Putin i Tramp imali isti cilj: Šta piše u beleškama CIA

Svet 17. mar. 202121:27
Podeli:
Foto:EPA-EFE/LUKAS COCH

Novi podaci američkih obaveštajnih agencija pokazali su da se Rusija mešala u američke izbore 2020. godine kako bi pomogla Donaldu Trampu i naškodila Džou Bajdenu, a istovremeno su otkrili i suštinsku istinu: Najveća pretnja po američku demokratiju dolazi iznutra.

Pročitajte još:

Izveštaj koji je objavila direktorka Nacionalne obaveštajne službe Evril Hejns pokazuje da je Moskva pokušavala da plasira netačne informacije o Bajdenu tokom izborne kampanje.

Ono što je prava bomba u izveštaju nije pokušaj Rusije da potkopa američku demokratiju već potvrda da druge izbore za redom Trampove pristalice koriste, svesno ili ne, dezinformacije zakletog neprijatelja Amerike kako bi pokušali da donesu pobedu svom kandidatu.

Izveštaj, piše CNN, je pokazatelj uznemirujuće relnosti mešanja Moskve u američke izbore, pokušaja Trampa da sabotira izborni proces optužbama o prevari i zakona koje republikanci donose u nekim američkim državama sa jednim ciljem – dezintegracija američkog demokratskog sistema.

Tramp je mesecima pokušavao da diskredituje izborni proces u SAD a kasnije je i odbio da prizna poraz i to je dovelo do toga da kandidat koja je podržala Moskva četiri godine kasnije bio primarna destruktivna sila uperena u američku demokratiju.

Zbog toga bi, navodi CNN u svojoj analizi, mnoge trebalo da zabrine činjenica što mnogi republikanci koji lažno dovode u pitanje izborni sistem SAD imaju vrlo slične stavove sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

Verovatno najviše uznemirava činjenica izneta u izveštaju da Rusija možda uopšte neće morati da se meša u predsedničke izbore u SAD 2024. na način na koji je to uradila 2016. i 2020. jer posle Trampovih laži o pokradenim izborima i tvrdnji republkanskih guvernera da izborni sistem SAD nije fer, Amerikanci sebi više štete nego što bi to Moskva ikada mogla.

Foto: EPA-EFE/MIKHAIL METZEL/SPUTNIK/KREMLIN

Rusija

„(Ruski predsednik Vladimir) Putin jasno je zaključio da mu se isplatio uloženi novac u aktivnosti uticaja 2016. godine“, rekao je Glasu Amerike Pol Pilar, bivši visoki oficir CIA koji je kritikovao Trampa.

„Aspekti politike Trampove administracije prema Rusiji, poput nekih sankcija, koje bi se mogle opisati kao tvrde, ne negiraju tu činjenicu i još uvek su nadjačani kako postoji, prema ruskom mišljenju, mnogo načina na koje je Tramp podelio i oslabio Ameriku, čime je učinio svoje predsednikovanje neto dobitkom za Rusiju“, dodao je on.

Prema deklasifikovanom izveštaju, napori Rusije na američkim izborima 2020. bili su nešto drugačiji nego 2016. godine, kada su ruski sajber akteri pokušali da dobiju pristup američkoj izbornoj infrastrukturi.

Umesto toga, Putin je odobrio „operacije uticaja čiji je cilj ocrnjivanje kandidature predsednika Bajdena i Demokratske stranke“, istovremeno nudeći podršku Trampu, navodi se u izveštaju.

„Ključni element strategije Moskve u ovom izbornom ciklusu bila je upotreba saradnika povezanih sa ruskom obaveštajnom službom za podsticanje narativa uticaja – uključujući obmanjujuće ili neutemeljene navode protiv predsednika Bajdena“, dodaje se.

Taj napor je, prema obaveštajnim zvaničnicima, uključivao korišćenje „nekih ljudi bliskih bivšem predsedniku Trampu i njegovoj administraciji“, mada sam izveštaj nije otkrio nijedno ime.

Foto: EPA-EFE/ZHANG LING / XINHUA

Kina

Prvobitno dovršena i podeljena sa Trampovom administracijom u poverljivom obliku u januaru, u neklasifikovanoj verziji, zakonom predviđenoj, nastoji se da se američkim glasačima pruži pregled pretnji i njihovog uticaja na američku demokratiju.

Iako se u proceni zaključuje da nijedan protivnik nije uspeo da se infiltrira u kritične sisteme ili promeni način glasanja, zaključci o Kini mogli bi da dovedu do novih pitanja o tome kako su obaveštajni podaci u početku bili predstavljeni javnosti.

„Ocenjujemo da Kina nije uložila napore za mešanje i da je razmatrala, ali ne i primenila napore koji utiču na promenu ishoda američkih predsedničkih izbora“, navodi se u novoobjavljenom izveštaju ODNI, dodajući da ima „veliko poverenje“ u svoje nalaze.

„Kina je želela stabilnost u odnosima sa Sjedinjenim Državama, nije smatrala da je bilo kakav ishod izbora dovoljno povoljan za Kinu da bi rizikovala da se umeša i ocenila je da će njeni tradicionalni alati uticaja – pre svega ciljane ekonomske mere i lobiranje – biti dovoljni da ispuni svoje ciljeve oblikovanja američke politike prema Kini bez obzira na pobednika“, navodi se u izveštaju.

Ta otkrića su u suprotnosti sa ranijim upozorenjima obaveštajnih zvaničnika koji su mesecima upozoravali glasače na potencijalne pretnje, posebno se pozivajući na napore Kine, Rusije i Irana.

I sam Trump je zagovarao ideju da Kina traži njegov poraz. „Kina bi volela da imamo izbore na kojima je Donald Tramp izgubio od pospanog Džoa Bajdena“, rekao je Tramp tokom konferencije za novinare prošlog avgusta. „Oni bi bili vlasnici naše zemlje“.

U novom deklasifikovanom izveštaju, međutim, američki obaveštajni službenici zaključili su da Peking nije koristio svoju dobro razvijenu mašineriju uticaja da bi promenio rezultate. „Nismo identifikovali da Kina pokušava da se umeša u izbornu infrastrukturu ili obezbedi finansiranje bilo kog kandidata ili stranke“, navodi se u izveštaju.

U njemu se navodi da je Peking ranije pokušao da utiče na američku politiku, uključujući američke izbore 2018. godine. „Međutim, nismo videli da su te mogućnosti aktivirane u svrhu oblikovanja izbornog ishoda“, navodi se u izveštaju.

Iz sveta i regiona čitajte:

Iran

Što se tiče Irana, u izveštaju se navodi se da je Teheran „sproveo višestruku kampanju prikrivenog uticaja čiji je cilj bio da potkopa šanse za ponovni izbor bivšeg predsednika Trampa – mada bez direktnog promovisanja njegovog rivala“.

I Rusija i Iran takođe su koristili svoje operacije uticaja u pokušaju da poseju postojeće podele u američkom društvu i da potkopaju poverenje u demokratski proces.

Pored toga, izveštaj upozorava niz drugih stranih aktera, uključujući libanski Hezbolah, Kubu i Venecuelu da preduzimaju korake kako bi uticalina ishod predsedničkih izbora.

„Strani zloćudni uticaj trajni je izazov sa kojim se suočava naša zemlja“, izjavila je  Hejns.

„Rešavanje ovog tekućeg izazova zahteva pristup cele vlade zasnovan na tačnom razumevanju problema, koji obaveštajna zajednica, kroz procene poput ove, nastoji da pruži“, dodala je ona.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar