ovo istraživanje nije protumačeno na pravi način.

Svesno širi mržnju

Fransiz je rekla da je pokušala da se uhvati u koštac sa problemima Fejsbuka, ali da je svaki put nailazila na otpor.

„Zamislite da znate šta se dešava unutar Fejsbuka i znate da se to spolja ne vidi. Znala sam kako će da izgleda moja budućnost ako nastavim da ostanem tu”, rekla je.

Nakon otkaza odlučila je da deluje i započela kopiranje desetina hiljada dokumenata iz internog sistema Fejsbuka, za koje veruje da dokazuju da Fejsbuk, ne čini ništa u borbi protiv mržnje na internetu i dezinformacija.

„U nekom trenutku sam shvatila da sve moram da izvedem proračunato da prikupim dovoljno dokaza koje niko neće dovoditi u pitanje“, rekla je.

Fejsbuk i nasilje

Kako kaže kompanija je doprinela etničkom nasilju. Navodi primer iz 2018. godine kada je, nakon masovnog pokolja muslimana Rohingia koje je izvela strana vojska, Fejsbuk je priznao da je njegova platforma korišćena za „podsticanje podela i oflajn nasilja“.

“Kada živimo u informacionom okruženju koje je puno mržnje, polarizovanog sadržaja, to nagriza naše građansko poverenje, našu veru u ljude, sposobnost da brinemo jedni o drugima. Verzija Fejsbuka koja danas postoji razdire naša društva i izaziva etničko nasilje širom sveta“, rekla je.

Promena algoritma za 2018. godine

Fejsbuk je promenio algoritam na početnoj stranici i dao prioritet sadržaju koji povećava angažman korisnika.

„Jedna od posledica toga jeste Fejsbuk bira sadržaj koji ima više reakcija. Ali interna istraživanja pokazuju da taj sadržaj širi mržnju, polarizuje. Kod ljudi je lakše izazvati bes nego druge emocije“, rekla je.

“Fejsbuk je shvatio da će ljudi, ako promene algoritam da on bude bezbedniji, provoditi manje vremena na aplikaciji, kliknuti na manje oglasa i oni će tako da zarade manje novca“, dodala je.

Podsetimo, istog dana kada je intervju objavljen društvena mreža Fejsbuk, kao i Instagram i Vacap u večernjim časovima pali su na više od šest sati, što je najduži pad ovih mreža do sada.

BONUS VIDEO: Fejsbuk, Instagram i Vocap: Pali i živci i akcije

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar