Oktobarske promene: Rokovi za formiranje vlasti u Crnoj Gori

Svet 15. sep. 202009:45
Podeli:
Foto: Printscreen/YouTube/Sputnjik Srbija/ Televizija Pljevlja/Demokratska Crna Gora

Konstitutivna sednica Skupštine Crne Gore na kojoj se verifikuju mandati novoizabranim poslanicima trebalo bi da se održi najkasnije do 29. septembra.

To je predviđeno Ustavom kojim je propisano da je saziva predsednik Skupštine prethodnog saziva i održava se najkasnije 15 dana od dana objavljivanja konačnih rezultata izbora.

Od datuma održavanja prve sednice počinje da teče rok od mesec dana u kome predsednik države Milo Đukanović (DPS) treba da predloži mandatara za sastav nove vlade.

Pročitajte još:

Novu skupštinsku većinu za sada čine tri opozicione koalicije – “Za budućnost Crne Gore”, “Mir je naša nacija” i “Crno na bijelo”. Do juče njihovi predstavnici nisu počeli razgovore o pozicijama u novoj vlasti, potvrđeno je Vijestima iz više izvora.

Iz Koalicije “Za budućnost Crne Gore” su rekli da sa kolegama iz saveza “Mir je naša nacija” i “Crno na bijelo” intenzivno razgovaraju o predlogu za predsednika Skupštine i da će se do formiranja prlamentarne većine naći najbolje rešenje.

Na konstitutivnoj sednici Skupštine bira se predsednik i potpredsednici i Administrativni odbor, koji zatim odlučuje o ostalim kadrovskim rješenjima, odnosno, predlozima za formiranje drugih skupštinskih radnih tela.

Sjednicom će predsedavati najstariji poslanik novog saziva, a to je u ovom slučaju Miodrag Lekić, iz koalicije “Mir je naša nacija” a pomagaće mu najmlađi Maksim Vučinić iz koalicije “Za budućnost Crne Gore”.

S obzirom na to da je Državna izborna komisija (DIK) juče utvrdila konačne rezultate parlamentarnih izbora u Crnoj Gori, koji su održani 30. avgusta, Ustavom je predviđeno da sadašnji šef parlamenta Ivan Brajović zakazuje prvu sednicu novog saziva – koja se mora održati najkasnije 15 dana od dana objavljivanja konačnih rezultata izbora.

Međutim, Poslovnik Skupštine daje kraće rokove: “Saziv na prvu sednicu dostavlja se novoizabranim poslanicima narednog dana od dana podnošenja izveštaja Državne izborne komisije o sprovedenim izborima, a sednica se održava najkasnije pet dana od dana upućivanja saziva poslanicima”. To bi značilo da bi konstitutivna sednica mogla da se održi i 20. septembra.

DIK je juče, nakon proglašenja rezultata izbora dostavila izveštaj Skupštini, što znači da bi Brajović po Poslovniku danas mogao uputiti saziv a sednica bi se mogla održati u nedelju, odnosno utorak kao prvi radni dan u Skupštini.

Nosioci izbornih lista koje su obezbedile parlamentarni status će o datumu sutra razgovarati s Brajovićem.  On ih je pozvao na konsultativni sastanak, nakon što je DIK objavila konačne rezultate.

Predsednik Crne Gore predlaže mandatara u roku od 30 dana od dana konstituisanja Skupštine.

“Predsednik Crne Gore… predlaže Skupštini… mandatara za sastav Vlade, nakon obavljenog razgovora s predstavnicima političkih partija zastupljenih u Skupštini”, piše u Ustavu.

Mandatar za sastav vlade iznosi u Skupštini svoj program i predlaže sastav Vlade. O programu mandatara i predlogu za sastav vlade Skupština odlučuje istovremeno.

Prema zvaničnim rezultatima parlamentarnih izbora, koalicija “Odlučno za Crnu Goru! DPS – Milo Đukanović” osvojila je 30 mandata, koalicija “Za budućnost Crne Gore” 27, koalicija “Mir je naša nacija” deset, a platforma “Crno na bijelo” četiri mandata.

Socijaldemokrate (SD) i Bošnjačka stranka (BS) imaće po tri poslanika, a Socijaldemokratska partija (SDP) dva. Po jednog predstavnika imaće Albanska lista “Nik Đeljošaj – Genci Nimanbegu” i koalicija “Jednoglasno”.

Na parlamentarnim izborima 2016. godine Demokratska partija socijalista osvojila je 36 mandata, Demokratski front 18, velika koalicija Ključ (DEMOS-SNP-URA) devet mandata, a Demokrate – “Pobjede ne podjele” osam mandata. Socijaldemokratska partija imala je četiri mandata, Bošnjačka stranka i Socijaldemokrate po dva mandata, savez Albanci odlučno i Hrvatska građanska inicijativa po jedan mandat.

Predsednik DIK-a Aleksa Ivanović rekao je da su DIK, opštinske izborne komisije i birački odbori valjano sproveli sve radnje u izbornom procesu.

“DIK je sve svoje radnje izvršila onako kako je saopštila na početku izbornog procesa, u skladu s izbornim kalendarom”, rekao je on.

U skupštinskim klupama novog saziva Skupštine biće dosta političkih veterana, ali i novih lica.

Dobro poznata lica su uglavnom na poslaničkoj listi Demokratske partije socijalista, Socijaldemokrata, Socijaldemokratske partije, dok se u koaliciji “Za budućnost Crne Gore”, okupljenoj oko Demokratskog fronta, pored već afirmisanih političara, nalaze i javnosti manje poznati partijski funkcioneri.

Iz koalicije “Za budućnost Crne Gore”, najpoznatije “novo lice” je njen predvodnik Zdravko Krivokapić. Nova lica u Skupštini iz iste koalicije biće i doktor Vladimir Dobričanin iz Ujedinjene Crne Gore, predsednik opštinskog odbora Pokreta za promjene u Nikšiću Vladan Raičević, odbornica NOVE u Beranama Jelena Božović, funkcioner DNP-a Dragan Bojović, potpredsednica OO Pokreta za promjene (PzP) Berane Jovanka Bogavac, sekretar izvršnog odbora GO SNP Dragan Vukić….

Retki među prvih 30 na poslaničkoj listi DPS-a koji nisu bili u državnom parlamentu su predsednik Privredne komore Vlastimir Golubović, koji je nakon partijskog kongresa ušao u Predsedništvo DPS-a, predsednica kluba odbornika DPS-a u Skupštini Bijelog Polja Vesna Pavićević, predsednik nikšićkog odbora partije Ivan Mitrović i aktuelni predsednik Skupštine opštine Bijelo Polje Abaz Dizdarević.

Nova lica koalicije “Mir je naša nacija” u Skupštini biće predsednik opštinskog odbora Demokrata Petnjica, lekar Albin Ćeman, doktorka Tamara Vujović, nekadašnja potpredsednica Opštine Herceg Novi i pomoćnica ministra zdravlja iz opozicije u Vladi izbornog poverenja 2016.

Pročitajte i:

Depolitizacija i isti državni kurs kao principi pregovora

Nova Vlada, kako je ranije rekao nosilac izborne liste “Za budućnost Crne Gore” Zdravko Krivokapić, mogla bi se očekivati do kraja oktobra. On je naveo da će biti ekspertska, ili “vlada spasa” i da će se u njoj naći brojni stručnjaci porijeklom iz Crne Gore koji su spremni da se vrate iz inostranstva.

Zasada nije izvesno da li će u njoj biti politički lideri koji su bili na izbornim listama, a po svemu sudeći do toga će morati da dođe. Krivokapić je kazao da neki od njih sebe vide kao stručnjake koji bi da pomognu. Više puta je upućen poziv manjinskim strankama da budu deo vlasti.

Lideri tri koalicije su potpisali sporazum o osnovim prinicipima vlasti u kome se navodi da će nova vlast sprovoditi sve međunarodne obaveze koje je država preuzela, ojačati i unaprediti saradnju s NATO-om i predano sprovesti sve reforme potrebne za punopravno članstvo Crne Gore u Evropsku uniju.

Takođe, da će depolitizovati ključne državne institucije radi “beskompromisne borbe protiv kriminala i korupcije”, da neće pokretati nikakve inicijative ili postupke s ciljem izmene državne zastave, grba i himne, zatim da neće pokrenuti postupak za povlačenje priznanja nezavisnosti Kosova, niti sprovoditi revanšizam na političkoj ili bilo kojoj drugoj osnovi.

Đeljošaj: Nepoverenje prema predstavnicima Srba, nadamo se rešenju u razgovoru

U saopštenju koje je juče potpisao Nik Đeljošaj, nosilac “ Albanska Lista – Genci Nimanbegu Nik Gjeloshaj” pozdravljaju se demokratski izbori, podseća na tekovine kojima ide država ali i potrebu borbe protiv kriminala i korupcije.

“Uprkos dubokim društvenim podelama koje su kulminirale donošenjem novog Zakona o slobodi veroispovijesti i verskih uvjerenja, znaci koje vidimo u osvit naših izbora su ohrabrujući. Svakako moramo, ipak, raditi na obezbeđivanju da našim manjinama bude ugodno sa politikama koje konačno nastaju. Još uvek postoji nedostatak poverenja u politički proces – naročito u pogledu partija koje predstavljaju Srbe u Crnoj Gori. Nadamo se da se ova briga može dalje definisati i razmotriti u direktnom razgovoru sa vođama ovih partija. Iako su deklarisali svoju nameru da pozovu i uključe manjinske partije u formalne razgovore o formiranju nove vlade, mi još uvek čekamo zvanične pozive kako bismo mogli reagovati i pripremiti se za predstojeće razgovore i pregovore. Naše albanske zajednice posvećene su održavanju i unapređenju dobrosusedskih odnosa sa svim zemljama u regionu, uključujući i Srbiju. Shodno tome, izbliza pratimo pregovore Srbija – Kosovo na međunarodnom planu i ponavljamo našu punu podršku sporazumu koji je nedavno potpisan pod pokroviteljstvom SAD,” naveo je on.

Rajzing Rajnke: Radujemo se partnerstvu sa novom vladom

„Američka vlada se raduje partnerstvu sa budućom vladom, konstituisanom kroz demokratski proces, kao odraz volje naroda. Sjedinjene Države i dalje će biti prijatelj, partner i saveznik građana Crne Gore,” saopštila je ambasadorka SAD u Podgorici Džudi Rajzing Rajnke.

Iz ambasade te zemlje u Podgorici pozdravlja se u ime vlade SAD opredeljenje trojice lidera nove skupštinske većine da će nastaviti evroatlansku kurs Crne Gore.

“I dok se demokratski proces nastavlja u periodu formiranja nove vlade, Američka vlada pozdravlja obećanja različitih političkih lidera da će Crnu Goru zadržati na evroatlantskom putu, održati ključne elemente crnogorske vanjske politike i dati prioritet reformama potrebnim za ubrzanje pristupanja Evropskoj uniji. Uvereni smo da će Crna Gora potpuno integrisana u zapadne institucije dovesti do većeg prosperiteta i svetlije budućnosti svih građana Crne Gore,” navodi se u saopšenju nakon objavljivanja konačnih rezultata izbora.

“Američka vlada se nada da će mir i dostojanstvo koje su crnogorski građani demonstrirali na dan izbora preovladati i u postizbornom periodu. Američka vlada osuđuje sva dela nasilja i zastrašivanja i poziva na zaštitu manjina i ljudskih prava, ključnih principa demokratije…,” piše u saopštenju ambasade SAD u Podgorici.

Komentari

Vaš komentar