Posle užasna dva talasa prošle godine, Belgija je možda pronašla pravu kombinaciju mera protiv korone. Zemlja od preko 11 miliona stanovnika - koja je bila jedna od najpogođenijih u Evropi - od decembra drži pod relativnom kontrolom broj zaraženih i umrlih od korone. Na vrhuncu drugog talasa u oktobru prosečna stopa zaraze na nedeljnom nivou premašivala je 1000 na 100.000 ljudi. Sada iznosi desetinu te cifre, a stopa smrtnosti je takođe pala, pokazuju zvanični podaci.
Pročitajte još:
Za razliku od Belgije, ostatak Evrope mahom muku muči sa ogromnim brojem zaraženih, preplavljenim bolnicama i zdrastvenim sistemom na izmaku snaga. Sve to je nateralo mnoge da se zapitaju: U čemu je njihova tajna?
Belgijska vlada je na samom početku donela odluku da će izbegavati drastične promene, čak i u vreme praznika, i da neće odstupiti od kursa kojim su krenuli u oktobru. Kada su, konačno, odlučili da popuste mere, uradili su to postepeno i pažljivo omogućivši tako vlastima da se fokusiraju na plan vakcinacije stanovništva i konačnog izlaska iz lokdauna.
„Belgija je u čvrsto stegnutom korsetu koji još uvek nije popušten“, rekao je Iv van Letem, specijalista za infektivne bolesti i portparol belgijskog Kovid centra. „Situacija je takva već četiri meseca. I osim otvaranja radnji (koje su otvorene u decembru) ništa drugo se nije promenilo. Naredni meseci će biti odlučujući i, osim ako ne bude nekih iznenađenja, ne očekujemo treći talas“, dodao je on.
Recept za uspeh
Prošlog marta korona je pokosila Belgiju, jednu od najnaseljenijih država Evrope. Broj umrlih i zaraženih obarao je rekorde, naročito u starčkim dommovima. Tokom leta meme su ublažene ali je krajem septembra, dok su se pripremali na dolazak hladnijeg vremena Belgiju pogodio katastrofalni drugi talas.
Vlada premijera Aleksandra de Kroa, koji je na vlast došao 1. oktobra, nije planirala da ponovi grešku. Kada je ministar zdravlja Frank Vanderbruk upozorio da se zemlji sprema „cunami“ virusa, Belgija je uvela jedan od najstrožijih karantina u Evropi. Sve prodavnice, izuzev onih koje prodaju osnovne životne namirnice, restorani, barovi, frizerski saloni su zatvoreni, uveden je noćni policijski čas a van domaćinstva – čak i na Božić – kontakt je bio moguć samo sa jednom osobom.
Nedavno je Belgija zabranila sva nepotrebna putovanja i ta zabrana će biti na snazi do 1. marta zbog čega su Belgijanci morali da provedu svoju tradicionalnu „karnevalsku“ nedelju u februaru kod kuće.
Iako su ovakve mere urodile plodom, Belgijanci se često žale na paradoksalnu situaciju – iako su škole, prodavnice, muzeji i frizerski saloni sada otvoreni i javni život je „živahniji“ nego u vreme prvog lokdauna i zatvorenih restorana, barova i bioskopa – pravilo jedne osobe van domaćinstva je i dalje na snazi.
Virolog Stiven van Guht porptarol kriznog kovid centra veruje da su belgijski političari naučil lekciju iz avgusta i septembra kada su mnogi političari „podcenili snagu virusa“ i da se situacija promenila sa uvođenjem „jednog kontakta“ i, naročito, odbijanjem da se mere popuste tokom božićnih praznika.
„To je bila teška odluka, ali se isplatila. Belgija je jedna od retkih zemalja koja posle Božića nije imala skok zaraženih“, rekao je on. „Razlog tome je kombinacija seta stabilnih mera a ne pojedinačnih. Konzistencija je ključna“, rekao je Van Guht.
On je naglasio da su za sve to odgovorni sami Belgijanci. „Na kraju krajeva, savetnik ili političar može da priča šta hoće, ali ako ljudi ne poštuju mere, onda su te mere izlišne“, rekao je on.
Institucionalna lazanja
Belgija, kao i ostatak Evropske unije, krenula je „kilavo“ sa vakcinacijom stanovništva. Stopa vakcinisanih nešto je veča od pet odsto ali je u Belgiji, za razliku od na primer Nemačke gde je „debakl“ vakcinacije tema užarenih političkih debata, ovde problem trome imunuzacije manje izražen.
Veći problem je višeslojni politički sistem koji mnogi zovu „institucionalnom lazanjom“ zbog kog dolazi do kašnjenja, konfuzije i mimoilaženja u strategijama borbe protiv korone. Primera radi, u Briselu i frankofonoj Valoniji, na snazi je noćni policijski čas i to od 22 do 6 ujutru, dok je u Flandriji policijski čas od ponoći do 5 ujutru. Podeljena su i ovlašćenja između regionalnih i federalnih vlasti pa tako medicinsko osoblje koje radi u bolnicama potpada pod federalnu jurisdikciju dok je osoblje u staračkim domovima „problem“ regionalnih vlasti.
Bilo je neslaganja i mimoilaženja i prilikom otvaranja škola. U Flandriji će do zimskog raspusta krajem februara đaci učiti na daljinu dok će u francuskom delu zemlje deca učiti po hibridnom sistemu onlajn nastave i odlaska u školu.
Iz sveta i regiona čitajte:
Strpljenje pri kraju
Belgijanci su sada, kao i svi ostali, umorni od korone i strpljenje im je pri kraju. Sve oči uprte su u 26. februar kada će se sastati krizni štab vlade o kovidu i razmotriti sudbinu restorana, putovanja, kulturnih dogašaja.
„Naredne nedelje će biti izazovne“, smatra Van Guht. „Poznata opasnost vreba iza ćoška. Ljudi su umorni od svega. Podrška merama i dalje postoji ali je duh ljudi potonuo“.
„Moraćemo da nađemo način da nove mere primenimo tako da ipak izađemo u susret društenim potrebama ljudi, naročito mladih, a da istovremeno ne damo mnogo manevarskog prostora virusu“, dodao je Van Guht.
Britanski soj
Uprkos relativno stabilnom broju zaraženih, Belgija sada muku muči sa britanskim sojem koronavirusa, koji je zarazniji od „normalnog“ i od koga je zaraženo gotovo polovina novozaraženih.
Upravo zbog te zaraznosti nove varijante virusa, ali i zamora od epidemioloških mera, poslednjih dana registrovan je nešto veći broj zaraženih ali ne i umrlih i zvaničnici se nadaju da će uspeti da situaciju održe pod kontrolom. Nadu im uliva i to što broj slučajeva u domovima za stare opada, kao i stopa smrtnosti od kovida
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare