Od kako se na papiru beleže zarazne bolesti, još od vremena pre nove ere, čovečanstvo je do danas, prošlo čak 11 velikih pandmeija, koje su odnele na desetine miliona ljudi. Na žalost, kroz jednu prolazi i danas. Ove teške bolesti promenile su tok ljudske istorije, i na njih su potrošene velike količine novca, od preko četiri milijarde dolara za borbu protiv ebole, do nezamislivo većih suma, koliko će svetu trebati da se izbori sa aktuelnim koronavirusom (Covid-19).
Naime, prva među njima desila se za vreme vladavine Justinijana I, cara Vizantijskog carstva u šestom veku. Sada je poznata kao Justinijanova kuga, a smatra se da je ova pandemija ubila između 30 i 50 miliona ljudi, što je možda jednako polovini svetske populacije u to vreme, piše Biznis insajder.
Ova pandemija pojavila se u periodu kada je Vizantijsko carstvo oslabljeno, što omogućava drugim civilizacijama da osvoje prethodno vizantijske zemlje na Bliskom Istoku, Severnoj Africi i delovima Azije. Kada je Justinijan bio u procesu ponovnog ujedinjenja istočne i zapadne rimske imperije, svet je pogodila kuga, i to je proglašeno konačnim krajem te ere.
U vreme ove kuge, polovina sveta je umrla. Rimsko carstvo se više nikada nije ujedinilo i počeo je mračni vek.
Između 1347. i 1351., bubonska kuga proširila se Evropom i odnela oko 25 miliona života. Evropi je bilo potrebno više od 200 godina da se povrati, odnosno da se vrati u stanje od pre 1347. I ova pandemija, veruje se da je potekla iz Kine, i da je u Aziji ubila još više ljudi.
Posledice ove pandemije, kasnije poznate kao „Crna smrt“, bili su i početak opadanja kmetstva, jer je toliko ljudi umrlo da se životni standard preživelih povećao. U kulturološkom smislu, kataklizma je potstakla porast mistike jer je toliko patnje dovelo u pitanje versku dominaciju Rimokatoličke crkve.
Kod Evropljana su dijagnostikovane brojne nove bolesti kada su 1492. prvi put stigli na kontinent Severne i Južne Amerike. Jedna od njih bile su i male boginje, zarazna bolest koja je ubijla oko 30 odsto zaraženih.
Tokom ovog perioda, male boginje odnele su živote oko 20 miliona ljudi, blizu 90 odsto stanovništva u Americi. Pandemija je međutim pomogla Evropljanima da kolonizuju i razviju nova ispražnjena područja, zauvek menjajući istoriju Amerike, njihove evropske osvajače i globalnu ekonomiju.
Eksploatacija mineralnog bogatstva „Novog sveta“ u obliku srebra i zlata iz Latinske Amerike, na primer, dovela je do masovne inflacije u dalekom španskom carstvu.
Prva pandemija kolere počela je u Džesoru u Indiji i proširila se u susedna područja. To je bila prva od sedam pandemija kolere, zaraze koja je ubila milione ljudi.
Svetska zdravstvena organizacija nazvala je koleru „zaboravljenom pandemijom“, a onda saopštila da njen sedmi napad, koji je počeo 1961., traje i dan danas. Kolera, svake godine zarazi i do četiri miliona ljudi, a ubije do 143.000.
Kolera se prenosi putem hrane ili vode zagađene određenom bakterijom, pa nanosi ogromnu štetu zemljama u kojima je zastupljena ekstremna nejednakost i nedostatak društvenog razvoja. Kolera i dalje menja svet pogađajući najsiromašnije delove sveta, dok bogatiji jedva da znaju da ona postoji.
Španski grip, poznat i kao pandemija gripa 1918, bila je epidemija virusa H1N1 koji je početkom 20. veka zarazio oko 500 miliona ljudi ili trećinu svetske populacije. Pandemija je ubila više od 50 miliona ljudi širom sveta.
U vreme izbijanja Prvog svetskog rata, javno zdravstvo nije imalo službene protokole za rešavanje virusnih pandemija, što je doprinelo njegovom velikom i brzom širenju.
Pola veka nakon španskog gripa, još jedan virus gripa H3N2, krenuo je u osvajanje sveta. Procene su da je broj smrtnih slučajeva iznosio oko milion ljudi, od kojih je oko 100.000 umrlo u SAD-u.
Pandemija 1968. bila je treća epidemija gripa koja se dogodila u 20. veku. Veruje se da je virus odgovoran za azijski grip evoluirao i ponovo se razvio 10 godina kasnije u takozvani „hongkonški grip“, što je rezultiralo pandemijom H3N2.
Iako nije tako smrtonosan kao epidemija 1918, H3N2 bio je izuzetno zarazan, tako da se 500.000 ljudi inficiralo u roku od dve nedelje od prvog prijavljenog slučaja u Hong Kongu. Pandemija je pomogla globalnoj zdravstvenoj zajednici da shvati vitalnu ulogu vakcinacije u sprečavanju budućih epidemija.
Prvi poznati slučajevi HIV-a i Side (AIDS-a) prijavljeni su 1981. godine, ali bolest i danas inficira i ubija ljude. Od 1981. godine 75 miliona ljudi imalo je virus HIV-a, a oko 32 miliona je umrlo. Kao seksualno prenosiva bolest za koju nema leka, HIV je trajna epidemija koja i dalje pogađa milione ljudi svake godine.
Negativni uticaj HIV-a na globalnu ekonomiju još se proučava, posebno u Africi, na kontinentu koji ima najveći procenat slučajeva HIV-a. Tokom 1980-ih i 90-ih, globalna LGBTK zajednica pobunila se na do sad neviđen način, zbog nesrazmernog uticaja HIV-a na njegove članove.
SARS, ili teški akutni respiratorni sindrom, je bolest uzrokovana jednim od sedam koronavirusa. Naime, 2003., epidemija koja je nastala u kineskoj provinciji Guangdong, postala je globalna pandemija jer se brzo proširila na ukupno 26 zemalja, zarazivši nešto više od 8.000 ljudi i usmrtivši njih 774.
Posledice pandemije SARS-a iz 2003. u velikoj meri ograničene su zbog intenzivnog javnog zdravstvenog odgovora od strane svetskih vlasti, uključujući stavljanje pogođenih područja u karantin i izolaciju zaraženih pojedinaca.
Pročitajte još:
Naučnici koji su proučavali novi koronavirus, 2019. otkrili su da je njegova genetska struktura 86,9% identična virusu SARS-a, a zvaničnici ih upoređuju kako bi videli mogu li vlade uspešno ponoviti bilo koji od postupaka suzbijanja iz 2003. godine.
Izbijanje SARS-a povećalo je svest o sprečavanju prenošenja virusnih bolesti, posebno u Hong Kongu, gde se od tada redovno saniraju javne površine, a maske za lice postale su uobičajeni prizor.
Novi oblik virusa gripa pojavio se 2009., inficirajući oko 60,8 miliona ljudi u Americi, a smrtni slučajevi u svetu bili su u rasponu od 151.700 do 575.400. Nazvan „svinjskim gripom“ zato što se činilo da je prešao sa svinja na ljude pri prenošenju, H1N1 se razlikovao od tipičnih epidemija gripa, po tome što je 80% smrtnih slučajeva nastupilo kod ljudi mlađih od 65 godina, a inače od drugih vrsta gripa u 90 odsto slučajeva umiru stariji od 65.
H1N1 pokazao je koliko brzo se virusna pandemija može proširiti u 21. veku, ukazujući da će biti potrebne dodatne pripreme da bi globalna zajednica u budućnosti brže reagovala.
Virus ebole, nazvan po reci koja se nalazi blizu mesta izbijanja, bio je ograničen u svom rasponu u poređenju sa većinom savremenih pandemija, ali neverovatno smrtonosan. Započeo je u malom selu u Gvineji 2014. i proširio se na nekolicinu susednih zemalja zapadne Afrike. Virus je ubio 11.325 od 28.600 zaraženih, a većina slučajeva se dogodila u Gvineji, Liberiji i Sijera Leoneu.
Procenjuje se da je pronalazak leka i tretiranje ebole koštalo ukupno 4,3 milijarde dolara. Poput „zaboravljene pandemije“ kolere, ebola je najrazornija za zemlje koje su najmanje otporne.
Neprekidna epidemija novog koronavirusa, koja uzrokuje bolest poznatu kao COVID-19, otkrila je ranjivost u odgovoru globalne zajednice na epidemije. Od decembra 2019 do aprila 2020, zaraženo je više od dva miliona ljudi, a preminulo je oko 150.000. Svetska zdavstvena organizacija 11. marta okarakterisala je ovu epidemiju kao pandemiju.
Prema grubim procenama, koronavirus mogao bi da zarazi i 70 odsto globalne populacije, da prouzrokuje milione smrtnih slučajeva.
U ranoj fazi, epidemija je otkrila nedostatke u savremenoj svetskoj pripremljenosti i sposobnosti da obuzdaju prenos gripa kao što je nagoveštena otprilike deceniju pre, tokom izbijanja svinjskog gripa. Ipak, šteta za svetsku ekonomiju preti najgorom recesijom od Velike depresije ili „panike“ iz 1800-ih. Američka vlada priprema stimulativni paket od čak tri biliona dolara za borbu protiv epidemije.
