Nakon što je Demokratska partija socijalista (DPS) sa koalicionim partnerima podnela inicijativu za izglasavanje nepoverenja Vladi Dritana Abazovića, pitanje koje se najviše pominje u javnosti tiče se magičnog broja 41. Za konačni pad 43. Vlade Crne Gore neophodni su glasovi 41 poslanika, a pomenutu inicijativu podnelo je njih 36. Sagovornici Nove ocenjuju da su šanse da DPS dobije potrebnu podršku za rušenje vlade izuzetno male, a najrealnija opcija za Crnu Goru u ovom trenutku - vanredni parlamentarni izbori.
Sednica crnogorskog parlamenta na kojoj će se odlučivati o sudbini Vlade Dritana Abazovića zakazana je za 19. avgust. Ovo znači da DPS i koalicioni partneri imaju 14 dana da obezbede podršku za inicijativu koju su podneli. Očekivano je da će za nju glasati tri poslanika Bošnjačke stranke i jedan Albanske liste. U tom slučaju, DPS-u nedostaje samo jedan glas, ali po svemu sudeći, neće uspeti da ga obezbedi.
DPS bez većine
„Dosta je neizvesno da li mogu do 41 glasa, to će više zavisiti od toga da li će se postići širi konsenzus oko toga se ide na izbore i da ova vlada, ili neka nova tehnička vodi zemlju do tada. Ako se stvari svedu samo na pomenutu inicijativu, DPS nema velike šanse da dođe do 41 poslanika baš zato što je tražio da se vlada ruši zbog Temeljnog ugovora. Sa druge strane, bilo bi teško zamisliti resetovanje odnosa te stare parlamentarne većine, na kraju to bi bilo i komično. Svakih pola godine ili godinu da se prave nove vlade i resetuju odnosi, to je neozbiljno i nema legitimitet, a ni smisao“, smatra kolumnista „Vijesti“ Željko Ivanović.
Dok je gotovo izvesno da DPS neće obezbediti potrebnu podršku za rušenje Abazovićeve vlade, postavlja se pitanje koliki je njen životni vek. Ivanović ocenjuje da su vanredni parlamentarni izbori sada najrealnija opcija, samo je pitanje kada će oni biti održani.
Put ka novim izborima
„Više je potreban širi dogovor oko čitavog spektra pitanja, nego oko toga da li će se dobiti 41 glas za ovo konkretno pitanje. Ja ne vidim drugi izlaz sem vanrednih izbora, ono što je najlogičnije je da budu u oktobru kada su i lokalni u 15 gradova. Postoji i mogućnost da se napravi širi dogovor, iza kog bi stalo mnogo više ljudi od 41 poslanika, da se vanredni izbori vežu sa predsedničkim na proleće 2023. godine. To su razni modaliteti, ali pre očekujem da se pravi neki širi dogovor oko rešavanja, nego dogovor o ovoj konkretnoj inicijativi“, kazao je kolumnista „Vijesti“.
Istog stava je i Miloš Bešić, profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu i metodolog Centra za demokratiju i ljudska prava (CEDEM).
„Mislim da će manjinske partije biti uzdržane, oni ne žele da se bave crkvenim pitanjima koja se tiču većinske populacije pravoslavaca. DPS će tako biti u manjini, što ne dovodi do toga da imamo novu većinu i stabilnu vladu, već do toga da Temeljni ugovor kao pojedinačni politički akt ima većinu u parlamentu. Mislim da će nakon određenog vremena, i to vrlo brzo, svi uskratiti podršku ovoj vladi i idemo na izbore“, ocenjuje sagovornik našeg portala.
Autogolovi sa obe strane
U slučaju da zaista dođe do vanrednih parlamentarnih izbora, u najgoroj poziciji, smatraju sagovornici „Nove“ biće Građanski pokret URA i Demokratska partija socijalista.
„Sve zavisi kako će URA ući u izbore. Ako to bude sa premijerom i ministrima, makar i u tehničkom mandatu, imaju šanse i da naprave neki rezultat. Ako uđu u izborni ciklus kao opoziciona partija, tada su im šanse mnogo manje, zato je velika nepoznanica zašto je URA pucala sebi u nogu. To je uradio i DPS, ali URA je držala stvari pod kontrolom“, ističe Ivanović.
POGLEDAJTE JOŠ:
Metodolog Bešić očekuje da će Abazovićeva URA ostvariti znatno lošiji rezultat u odnosu na 30. avgust 2020. godine.
„URA je imala sav ucenjivački kapital nakon prethodnih izbora, sva je prilka da to neće biti slučaj nakon narednih. To pokret URA izbacuje i poltičke igre, po mojoj proceni će biti na granici cezusa“.
Istovremeno, u ćošak je sateran i Đukanovićev DPS.
Mislim da DPS ni u jednoj varijanti ne može da se vrati na fabričko podešavanje. DPS ništa nije uradio nakon poraza na izborima da se reformiše, nije povećao koalicioni kapacitet, čak ga je smanjio. Kada se gleda iz ugla stranaka, mislim da je DPS u najgoroj situaciji jer niko neće sa njim. Zato je njihova odluka o izglasavanju nepoverenja vladi dosta diskutabilna i postavlja se pitanje da li je i u njihovom interesu bilo da progutaju žabu, odnosno da pređu preko potpisivanja Temeljnog ugovora, koji inače ništa neće promeniti na političkoj scenoi, nitu odnosima na nivou crkva-država“, zaključuje Ivanović za „Novu“.
BONUS VIDEO Izjava Dritana Abazovića nakon potpisivanja ugovora
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare