Non-pejper: Misterija nezvaničnog papira i opasnih ideja

Svet 20. apr. 202118:35 > 18:55
Podeli:
Izvor: Grafika

"Navodni slovenački non-paper kojim se predlaže komadanje BiH nije jedini takav dokument koji kruži Evropom. Potrebno je da Brisel jasno digne glas", kaže Kristijan Švarc-Šiling, bivši visoki predstavnik u BiH.

Pročitajte još:

Pandemija u Bosni i Hercegovini odnela je u odnosu na broj stanovnika više života nego u skoro bilo kojoj drugoj zemlji u Evropi, pisao je berlinski Tagescajtung u članku o „sahranama na pokretnoj traci“. Već ova činjenica trebalo bi da usmeri našu pažnju na Zapadni Balkan. Ali trenutno se čini da je EU zabavljena sobom.

Dok se BiH bori s pandemijom, neuspelim programom Kovaks i sopstvenim političarima, za Brisel je otišlo nekoliko takozvanih non-papera o regionu. Radi se o nezvaničnim dokumentima, sačinjenim da testiraju političke predloge.

Hrvatski ministar spoljnih poslova Gordan Grlić Radman predstavio je krajem marta u Briselu dokument koji su potpisale Slovenija, Mađarska, Bugarska, Grčka i Kipar, a kojim Hrvatska želi uglavnom da „pomogne“ BiH na putu u EU.

Tim papirom hrvatska vladajuća HDZ podržava napore sestrinske stranke HDZ BiH da promeni izborni zakon tako da se održi blokada BiH kao države, a Zagreb ima uticaj na donošenje odluka. U tom non-paperu se na prvi pogled ne prepoznaje da bi promene zakona otvorile put stvaranju trećeg entiteta u BiH i, u konačnici, njegovom pripajanju Hrvatskoj.

Takav dokument izazvao je nezadovoljstvo mnogih. Manuel Zaracin, poslanik nemačkih Zelenih, postavio je upit Vladi u Berlinu i dobio zadovoljavajući odgovor: „Savezna vlada se zalaže za teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine – sa postojećim entitetima.“

Mirni raspad BiH?

Član Predsedništva BiH Željko Komšić bosanski Hrvat kojeg HDZ u BiH i Hrvatskoj ne prihvata poslao je sopstveni papir kao odgovor početkom aprila. U tom dokumentu on ističe, prema njegovom mišljenju, nejasnu politiku EU, koja je pod snažnim uticajem Hrvatske i tamošnje vladajuće stranke HDZ, kao i nedostatak neutralnosti delegacije Evropske unije u BiH.

Komšić je ukazao na mešanje Srbije i Hrvatske u unutrašnje stvari BiH kao i na pritisak Rusije zbog aspiracija BiH za ulazak u NATO. On poziva na aktivniji angažman EU i pomoć u deblokadi državnih institucija, inače će, kako je naglasio, situacija u zemlji još više eskalirati.

Međunarodna zajednica u BiH promptno je reagovala i pozvala političke aktere da prestanu sa špekulacijama i ne stvaraju nepotrebne napetosti.

Pre samo nekoliko dana Željko Komšić potvrdio je da je predsednik Slovenije Borut Pahor prilikom nedavne posete Sarajevu 5. marta rekao trojici članova Predsedništva BiH da je u EU sve više glasova koji pozivaju na dovršetak raspada Jugoslavije. Pahor je navodno pitao da li je moguća „mirna disolucija“ BiH.

Prema Komšićevim rečima, on i Šefik Džaferović, bošnjački član Predsedništva, rekli su da mirno razdvajanje nije moguće, dok je Milorad Dodik izrazio suprotan stav. Nije novina da Dodik zastupa takvo mišljenje.

Jedan od verovatnih razloga zašto se ova informacija našla u javnosti jeste da je u opticaju još jedan Non-paper o nerešenim nacionalnim problemima Srba, Albanaca i Hrvata nakon raspada Jugoslavije. Premijer Slovenije, Janez Janša, dobar Orbanov prijatelj, očigledno je u februaru nezvaničnim kanalima, poslao takav dokument predsedniku Evropskog saveta Šarlu Mišelu. Janša, međutim, poriče da je autor dokumenta.

Foto: EPA-EFE/ANTONIO BAT

Taj navodni non-paper, koji je ove sedmice objavio jedan slovenački portal, predviđa pre svega nastavak nacionalističke politike Srbije i hrvatske HDZ prema BiH. Prema nekim informacijama, deo dokumenta je napisan čak u Budimpešti, ali u Briselu ga nazivaju „slovenačkim papirom“.

Mogući ratni sukobi

Dokument je izazvao pometnju jer se u njemu predlaže nastanak velikih Srbije, Hrvatske i Albanije. Bošnjacima bi ostao manji deo BiH. Nije čudo da su se protivnici takve ideje glasno pobunili čak se pominju i oružani sukobi.

U dokumentu se govori o „tihoj proceduri“, to jest da se daleko od očiju javnosti u regionu i međunarodnoj zajednici opipava puls za takvu ideju. Zastrašujuće je što su neki u međunarodnoj zajednici učestvuju u takvom „tihom“ savetovanju.

Janša nije direktno opovrgao navode. Naglasio je da Slovenija ozbiljno traži rešenja za razvoj regiona kao i za evropsku perspektivu Zapadnog Balkana, ali da to ometaju tvrdnje kojima se slovenački non-paper povezuje sa ranijim planovima podele BiH.

Predsednik Slovenije Pahor nije komentarisao navodni dokument premijera Janše.

„Predsednik Pahor redovno upozorava na opasnost ideje raspada Bosne i Hercegovine i redizajna granica na Zapadnom Balkanu. S obzirom na zabrinutost zbog ovih ideja, on je tokom posete Sarajevu u martu pitao sva tri člana Predsedništva BiH šta o njima misle“, saopšteno je iz kanceliraje predsednika.

Pahor je rekao da je nakon povratka iz BiH još više uveren da se EU suočava s neugodnom situacijom u kojoj neće moći da preko noći donese odluku o budućnosti Zapadnog Balkana, a ipak će morati da deluje brzo. Takođe je dodao da ukoliko se oteže svašta se može desiti na Zapadnom Balkanu, možda čak i uz upotrebu sile, pa ćemo opet gledati krvoproliće.

Šta o njemu misle političari sa Balkana?

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić komentarisao je nedavno na jednoj televiziji priču o non-pejperu i rekao da on nije video nikakvu mapu ili plan za raspad nekih od zemalja regiona, te da nije upoznat sa sadržajem pomenutog teksta.

Aleksandar Vučić, emisija Fokus, B92
Aleksandar Vučić Foto: Screenshot/B92

„Ja nisam neko ko bi da optuži nekog, a da to nisam ni video. Premijer Janša je otvoren čovek, imali smo potpuni drugačije stavove tamo negde devedesetih, ali to je čovek koji iskusan, imao je dugu karijeru, a proveo je i jedan period iza rešetaka. On je neko ko ima lično dostojanstvo i tvrdo zastupa neke stavove. Lagao bih kada bih rekao da sam video neke mape ili planove, ne mogu drugačije od toga”, rekao je predsednik Srbije.

“Da li mislite da je moguće da u tri zemlje regiona krenu napadi na Srbiju i Janšu, a naglašavam da nisam plan ni video. Ta matrica je od pedesetih ostala u narativu, pa čak u beogradskoj čaršiji. Videli ste šta nam zameraju u budžetu, zašto toliko da se izdvaja za vojsku“, dodao je Vučić.

Izetbegović: Cela Evropa je u opasnosti

„Svaki pokušaj prekrajanja granica ugrozio bi mir, a evropska iskustva s takvim pokušajima dovela su do svetskih ratova u 20. veku“, naveo je lider SDA Bakir Izetbegović u pismima koje je, povodom „non pejpera“ o navodnoj promeni granica na Balkanu i raspadu BiH, poslao u Brisel.

Bakir Izetbegović Foto: EPA-EFE/ALAA BADARNEH

On je upozorio da je to opasnost ne samo za BiH, već i za celu EU.

„Poznato vam je da su građani BiH položili ogromne žrtve 90-ih godina prošlog veka braneći celovitost i teritorijalni integritet svoje države i da ne postoje okolnosti u kojima bi pristali da se odreknu i najmanjeg dela teritorije, a pogotovo ne političkom odlukom o takozvanom mirnom razlazu“, naveo je Bakir Izetbegović.

Plenković ga je video

Premijer Andrej Plenković izjavio je da Hrvatska ni formalno ni neformalno nije dobila navodni non-pejper slovenačkog premijera Janeza Janše, ali ga je kaže video na jednom portalu.

Andrej Plenkovic
Andrej Plenković Foto:BETAPHOTO/HINA/Damir SENCAR

„Video sam ga zato što je objavljen na jednom slovenačkom portalu pa sam pročitao“, kazao je Plenković novinarima u Puli, preneli su hrvatski mediji.

Plenković je pritom dodao da nijedan segment sistema u Hrvatskoj, prema informacijama koje raspolaže, taj dokument nije ni od koga dobio, bilo formalno ili neformalno.

Džaferović: Zaustaviti inicijativu slovenačkog non pejpera

Bošnjački član Predsedništva BiH Šefik Džaferović uozorio je predsednika Evropskog saveta Šarla Mišel o opasnosti inicijative iz navodnog slovenačkg non-pejpera o promeni granica na Zapadnom Balkanu i zatražio da ona odmah bude zaustavljena.

Foto: TANJUG/ FOTO FENA/MER KAJMAKOVIC

U pismu koje je poslao Mišelu, Džaferović kaže da je slovenački non-pejper, koji su objavili mediji u Sloveniji, o promeni granica na Zapadnom Balkanu stvorio percepcija javnosti BiH da neki krugovi unutar EU rade na ugrožavanju teritorijalnog integriteta BiH.

Džaferović je naveo i da je temeljnim odredbama Dejtonskog mirovnog sporazuma potvrđen kontinuitet države Bosne i Hercegovine, u međunarodno priznatim granicama s kojima je postala članica Ujedinjenih nacija, kao i da je, kako kaže, decidno zabranjeno otcepljenje bosanskohercegovačkim entitetima.

SAD i EU protiv povlačenja novih granica

Američka ambasada u Sarajevu odgovorila je na planove iz slovenačkog papira jasnim saopštenjem u kojem se poziva na Dejtonski sporazum.

Dejton

„Bosna i Hercegovina je demokratska, multietnička, suverena i nezavisna država sa neporecivim teritorijalnim integritetom“, saopšteno je iz ambasade.

Stav EU takođe deluje jasno.

„Ne postoji ništa što treba da se menja“, rekao je jedan portparol Evropske komisije.

Bez obzira na to, tihe procedure su zabrinjavajuće vesti posebno pred održavanje sastanka ministara spoljnih poslova članica EU gde će na dnevnom redu biti i Zapadni Balkan, kao i pred samit Brdo-Brijuni u Kranju, koji bi trebalo da se održi za dva meseca.

Nije jasno zašto je Slovenija, koja će uskoro preuzeti predsedavanje EU, potpisala hrvatski non-paper. Ali jasno je da su ideje s kraja osamdesetih koje su izražavali Slobodan Milošević i Franjo Tuđman i danas itekako žive.

EU mora konačno da se postavi protiv nacionalističkih i fašističkih težnji i kada dolaze iz sopstvenih redova. Politika prema Zapadnom Balkanu, a posebno BiH, mora biti jasna, transparentna i fokusirana. To je krajnje važno i zbog nacionalističkih stremljenja unutar EU, prenosi DW.

BONUS VIDEO:

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar