Poverljivi podaci američkih obaveštajnih agencija tokom leta predviđali su vrlo sumornu sliku za Avganistan, odnosno, ukazivali su da bi talibani mogli brzo da osvoje Kabul i da dođe do sloma avganistanske vojske, iako su predsednik SAD Džozef Bajden i njegovi savetnici rekli da je malo verovatno da će se to dogoditi u kratkom roku.
Pročitajte još:
Do jula, brojni izveštaji obaveštajnih službi su bili pesimistični uz pitanje – da li bilo koje avganistanske snage mogu da pruže ozbiljan otpor i da li vlada može da zadrži Kabul, preneo je „Njujork tajms.“
Bajden je 8. jula izjavio da će avganistanska vlada „teško pasti“ i da neće biti haotičnih evakuacija Amerikanaca sličnih onima koji su viđeni u Vijetnamu.
Upozorenja tokom leta postavlju pitanje zašto su članovi Bajdenove administracije i vojni planeri u Avganistanu delovali nepripremljeno da se nose sa talibanskim finalnim udarom na Kabul, uključujući i pitanje – zašto nije obezbeđena sigurnost na glavnom aerodromu u Kabulu i zašto je moralo da se vrati na hiljade trupa nazad kako bi zaštitili odlazak Amerikanaca.
U jednom izveštaju iz jula, kada su talibani već osvajali desetine okruga, ukazivalo se na povećane rizike po Kabul, uz konstataciju da je avganistanska vlada nespremna za talibanski napad, izjavila je osoba koja je upoznata sa obaveštajnim podacima službe.
Obaveštajci su predvideli da ukoliko talibani osvoje gradove, doći će do kaskadnog pada svega ostalog vrlo brzo, i da postoji realan rizik da se avganistanske bezbednosne snage raspadnu.
Ne zna se da li je u ostalim izveštajima u to vreme bilo optimističnijih pogleda o avganistanskoj vojsci i mogućnosti vlade iz Kabula da suzbije napade pobunjenika.
U analizama koje su predstavljene Kongresu zaključuje se da su talibani naučili lekcije iz njihovog zauzimanja zemlje devedesetih godina.
Ovog puta, dodaje se u izveštaju, militanti bi prvo zauzeli granične prelaze, glavne gradove provincija i osvojili delove severa pre nego što krenu ka Kabulu, što je prognoza koja se ispostavila tačnom.
Međutim, kako piše „Njujork tajms“, ključne američke odluke su donete znatno pre jula, kada je postojao konsenzus među američkim agencijama da bi avganistanska vlada mogla da izdrži godinu ili dve, što bi ostavilo vreme za normalno napuštanje Avganistana.
Kada je Stejt department 27. aprila naredio povlačenje dela osoblja iz ambasade iz Kabula, procena obaveštajnih agencija je bila da bi talibanska ofanziva mogla da traje najmanje 18 meseci, prema rečima članova administracije.
Oštra neslaganja su potrajala u obaveštajnim službama.
CIA je bila pesimistična povodom treninranja avganistanskih bezbednosnih službi, ali su obaveštajna služba ministarstva odbrane i još neke službe pri Pentagonu dale optimističnije prognoze o spremnosti Avganistanaca.
Vojna i obaveštajna procena glasila je da vlada u Kabulu može da izdrži bar godinu dana pre nego što talibani dođu, ali je izgrađena na premisi koja se pokazala netačnom, a to je da će se avganistanska vojska boriti.
„Većina procena SAD u i van vlade se fokusirala na to kako bi se avganistanske bezbednosne snage snašle u borbi sa talibanima. U stvarnosti, nisu se ni borile tokom talibanske ofanzive širom zemlje“, rekao je ekspert Centra za strateške i međunarodne studije u Vašingtonu, Set DŽi DŽouns.
Mesecima, obaveštajne službe su poredile avganistanske snage sa južnovijetnamskom vojskom i krajem rata u Vijetnamu.
Dve godine bilo je potrebno Južnoj vijetnamskoj armiji da padne, nakon što su SAD povukle trupe i finansijsku podršku.
Optimisti su ovog puta verovali da će avganistanska vojska, uz američko finansiranje, mogla da traje približno toliko, dok su pesimisti smatrali da će taj period biti znatno kraći.
Na kraju, zaključuju analitičari, talibani su pobedili strategijom koja se pokazala uspešnom tokom decenija rata u Avganistanu – odlučniji su bili od svojih protivnika.
BONUS VIDEO: Šerijatsko pravo – Avganistan u strahu od surovih kazni
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar