Ruski političari i novinari u sve većem broju su otereni u egzil, što dosta podseća na mračno doba sovjetske represije, prenosi "Njujork tajms".
PROČITAJTE JOŠ:
Stalni tok politički motivisane emigracije koji je pratio dvodecenijsku vladavinu predsednika Vladimira Putina, ove godine se pretvorio u bujicu. Opozicionim ličnostima, njihovim pomoćnicima, aktivistima za ljudska prava, pa čak i nezavisnim novinarima sve se češće daje jednostavan izbor: pobeći ili suočiti sa zatvorom.
Glavni saveznik zatvorenog opozicionog lidera Alekseja Navaljnog napustila je Rusiju ovog meseca, objavili su državni mediji, dodajući je na listu desetina disidenata i novinara za koje se veruje da su napustili državu ove godine. Zajedno, kažu stručnjaci, to je najveći talas političke emigracije u postsovjetskoj istoriji Rusije.
Ovogodišnji prinudni odlasci podsećaju na taktiku koju je usavršio KGB tokom poslednjih decenija Sovjetskih Saveza, kada je tajna policija rekla nekim disidentima da mogu otići ili na zapad ili na istok – u egzil ili u sibirski logor. Čini se da se sada, kao i tada, Kremlj kladio da je istiskivanje kritičara iz zemlje manja glavobolja nego njihovo zatvaranje, te da se Rusi u inostranstvu lako predstavljaju kao izdajice koje su u dosluhu sa zapadom, prenosi „Njujork tajms“.
„Njihova strategija je: prvo ih istisnite“, rekao je Dmitrij G. Gudkov, popularni moskovski opoziioni političar koji je pobegao u junu. „A ako ne možete da ih istisnete, bacite ih u zatvor“.
Ljubov Sobol, najistaknutija saveznica Navaljnog, 7. avgusta je navodno pobegla iz Rusije u Tursku, javili su prokremaljski televizijski kanali. Ranije ovog meseca, sud je osudio Sobol na godinu i po dana ograničenog kretanja, uključujući i zabranu napuštanja Moskovske oblasti. Ali vlasti su joj odobrile smao nekoliko nedelja slobode pre nego što je presuda stupila na snagu, pa je to bio jasan signal da Sobol ima poslednju priliku da izađe iz zemlje.
„Najbolje je naravno učestvovati u ruskoj politici iz Rusije“, rekla je Sobol u nedavnom intervjuu. „Ali za sada su rizici od ovoga preveliki“, kaže ona.
Govoreći za Njujork tajms 5. avgusta, Sobol je priznala da razmišlja o odlasku jer se suočila sa zatvorom u drugim nerešenim krivičnim predmetima. Ostala je aktivna na društvenim mrežama, komentarišući događaje u Rusiji, ali nije otkrila gde se nalazi.
Andrej Soldatov, koji je zajedno sa Irinom Bogoran, napisao knjigu o istoriji Rusa u inostranstvu, opisao je praksu potiskivanja disidenata kao vrlo pametnu taktiku Kremlja.
„Kada ljudi mogu da biraju između radikalizacije dalje situacije ili odlaska, ljudi i dalje imaju izbor pa odlaze“, rekao je on. „Ovo smanjuje pritisak na sistem“, dodao je on.
Ovogodišnji porast odlazaka – potaknut je suzbijanjem neslaganja koje je usledilo nakon povratka Navaljanog u Rusiju u januaru – uključilo je više desetina nacionalnih i regionalnih ličnosti u pokret Navaljnog koji je proglašen ekstremističkim.
Jedan istraživački novinar, Roman Badanin, bio je na porodičnom odmoru u Africi prošlog meseca kada je njegov autlet „Proekt“ proglašen nepoželjnom organizacijom. Razmišljao je o povratku kući kako bi se suočio sa krivičnim gonjenjem. On je iz Maroka otišao ipak za Njujork i planira da otvori novinskku kuću sa sedištem van Rusije, koja bi mogla da zanima građane Rusije, prenosi „Njujork tajms“.
Bivši naftni tajkun Mihail B. Hodorkovski, koji je proveo 10 godina u zatvoru nakon što je krenuo protiv Putina, sada živi u Londonu. Rekao je da provodi 12 sati dnevno u komunikaciji sa ljudima u Rusiji. Odlučan je da se pobrine da ne izgubi kontakt sa zemljom koju je poslednji put kao slobodan čovek video 2003. godine.
Dok opozicioni lideri odlaze, prokremaljski mediji sa podsmehom izveštavaju o njihovim odlascima. U komentaru objavljenom na popularnom prokremaljskom nalogu na društvenoj mreži Telegram, na primer, kaže se da je odlazak Sobolove pokazao da se „Navaljni ne može povezati ni sa kim osim sa kukavičkim pacovima“.
Ivan Ždanov, izvršni direktor tima Navaljnog, napustio je Rusiju u januaru, pomagao je u koordinaicji protesta koji su usledili nakon povratka i hapšenja Navaljnog. Odlučio je da se ne vraća nakon što su ga ruske vlasti optužile da regrutuje maloletnike za protest. U intervjuu je rekao da se ratište ruske politike u velikoj meri preselilo na internet.
Gospodina Gudkova, moskovskog političara, pretnja zatvorom za jednog rođaka je naterala da napusti zemlju.
U junu su ljudi bliski vlastima pozvali njegovu suprugu i oca da im prenesu poruku da su on i njegova tetka (61) suočeni sa zatvorom zbog navodno neplaćene kirije. Uprkos tome što je bio osumnjičen u istrazi, Gudkov je uspeo da uđe u auto i odveze se do Ukrajine.
Gudkov je bio u parlamentu od 2011. do 2016. godine, i rekao je da su ruske vlasti ubeđene da to što većini disidenata nije bilo dozvoljeno da odu iz zemlje je dovelo da se zemlja raspadne jer je bilo unutrašnjeg pritiska.
Julija Galjamina, koja je prošle godine pomagala u vođenju kampanje protiv referenduma koji je Putinu omogućio da vlada do 2036. godine, rekla je da odbija da nagovesti da ode dok je bila pod krivičnom istragom. Dobija je uslovnu kaznu od 2 godine, što je sprečava da se kandiduje za parlament u septembru. Ona sada radi sa drugim kandidatom opozicije, ali se drži dalje od protesta po savetu svog advokata.
„Žao mi je, ali kako će se nešto promeniti ako svi odu“, rekla je ona. „Kada sve počne da se ruši, moć će pasti u ruke onih koji se nađu u blizini“, dodala je.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar