Odmetnici s Istoka: 5 lidera koji su noćna mora EU

Svet 28. maj. 202119:35 > 19:59
Podeli:
Foto: EPA-EFE ROMAN ISMAYILOV, EPA-EFE Radek Pietruszka, EPA-EFE SZILARD KOSZTICSAK, EPA-EFE SERGEI ILYIN KREMLIN

Evropska unija se često gleda kao bastion demokratije i poštovanja ljudskih prava, pa samim tim kada se javi neki problem u njenim redovima ili u okruženju, države članice osećaju potrebu da reaguju. Često se dešava da samo osude "incidente u državama" i postupke pojedinih lidera bez neke konkretnije reakcije ili delovanja, pa se "istupi" često gomilaju. Lideri Turske, Rusije, Mađarske i Belorusije i bivši predsednik vlade u Poljskoj pokazali su se kao "noćne more" EU, sa kojima ona pokušava da se nosi, ali joj to često ne polazi za rukom.

PROČITAJTE JOŠ:

Aleksandar Lukašenko

Nedavni događaj sa predsednikom Belorusiji Aleksandrom Lukašenkom i prinudnim sletanjem aviona Rajanera u Minsk kako bi se uhapsio novinar Roman Protaševič, podsetio nas je da za neke situacije EU nema konkretno rešenje za postupke beloruskog lidera, koji se kose sa njenom politikom i koji joj zadaju glavobolju.

*Širom Belorusije su besneli protesti nakon predsedničkih izbora u toj zemlji u avgustu prošle godine. Lukašenko je tvrdio da je pobedio, a demonstranti su mu tu pobedu osporavali.

*Lukašenko je kritikovan zbog brutanosti svoje policije prema demonstrantima tokom protesta, zbog progona političkih neistomišljenika, zatvaranja predstavnika opozicije, gušenja slobode medija…

Foto: EPA-EFE/MAXIM GUCHEK / BELTA POOL / POOL

*EU je Belorusiji uvodila sankcije, osuđivala incidente, ali se sve završavalo na tome. Iako je Lukašenko u medijima označen „kao poslednji diktator u Evropi“, EU čini se ne zna da li treba i kako da preuzme neku ozbiljniju ulogu u rešavanju krize u Belorusiji.

Vladimir Putin

Vladimir Putin spada u isti kalup „problema“ sa kojima se EU nosi. Često je kritikovan od strane zapadnih zemalja zbog manjka slobode govora i medija u Rusiji, ubistva novinara i političkih neistomišljeniika, kršenja ljudskih prava i sloboda i mešanja u politike pojedinih država.

*Putin blisko sarađuje sa Kinom, Turskom, Sirijom i drugim zemljama na čije politike i predstavnike vlasti EU i ne gleda blagonaklono.

Vladimir Putin
Foto: EPA-EFE/MIKHAIL KLIMENTYEV / SPUTNIK / KREMLIN POOL

*Mešao se u krizne situacije u Ukrajini 2014. godine kada je usledila i anksija Krima i dao je vojnu podršku sirijskom predsedniku Bašaru al Asadu u krvavom ratu koji traje već 10 godina.

*Imamo i slučaj ruskog opozicionara Alekseja Navaljnog koji je optužio režim u Rusiji da su ga otrovali novičokom. Osuđen je na zatvorsku kaznu, a Rusiji su uvedene sankcije.

Viktor Orban

Orban je „crna ovca“ EU i proteklih godina nije propuštao priliku da Uniju „štipa za živce“ kad god mu se ukaža prilika. On je onaj lider koji uvek odudara od ostalih država članica i izbegava da se povinuje odlukama Unije.

*Mađarski premijer zapretio je u novembru prošle godine Evropskoj uniji da će blokirati budžet i paket pomoći za oporavak od posledica koronavirusa.

Foto: EPA-EFE/DUMITRU DORU

*Poslanici Evropskog parlamenta zatražili su u maju prošle godine od Evropske komisije da pokrene postupak protiv Budimpešte zbog kršenja pravila EU i obustavi finansiranje te zemlje iz EU fondova.

*EU institucije, međunarodne organizacije i grupe za ljudska prava takođe su optužile vlade Mađarske za podrivanje demokratskih standarda i vladavine prava.

*Evropska unija je krajem januara ove godine pozvala Mađarsku da promeni pristup politici azila i da počne da poštuje prava migranata.

Redžep Tajip Erdogan

Odnosi Evropske unije i Turske u dubokoj su krizi već neko vreme. Najveći „krivac“ za takvu situaciju jeste upravo turski predsednik Redžep Tajip Erdogan.

Foto: EPA-EFE/PAVEL GOLOVKIN / POOL

*Turska vlada je kako smo videli imala radikalan zaokret u svojoj politici od pokušaja vojnog puča 2016. godine. Tada je krenuo obračun Erdogana sa neistomišljenicima i često se isticalo na gušenje slobode medija i osnovnih ljudskih prava u ovoj zemlji.

*Slabljenjem ekonomije, potkopavanjem demokratije i ukidanjem nezavisnog sudstva, Turska je u ovom trenutku udaljenija od Evropske unije nego što je ikada bila, navodi se u izveštaju.

*Tuski predsednik zapretio je 2019. godine da će „otvoriti kapije“ i dozvoliti sirijskim izbeglicama da iz Turske krenu prema zapadnim zemljama ukoliko se u Siriji uskoro ne uspostavi takozvana „sigurna zona“ o kojoj se pregovara sa SAD.

Jaroslav Kačinjski

Šef vladajuće poljske stranke Pravo i pravda (PiS) Jaroslav Kačinjski, aktuelni zamenik premijera Poljske, već neko vreme je u centru pažnje, ali ne iz dobrih razloga.

Jaroslav Kačinjski Foto: EPA-EFE/Radek Pietruszka

*Nije predsednik države, ni premijer, ali jeste zato važna figura čije ideje se itekako sprovode.

*Poljska je poslednje vreme postaje države koja je često kritikovana zbog manjka slobode govora, slobode medija, i kršenja osnovnih ljudskih prava.

*Ugrožena su prava LGBT osoba u ovoj zemlji. U očima partije Jaroslava Kačinskog i Katoličke crkve, ta prava su pretnja po tradicionalnu poljsku porodicu i vrednosti.

*U Poljskoj je 28. januara ove godine stupio na snagu kontroverzni zakon o zabrani abortusa, nakon čega su usledili protesti.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar