Nekada poznat po pivu, grad Purs je sada dobio vodeću ulogu na svetskoj sceni zahvaljujući farmaceutskoj strategiji Belgije.
Budućnost sveta zavisi od belgijskog grada koji je toliko mali da je parking u njemu nazvan „Dorpshart“ – srce sela. U Pursu, gradu od 17.000 stanovnika u holandskom delu Flandrije, američka kompanija Fajzer proizvodiće svoju vakcinu protiv koronavirusa, koju su razvili u saradnji sa nemačkim Bajontekom i u koju ceo svet polaže ogromne nade.
Do skora je ovaj gradić bio poznat samo po svom pivu Duvel (đavo na holandskom). Urbana legenda kaže da je pivo dobilo ime „pravi đavo“ zahvaljujući visokom procentu alkohola – 8,5 procenata.
Pročitajte još:
Zašto je onda Fajzer izabrao ovaj gradić (zajedno sa svojom fabrikom Kalamazu u Mičigenu) za proizvodnju vakcine od koje svi očekuju čudo?
Gradonačelnik Koen van den Huvel kaže već 24 godine vodi ovaj grad i toliko je povezan sa gradom da je na prošlim lokalnim izborima njegova partija denog centra učestvovala pod sloganom #timkoen.
Ponosan je na farmaceutski „bum“ grada zahvaljujući kome može da na kratko skrene pogled sa manje prijatnih aspekata života ovde, poput nedavnih protesta ekstremne desnice. Kada je pitanje migrantske politike uzdrmalo obično tih grad, Van den Huvel je na kratko imao policijsku zaštitu jer su mu pretili. U takvoj situaciji, piše Politiko, priča o Fajzerovoj fabrici i industrijskom nasleđu mu pruža mogućnost da promoviše svoj grad kao uspešnu priču.
A sve počinje krajem 19. veka kada je Purs bio ogromna njiva i izgledao kao „kraj sveta“. Sve to se promenilo kada je železničkom prugom grad povezan sa lukom Antverpen, a sredinom 20. veka izgrađeno više novih puteva koji su povezivali Purs sa Briselom i Antverpenom.
„Zahvaljujući tim investicijama, roba je ovde mogla da stiže brodovima i avionima relativno brzo, a to je velika prednost kada proizvodite nešto što se izvozi u celom svetu“, rekao je on.
Negde u to vreme, belgijska vlada usvojila je niz zakona kojima je zemlju učinila atraktivnijom stranim investitorima. Kao rezultat Maršalovog plana, investicije stranih medicinskih i hemijskih kompanija poput Alkon i Apdžon počele su da pristužu. Neki su otišli, drugi – poput Fajzera – su procvetali.
Prvobitna investicija Apdžona koji je kasnije kupio Fajzer 1963. godine učinila je Purs najvećim proizvodnim postrojenjem Fajzera na svetu. Više od 400 miliona doza vakcina i lekova proizvede se svake godine u Pursu, a broj zaposlenih se udvostručio u poslednjih 10 godina i porastao na oko 3.000. Kada vakcina bude spremna za distribuciju narednih meseci, Fajzer očekuje da će narednih meseci taj broj rasti.
Fajzerov portparol Koen Kolapert kaže da će kompanija nastaviti da investira u Belgiji zahvaljujući „visokoj stručnosti i obučenosti njihovog osoblja i visokom nivou akademskog istraživanja“.
Fajzer Purs je deo većeg farmaceutskog ekosistema u Belgiji. Zemlja je među tri najveća EU izvoznika farmaceutskih proizvoda sa Nemačkom i Irskom. Velika farmaceutska imena poput Jansena, Biokartisa, Novartisa i GlaksoSmitKlajna sva imaju proizvodna i istraživačka postrojenja u zemlji.
Frenk Beks, predsedavajući flandrijske hemijske federacije rekao je da je to „farmaceutsko nasleđe“ posledica rada ljudi poput Pola Jansena, osnivača Jansen farmaceutike koja je sada deo kompanije Džonson i Džonson.
Beks navodi da nije slučajnost što toliko Belgijanaca radi u ovoj industriji: Pol Stogels, glavni je naučni direktor Džonsona i Džonsona, Petr Piot je radio na otkriću virusa ebole i sada je specijalni savetnik za koronu predsedavajućeg Evropske komisije. Bruno Holtoh, koji je na čelu Oksfordske univerzitetske bolnice, radi na vakcini protiv koronavirusa sa kompanijom Astra Zeneka.
„Farmaceutski sektor definitivno cveta“, kaže flamanski ministar ekonomije Hilde Crevits i ukazuje na porast broja poslova i istraživačkih investicija u tom sektoru. „Više investiramo u obrazovanje i istraživanje zahvaljujući čemu imamo visoko obrazovane ljude i akademske bolnice sa kojima farmaceutske kompanije mogu da sarađuju na kliničkim testiranjima… Takođe imamo i vrlo prijateljski poreski sistem za naučna istraživanja i patente“, dodala je ona.
Industrijska organizacija Esencija slaže se da je vladina politika pomogla procvatu farmaceutskog sektora i kao primer navode uspostavljanje Instituta za biotehnologiju. „Vladini napori su stvorili važan ekosistem u kome kompanije, univerziteti i fondacije pomažu jedni drugima da rastu“, kaže Beks.
Na kraju, ali ne manje važno, tu je i položaj Belgije u srcu Evrope. Belgijski aerodrom jedan je od prvih koji je dovio sertifikat Međunarodne aerotransportne asocijacije za transport farmaceutskih proizvoda. Polovina proizvodnje belgijskih lekova izvozi se van EU.
Pročitajte i:
Dok Van den Huvel priznaje da je njegov grad imao sreće što je još na samom početku izabran za proizvodni centar Fajzera, siguran je da je i Amerikancima dobro u Pursu.
„Međunarodna konkurencija je ubitačna, a Belgija ima jedan očigledan nedostatak: visoku cenu rada. Zbog toga se trudim da su odnosi grada i kompanije najbolji mogući i vremenom smo uspeli da stvorimo pozitivnu dinamiku. Stručnost i fokus na kvalitet doveli su iznova i iznova do novih investicija“, objasnio je on.
Van den Huvel važi za političara koji ceni poslovna ulaganja. Kada Fajzer nešto zatraži, grad će se potruditi da to i uradi. Čak su prodali jedan put kompaniji kako bi povezali dva postrojenja. Kada je kompanija 2013. poželela da instalira dve turbine na vetar, dobili su dozvole, kao i dozvolu za izgradnju ogromne garaže koja žestoko štrči u gradu.
Lokalni opozicioni političari kažu da nisu svi u gradu oduševljenim tolikim ustupcima Fajzeru. „Ovo je gusto naseljena oblast“, rekao je Stiven Prinsen koji predstavlja Zelene u gradskom savetu. „Zadnji deo Fazerove fabrike graniči se sa stambenim kvartom gde ljudi trpe buku turbina“, dodao je on.
I Prinsen i njegov kolega Jan van Kamp iz flamanske nacionalističke N-VA partije priznaju da i pored toga, postoji ogromna podrška farmaceutskim kompanijama. Zajedno sa Novartisom, Alkonom i lokalnim startapom Purnom, farmaceutske kompanije su otvorile 5.000 stabilnih radnih mesta, od laboratorija preko transporta do čišćenja. Stopa nezaposlenosti u Pursu jedna je od najnižih u tom kraju zemlje a gotovo da nema osobe u gradu koja ne zna nekog ko radi za jednu od ovih kompanija. Prvi posao Van Kampovog oca bio je u Apdžonu, Fajzerovoj prethodnici.
„Povremeno me kritikuju što sam spreman da ispunjavam Fajzerove želje“, rekao je Van den Huvel. „Ali oni obezbeđuju posao brojnim porodicama pa je dobra volja dozvoljena. A uspeh vakcine ne samo da će učinici grad ponosnim već će dovesti do novih poslova“, dodao je on.
Postoji samo jedna mana: Čak i kad vakcija dobije zeleno vetlo lokalnih vlasti, lokalna proizvodnja ne znači da će lokalci biti prvi koji će je primiti.
„Kada je Studio 100, vodeća belgijska zabavna kompanija (sa sedištem u Antverpenu) postavljao svoje mjuzikle u Pirsu, stanovnici su ih gledali među prvima i dobijali jeftinije karte. Već su me pitali da li će slićno biti i sa Fajzerom. Ali u ovom slučaju to neće biti moguće“, rekao je Van den Huvel.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar