Nevidljivi gas koji bi mogao da nas dokrajči

Svet 12. avg. 202114:39
Podeli:
Foto: Shutterstock

Smanjenje emisije ugljen-dioksida ključno je za okončanje klimatske krize. Ali, po prvi put, izveštaj UN o klimatskim promenam je naglasio potrebu da se kontroliše podmukliji krivac: metan, nevidljivi gas bez mirisa sa više od 80 puta većim zagrevanjem u bliskoj budućnosti od ugljen-dioksida, prenosi CNN.

PROČITAJTE JOŠ:

Prema Međuvladinom panelu UN o klimatskim promenama, koncetracija metana u atmosferi je sada veća nego što je ikada bila u najmanje 800.000 godina.

S ozbirom da se Zemlja brzo približava pragu od 1,5 stepeni Celzijusa iznad predindustrijskog nivoa, naučnici kažu da se emisije metana moraju brzo smanjiti. Čarls Koven, vodići autor izveštaj IPCC-a rekao je da je to zbog neverovatne moći zagrevanja metana.

„Najbrži način na koji bismo mogli ublažiti neke klimatske promene koje već vidimo kratkoročno je smanjenjem metana“, rekao je Koven za CNN.

„Ako bismo smanjili emisiju metana, to bi delovalo kao kompenzacija jednog od ovih izvora zagrevanja“.

Kad bi svet sutra prestao da emituje ugljend-dioksid, rekao je Koven, globalne temperature ne bi počele da se hlade mnogo godina zbog toga koliko dugo gas ostaje u atmosferi.

Smanjenje metana je lakše okrenuti dugme za promenu putanje globalne temperature u narednih 10 godina, rekao je on.

Metan, glavna komponenta prirodnog gasa koji koristimo za grejanje naših peći i zagrevanje naših domova, može se proizvesti u prirodi. Ali ga u atmoferu ispuštaju u većim količinima deponije, stoka, industrijska nafta i industrija gasa.

Prirodni gas je pozdravljen kao „gorivo za premošćavanje“ koje bi prebacilo SAD na obnovljivu energiju jer je efikasnije od uglja i ispušta manje ugljen-dioksida pri sagorevanju. Važno za industriju, prirodnog gasa ima u izobiljju u celom svetu i jeftiniji je za vađenje iz zemlje. Ali zagovornici novog „čistijeg“ gasa propustili su opasnu pretnju: da bi mogao da iscuri, nesagori i da izazove značajno zagrevanje.

Metan može curiti iz bušotina nafte i prirodnog gasa, cevovoda za prirodni gas i same opreme za preradu. Prema podacima, američke Uprave za energetske informacije, SAD imaju hiljade aktivnih bušotina za prirodni gas, milione napuštenih bušotina za prirodni gas, milione napuštenih boština za naftu i gas, oko dva miliona milja cevovoda za prirodni gas i nekoliko rafinerija koje prerađuju gas.

Donedavno je bilo teško pratiti lokacije i razmere curenja metana. Sada infracrvene kamere i napredni sateliti mogu proceniti emisiju metana širom sveta, dajući naučnicima i regulatorima uvid u ono što se ispušta iz objekata. Klimatolozi iz NASA-e i Nacionalne uprave za okeane i atmosferu ranije su rekli CNN-u da će se pogubne promene u klimatskom sistemu samo pojačati ako ljudi ne prestanu koristiti goriva koja sagorevaju i ispuštaju gasove poput metana, prenosi Index.hr.

„Što se tiče ugljen-dioksida, oduvek smo znali za elektrane, dimnjake i slične stvari, ali do poslednjih godina kod metana nismo razumeli koliki je uticaj mali broj velikih izvora zaista imao. Nismo razumeli koliko su superemiteri važni za smanjenje emisija“, rekao je Robert Džekson, profesor nauke o okolini na univerzitetu Stanford.

Što povećava emisije metana?

Poslednja procena IPCC-a ističe da naučnici sada bolje razumiju koliko metana oslobađaju ljudske aktivnosti poput poljoprivrede i industrije fosilnih goriva, te koliko to pridonosi klimatskoj krizi.

Širom sveta, fosilna goriva, poljoprivreda i rudarstvo vrtoglavo povećavaju emisije metana. Proizvodnja i izvori razlikuju se po regijama. U Severnoj Americi većina (14 odsto ukupnih emisija metana) dolazi od proizvodnje nafte i plina, a sledi stoka sa 10 posto. U Kini je eksploatacija ugljena najveći pokretač emisije metana, pridonoseći ukupnoj emisiji s 24 odsto. Iako je poljoprivreda glavni izvor metana, Džekson je rekao kako je pitanje emisije iz poljoprivrede i proizvodnje hrane teže rešiti.

Međunarodna agencija za energiju procenjuje da industrija nafte i plina u celom svetu može smanjiti metan za 75 odsto korišćenjem već dostupne tehnologije. Takođe se procenjuje da bi se 40 odsto emisija moglo smanjiti bez dodatnih troškova, budući da bi se zadržani prirodni gas mogao prodati.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar