Od nove nade do „ubice“: Ko je princ Mohamed bin Salman

Svet 06. mar. 202112:35
Podeli:
Princ Muhamed bin Salman Foto: EPA-EFE/ALEXEY NIKOLSKY/SPUTNIK/KREMLIN / POOL

Mladi princ, prestolonaslednik Saudijske Arabije Mohamed bin Salman, sve češće je na meti svetskih medija i izaziva interesovanje gde god da se pojavi. U svojoj državi izgradio je reputaciju odvažnog reformatora, a u svetu se sada o njemu govori samo kada se spominje afera oko ubistva saudijskog novinara Džamala Kašogija. Salmana, naime sumnjiče za nalogodavca atentata.

PROČITAJTE JOŠ:

Nakon što ga je otac, kralj Salman, u junu 2017. imenovao za prestolonaslednika, zamenivši 26 godina starijeg rođaka, Mohamed bin Salman, postao je, posle kralja, najmoćnija figura u svojoj zemlji.

Kada je tadašnji kralj Abdulah umro u januaru 2015., nasledio ga je njegov polubrat Salman bin Abdulaziz Al Saud iz moćne dinastije Saudi, piše BBC.

Novi kralj imao je gotovo 80 godina kada je seo na presto i odabrao je svog omiljenog sina Mohameda, u zapadnim zemljama poznatog i pod nadimkom MBS, za ministra odbrane i za generalnog sekretara Kraljevskog suda.

Rođen u avgustu 1985. godine, ukoliko postane kralj u svojim tridesetim, Bin Salman će biti najmlađi monarh moderne države.

Diplomirani pravnik, Bin Salman godinama radi sa ocem, još iz dana kada je stariji Salman bio guverner Rijada. No njegov uspon ka moći desio se veoma brzo.

Mohamed bin Salman oduvek je bio izuzetno popularan u svojoj zemlji. Odrastao je u velelepnoj palati, na raspolaganju je imao nekoliko desetina sluga, vozača, baštovana, kuvara… Ipak, sagovornici Njujorkera tvrde da nikad nije bio prebahat. Često je nakon škole i fakulteta svoje kolege vodio na izlete u pustinju.

MBS je bio omiljen u društvu, ali njegova budućnost u borbi za tron bila je neizvesna. Za to je krivac, tvorac moderne Saudijske Arabije, kralj Abdul-Aziz al Saud koji je, prema sopstvenoj tvrdnji, oženio 135 devica i napravio najmanje 97 dece. Dobio je 42 sina tako da je nakon 1953. godine bilo jako teško raščlaniti ko je prvi u redu za tron.

U ranijim godinama, MBS je bio gotovo nevidljiv, da bi veoma brzo postao generalni sekretar Suda, zatim i ministar kabineta, a potom, 2017. godine i prestolonaslednik.

Predvodi Veće za ekonomske i razvojne odnose koje nadgleda sve elemente politike koji su vezani za ekonomiju, društvena pitanja poput obrazovanja, zdravlja i stanovanja, piše BBC.

Takođe, predsedava odborom Armako kompanije, najveće naftne kompanije u Saudijskoj Arabiji, čime je postao prvi član vladajuće porodice koji direktno nadgleda naftnu kompaniju. Sa stupanjem na poziciju prestolonaslednika, Bin Salman ima moć i uticaj koji do sada nije viđen ni kod koga osim kralja.

Porodičan život

Princ je oženjen Sarom bint Mashor bin Abdulaziz Al Saud. Par se vančao 2008. godine. Njih dvoje su rođaci, ali ovakvi brakovi nisu uopšte neobični za članove kraljevske porodice.

Za 10 godina braka su dobili četvoro dece – dve devojčice i dva dečaka. Dečaci se zovu princ Salman i princ Mašur, dok devojčice nose imena Fahda i Nora.

Prestolonasledik je veoma bogat, a njegovo lično bogatstvo se procenjuje na tri milijarde dolara.

Novi poredak mladog princa

Nakon prve godine MBS-a kao prestolonaslednika Saudijske Arabije, njegova pozicija nikada nije bila sigurnija. Eliminisao je sve protivnike, zamenio generale koji vode njegov rat u Jemenu i progurao ideju privatizacije saudijskih naftnih kompanija. Istovremeno, talas hapšenja stvorio je atmosferu straha, i najmanja kritika vlasti mogla bi dovesti do hapšenja.

„Ni u snu niko nije očekivao da će neki saudijski lider potrpati u zatvor članove kraljevske porodice i najmoćnije biznismene u zemlji. Ali, MBS je to uradio. Međutim, taj uspeh na domaćem planu ga je razbahatio pa je pomislio da slično može raditi i van granica Saudijske Arabije. MBS je oduvek bio kombinacija vizije, samopouzdanja i arogancije. Problem je što on uvek uči iz uspeha, a neuspesi ga ne zanimaju. To je jako opasno“, zaključio je američki diplomata koji je često razgovarao sa moćnim prestolonaslednikom.

Rat u Jemenu

Diplomate i analitičari smatraju da se Bin Salman nalazi iza odluke pokretanja rata u Jemenu.

U martu 2015. godine, piše BBC, bez konsultovanja sa ključnim prinčevima i bez upozorenja saudijskim saveznicima, Bin Salman je sastavio koaliciju od 10 zemalja i poveo svoju zemlju protiv jemenskih Huta koje podržava Iran.

Rat između pobunjenika i međunarodno priznate vlade predsednika Abd Raboa Mansura Hadija traje već gotovo pet godina. Saudijska Arabija i njeni saveznici od 2015. intervenišu na strani Hadija dok se smatra da pobunjenike Hute podržava Iran.

Rat u Jemenu pokrenuo je najgoru humanitarnu katastrofu na svetu sa 80 odsto ljudi koji primaju humanitarnu pomoć ili podršku. Ujedinjene nacije procenjuju da je više od 70.000 ljudi umrlo kao rezultat konflikta.

Ipak, pokretanje rata, za MBS-a je značilo porast popularnosti kod kuće. „Nije imao vojno iskustvo, no saudijska televizija je prikazala ‘princa ratnika’ koji deluje odlučno za interese svoje zemlje“, piše BBC.

Oduševio zapadne političare

Zapadni političari su u početku bili impresionirani mladim princom. Bez problema se rukovao sa američkim ženama i gledao ih u oči, što i nije čest slučaj sa saudijskim monarsima. Jednom je tokom sastanka sa bivšim američkim državnim sekretarom Džonom Kerijem seo za klavir i počeo je da svira.

„Sva njegova braća studirala su na prestižnim svetskim univerzitetima, a on je jedini ostao u Rijadu. I tu se vidi razlika. MBS je čvrst tip, jako privržen svojoj zemlji, dok su njegova braća pomalo mekana. Plus, MBS je harizmatičan, rekao bih da je on neka vrsta arapskog Bila Klintona. Jako šarmantan mladić, kad priča s vama, imate osećaj da ste najvažniji čovek na svetu“ priča jedan od najboljih prijatelja MBS-a.

MBS je zapao za oko svetskim diplomatima još u vremenu dok je bio dečak. Stalno je visio u društvu odraslih i vrlo uticajnih ljudi, a kad je odlučio da otvori svoj investicioni fond, obilazio je lokalne bogataše i tražio on njih novac. U roku od nekoliko nedelja sakupio je oko 30 miliona dolara. Smatrao je to velikim ličnim uspehom, ali…

Reformator

Na ekonomskom frontu, Mohamed bin Salman najavio je značajne promene saudijske ekonomije sa programom nazvanim ‘Vision 2030’ (Vizija 2030) koja ima za cilj da okonča oslanjanje kraljevstva na naftu. Nedavno je najavljeno i pokretanje viznog režima za 49 zemalja i otvaranje međunarodnim turistima kao dio šireg pritiska za smanjivanje svoje ekonomske zavisnosti od nafte.

Pored toga, novi planovi uključuju zagovaranje da žene imaju značajnije ekonomske uloge kao i zagovaranje delimične privatizacije državne naftne kompanije Armco. Ove reforme bile su nezamislive do pre par godina.

Pod njegovim rukovodstvom Saudijska Arabija poslala je i prvu ambasadorku u Vašington, princezu Remu bint Bandar al-Saud.

Saudijska Arabija je, takođe, početkom juna 2018. izdala prvih deset vozačkih dozvola ženama. Iako istorijska, odluka Rijada se smatrala iznenadnom, jer su u to vreme četiri saudijske aktivistkinje za pravo žena da voze čekale na moguće suđenje u pritvoru.

Za brojne Saudijce, novi ekonomski i spoljnopolitički pravci kraljevstva postali su neraskidivo povezani sa princom koji je izgradio snažan javni profil uz medijske intervjue u kojima većinom govori o svojim ekonomskim ambicijama.

Foto:EPA-EFE/MIKHAEL KLIMENTYEV/SPUTNIK/KREMLIN

Zatvaranje saudijskih prinčeva

Nekoliko meseci nakon što je postao prestolonaslednik, u novembru 2017. privedeno je oko 200 prinčeva, bivših ministara, nekadašnjih zvaničnika i preduzetnika u akciji protiv korupcije. Uhapšeni su pritvoreni u hotel Ric-Karlton u Rijadu i u nekim slučajevima zadržani mesecima. Mnogi su protumačili ovaj potez kao nastojanje prestolonaslednika da ojača svoju moć.

„Svako od njih je prošao isti protokol. Skinuli su ih do gole kože, obavili lekarski pregled i strpali u sobu. Imali su TV, mogli su i da naručuju šta god su hteli, samo što nisu mogli nigde da odu“, rekao je jedan Saudijac iz Vašingtona koji je sve vreme bio u kontaktu sa pritvorenim osobama.

Mnogi od uhapšenih su platili ogromne sume kako bi ih pustili. Nije bilo suđenja, advokata, dokumenata… Sve je teklo vrlo glatko po principu – plati i slobodan si! To je izazvalo veliku paniku među saudijskim milionerima koji su počeli da sakrivaju novac po stranim bankama.

U septembru 2018. saudijski tužioci su najavili kaznu do pet godina zatvora za bilo koga ko podeli bilo šta na društvenim mrežama za šta vlasti smatraju da utiče na javni red i moral.

Ipak, piše BBC, mladi princ se ne izvinjava za svoje postupke. U jednom od intervjua je priznao da se veliki broj ljudi nalazi iza rešetaka, ali da je to cena koju je neophodno platiti kada prolaze kroz tako snažan program reformi.

Zameralo mu se trošenje para

Pre neku godinu zameralo mu se i trošenje enormnih svota novca, dok je javno govorio o fiskalnoj odgovornosti i novim porezima. U medijima su se pojavile informacije da je kupio jahtu za 500 miliona dolara, francuski dvorac za više od 300 miliona dolara i sliku za 450 miliona dolara.

„Što se tiče mojih privatnih troškova – bogat sam, nisam siromašan. Nisam ni Gandi ni Mendela“, zaključio je on tada.

Ubistvo novinara Kašogija

Ipak bistvo saudijskog novinara Džamala Kašogija, kritičara njegove politike ugrozilo je sliku MBS-a kao reformatora i modernizatora.

Nakon brojnih kontradiktornih izjava o smrti novinara, iz Rijada je saopšteno da je Kašogi ubijen. Ubistvo je potreslo Kraljevski sud i naštetilo reputaciji 34-godišnjeg prestolonaslednika. Kašogi je bio blizak kraljevskim krugovima pre nego što je postao kritičar mladog princa.

Suđenje za 11 optuženih u Saudijskoj Arabiji odvijalo se u tajnosti, a mnogi smatraju da je ubistvo naložio upravo Mohamed bin Salman.

Septembra prošle godine saudijski sud doneo je konačne presude kojima su osmorica okrivljenih za ubistvo Kašogija osuđeni na višegodišnje kazne zatvora.

Ubistvo Kašogija dovelo je nekadašnjeg slavljenog vizionara MBS-a do toga da ga strani lideri danas, barem u javnosti, izbegavaju, piše BBC.

Pre nekoliko dana su se pojavile nove informacije vezane za ovaj slučaj.

Princ Saudijske Arabije Muhamed bin Salman najverovatnije je odobrio ubistvo novinara Kašogija u konzulatu Saudijske Arabije u Istanbulu 2018. godine, pokazuju podaci američkih obaveštajnih službi sa kojih je skinuta oznaka tajnosti. Saudijska Arabija je demantovala izveštaj koji su objavile SAD, prenosi Rojters.

Američki obaveštajci navodno su objavili taj izveštaj ubrzo nakon ubistva Kašogija, koji je u kolumnama u Vašington postu kritikovao princa, javlja AP.

Bela kuća je pod pritiskom aktivista i boraca za ljudska prava i saudijskih disidenata da stane na kraj kršenju ljudskih prava u Saudijskoj Arabiji novim sankcijama koje će obuzdati princa Muhameda i biti znak da su SAD odustale od politike “grljenja despota”

Mediji su i ranije prenosili da je saudijski princ i de fakto vladar odgovoran za ubistvo Kašogija.

Palestinci na cedilu

Krajem 2017. godine zet Donalda Trampa, Džerad Kušner je i treći put posetio MBS-a. Njegov plan je bio da dogovore mirovni sporazum između Izraelaca i Palestinaca, ali i ujediniti region protiv Irana. Čim je Kušner napustio Saudijsku Arabiju, MBS je seo za sto s Mahmudom Abasom, liderom Palestinaca. Saudijci su mu predstavili plan koji bi Izraelci potpisali verovatno u sekundi.

Ponudio je Palestincima ograničenu autonomiju na području pod njihovom kontrolom i priznao Jerusalem kao izraelski glavni grad. Čak su i arapski lideri pritiskali Abasa da pristane na ponuđeno kako bi se svi ujedinili protiv Irana.

Mohamed bin Salman
Mohamed bin Salman Foto: EPA-EFE/ANDY RAIN / POOL

Obračun sa premijerom Libana

Negde u isto vreme MBS je u Rijad pozvao Sada Haririja, libanskog premijera. Hariri je saudijski čovek, ima čak i saudijsko državljanstvo, ali definitivno nije bio čovek kojeg je MBS poštovao. Mrzeo ga je zbog činjenice što nikako nije mogao da se suprotstavi Hezbolahu i što je imao osećaj da je svaki dolar koji je Rijad poslao Bejrutu, završio u rukama Hezbolaha.

Kap koja je prelila čašu je bila fotografija nasmešenog Haririja u društvu Alija Velajatija, iranskog zvaničnika koji je došao u posetu Libanu baš u trenucima dok su rakete proiranskih snaga iz Jemena letele preko granice prema Rijadu.

Tada je rešio da nešto mora da preduzme protiv libanskog premijera.

Zatočio ga je na 11 sati i dopustio saudijskim policajcima da ga doslovce išamaraju, a nakon svega na saudijskoj državnoj televiziji izmoreni Hariri je pred TV kamerama podneo ostavku i rekao da je pobegao iz Libana kako bi osujetio nameru Iranaca da ga likvidiraju.

Dok je Hariri bio u zatočeništvu, na Zapadu je bes prema MBS-u rastao.

BONUS VIDEO:

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar