Dva brata iz Severne Karoline, Henri MekKolum i Leon Broun, dobili su poravnanje u visini od 75 miliona dolara nakon što je utvrđeno da su više od tri decenije proveli iza rešetaka zbog zločina koji nisu počinili. Iako je reč o istorijskom iznosu za odštetu, vreme provedeno iza rešeteka niko ne može da im vrati, ali njihov slučaj vratio je pitanje nepravednih presuda u centar pažnje, prenosi BBC.
PROČITAJTE JOŠ:
Henri MekKolum i njegov polubrat Leon Broun dva puta su osuđivani za silovanje i ubistvo devojčice 1983. godine. Potom je 2014. godine pojava novih DNK dokaza dovela do njihovog oslobađanja i punog pomilovanja sledeće godine.
U petak je presuđeno da braća prime po 31 milion dolara odštete – milion dolara za svaku godinu provedenu u zatvoru i 13 miliona dolara kaznene odštete. Ova cifra predstavlja najveću visinu odštete za nepravednu presudu i robiju u istoriji SAD.
„Zahvaljujem Bogu“, rekao je gospodin MekKolum u suzama kada je sa bratom izašao iz sudnice, skoro sedam godina nakon što je sudija naložio državi da ih oslobodi.
„I danas je u zatvoru mnogo nevinih ljudi. Oni ne zaslužuju da budu tamo“, rekao je on.
Šta se dogodilo u ovom slučaju?
U malom mestu Red Springs u Severnoj Karolini 24. septembra 1983. godine pronađeno je telo devojčice (11) u polju soje. Sledećeg dana, na osnovu glasina kolega iz razreda uhapšeni su MekKolum i Braun, dvojica afroameričkih tinejdžera koji su tada imali 19 i 15 godina.
Posle nekoliko sati ispitivanja bez prisustva advokata, policajci su ih navodno primorali da potpišu unapred napisana priznanja. Sudski dokumenti navode da su dva brata imala kognitivne poteškoće i da su jedva čitali, pisali ili razumeli šta potpisuju.
Obojica su osuđeni na smrt. Braun je postao najmlađi zatvorenik u Severnoj Karolini, ali kasnije je ponovo osuđen na doživotni zatvor. MekKolum je postao zatvorenik sa najdužim stažom u zatvoru u Severnoj Karolini.
Nijedan fizički ili forenzički dokaz nikada nije povezivao braću za zločinom. Godine 2014. rezultati DNK testa su otkrili ime pravog počinioca ubistva: Rosko Artis, osuđeni ubica koji je služio doživotnu robiju zbog sličnih optužbi.
Koliko su česte pogrešne presude u SAD?
Nacionalni registar za oslobađanje evidentirao je 2.784 oslobođenih ljudi otkako je počeo da sakuplja podatke 1989. godine. Više od polovine svih ovih slučajeva uključivalo je neki oblik tužilaštva ili kršenje zakona. Gotovo 50 odsto osuđenih optuženih čija je nevinost utvrđena kasnije, ispostavilo se da su bili Afroamerikanci.
Baza podataka je takođe otkrila da je za Afroamerikance sedam puta veća verovatnoća da će biti nepravedno osuđeni za ubistvo nego za belce.
Da li su ovako velike odštete uobičajne?
Pogrešno osuđeni Amerikanci mogu podneti građanske tužbe navodeći da su im kršena prava ali u nekim slučajevima oni koji tuže nemaju ništa od toga. Naročito je teško držati policajce odgovornim za nedolično ponašanje, jer su njihovi postupci u velikoj meri zaštićeni važećim američkim zakonom.
Ali pritisak da policija i drugi zvaničnici odgovaraju za krivična dela raste sa nedavnim pokretima rasne pravde. Smrt Džordža Flojda 2020. godine u Minesoti dovela je do nagodbe od 27 miliona dolara, a u slučaju Brijane Tejlor iz Kentakija isplaćeno je 12 miliona dolara.
Presuda u petak u Severnoj Karolini doneta je nakon što su se još dva tela za sprovođenje zakona umešana u slučaj već nagodila sa braćom, za manje iznose.
Džejmi Lej, profesor prava na univerzitetu Djuk i stručnjak za nepravedno osuđene, kaže da je značajno što je porota braći dodelila miliosku odštetu jer je povećala verovatnoću veće sume koja će biti dodeljivana u budućnosti.
Kako američki sudovi odlučuju koliko košta jedna godina zatvora?
Trideset šest država i Vašington trenutno imaju zakone koji zahtevaju davanje obeštećenja nepravedno osuđenim. U Severnoj Karolini oslobođeni ljudi koje je guverner pomilovao imaju pravo da prime 50.000 dolara za svaku godinu provedenu u zatvoru. Ali ukupne nadoknade ne mogu preći 750.000 dolara.
Da li novac pomaže?
Novčana naknada može biti finansijski spas koji ljudima koji su oslobođeni omogućava da osiguraju osnovne potrepštine, pristupačan smeštaj, pravne usluge i bilo šta drugo što im pomaže da stanu na noge.
Profesor Lej ističe za BBC slučaj još jednog klijenta – Čarlsa Finča – koji je odležao skoro 43 godine u zatvoru pre nego što je pušten 2019. godine u 81. godini.
„Još nije dobio ni paru, bilo od državne zakonske šeme bilo od građanskih parnica“, kaže profesor i ističe da je gospodin Finč prestar da radi i da mora da se osloni na porodicu i prijatelje.
„Ono gde smo izneverili ljude koji su pogrešno osuđeni jeste to što im ne pružamo resurse koji su im potrebni da što ranije stanu na noge“, dodaje on.
Iako je kombinovana odšteta za braću u iznosu od 62 miliona dolara pokušaj da se oni osnaže nakon što su toliko toga izgubili“, Lej kaže da dodatnih 13 miliona odštete šalje poruku da obmanjujuće policijske prakse više neće biti prihvaćene.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare