U Novoj Kaledoniji, francuskoj prekomorskoj teritoriji u južnom Tihom okeanu, na referendumu o nezavisnosti većina glasača se izjasnila za očuvanje veza sa Francuskom. Francuski predsednik Emanuel Makron je posle objavljivanja konačnih rezultata izrazio „duboko osećanje zahvalnosti“ građanima na donetoj odluci.

Protiv nezavisnosti od Francuske izjasnilo se 53,26 odsto glasača, dok je za nezavisnost bilo 46,74 odsto, pokazali su konačni rezultati.

Pitanje na referendumu je glasilo: „Da li želite da Nova Kaledonija stekne puni suverenitet i postane nezavisna?“

AUSTRALIA | NEWShttps://t.co/NKqSD7NdlZ
New Caledonia votes against independence from France The New Daily pic.twitter.com/6Vx7HLlvxU

— theinfomaker.com (@theinfomakercom) October 4, 2020

Broj onih koji su glasali protiv nezavisnosti je, međutim, pao za više od tri procentna poena u odnosu na sličan referendum održan 4. novebra 2018. godine.

Tada se protiv nezavisnosti izjasnilo 56,7 odsto glasača, u odnosu na 43,3 koji su bili za nezavisnost.

Izlaznost je bila veoma visoka, čak 85,64 odsto.

Francuski predsednik Emanuel Makron je u izjavi posle objavljivanja konačnih rezultata i pobede onih koji su za ostanak u Francuskoj izrazio „duboko osećanje zahvalnosti“.

„Glasači su se izjasnili, oni su većinski potvrdili svoju želju da Nova Kaledonija ostane u Francuskoj. Kao šef države ja primam taj znak poverenja u Republiku sa dubokim osećanjem zahvalnosti“, istakao je francuski predsednik u obraćanju iz Jelisejske palate.

Na ulicama Numee i u narodnim kvartovima gde većinski žive pripadnici Kanaka, celog dana se veselilo, kola trubila i mahalo se zastavama.

Na toj teritoriji koja se nalazi 18.000 kilometara od Pariza i predstavlja jednu od poslednjih uporišta evropskog suvereniteta u toj oblasti, trebalo je nekad više sati čekanja da se stigne na red za glasanje.

Glasanje se odvijalo bez maski i ograda zato što na tom arhipelagu nema Kovida-19 zahvaljujući drastičnom smanjenju međunarodnih letova i obaveznom karantinu za svakog posetioca.

Današnjim glasanjem Nova Kaledonija će ostati francuska teritorija, samim tim i deo Evropske unije, sa građanima koji zadržavaju francusko državljanstvo.

Parizu tako ostaje uporište u području u kom svoj uticaj sve više šire Kinezi ali i ponos kolonijalne sile koja je nekada obuhvatala velike delove Afrike, jugoistočne Azije, Kariba i Tihog okeana.

Nova Kaledonija postala je francuska teritorija 1853. i u početku je bila kažnjenička kolonija. Od tada je nezavisnost cilj domorodačkog naroda Kanak koji čini oko 40 posto stanovništva.

Napetosti između pripadnika Kanaka i potomaka kolonijalnih doseljenika koji ostaju verni Parizu prilično su velike.

Nova Kaledonija po dogovoru potpisanom 1998. ima pravo na tri referenduma o nezvisnosti. Iduća prilika stanovništvu se pruža 2022. godine.