Jedan nemački lekar napravio je u svojoj laboratoriji vakcinu protiv korone, dao je porodici i prijateljima. Kaže da je efikasna. Sada ga je sačekala krivična prijava jer cepivo nema dozvolu, niti je ispitano kako treba.
PROČITAJTE JOŠ:
Početkom aprila prošle godine nedeljnik Špigel je učinio poznatim lekara i preduzetnika iz Libeka, Vinfrida Štekera. Priča je naglasak stavila na genijalnost pronalazača koji je sam u svojoj laboratoriji razvio vakcinu protiv korone i već vakcinisao stotinu dobrovoljaca. Vakcina navodno nije imala neželjena dejstva i njena je delotvornost, prema serološkim testovima, čak 97 odsto.
U izveštaju se navodilo da je proces proizvodnje jednostavan i da bi se tom vakcinom u kratkom roku moglo snabdeti celo stanovništvo Nemačke.
Sada Špigel piše da je Šteker od nadležne institucije za odobravanje vakcina umesto podrške dobio – krivičnu prijavu. Da li je Šteker nepriznati genije kojeg gaze birokratija i farmaceutski lobi ili je neodgovorni doktor Frankenštajn?
U stručnim krugovima je postupak ovog lekara naišao na zgražavanje. Šteker je, prema tim prigovorima, preskočio niz propisanih koraka koji garantuju bezbednost pacijenta.
Zašto nije smeo da vakciniše dobrovoljce?
Profesor medicine i preduzetnik Šteker nije mogao da pokaže informacije o dozvoli, protokolu istraživanja i pretkliničkom osiguranju. Očito je on direktno iz laboratorije vakcinu odneo dobrovoljcima.
Dozvola za upotrebu lekova je kompleksan postupak koji zahteva dosta vremena. Posle laboratorijskog istraživanja na kulturama ćelija slede toksikološki testovi na životinjama. Da bi se do toga došlo, proizvođač mora da ispuni niz uslova.
Isto važi i za sledeći korak, prvu fazu kliničkog ispitivanja na ljudima, posle koje slede ostale faze. A generalna pretpostavka za svako kliničko ispitivanje jeste dozvola nadležne institucije. U Nemačkoj je to Institut „Paul Erlih“.
Upravo taj institut je nadležnom zavodu u Kilu prijavio samovoljno vakcinisanje posle čega je podneta krivična prijava.
Temeljni naučni princip jeste da proizvođači lekova ili njihovi radnici ne mogu učestvovati u ispitivanju leka, da bi se izbegla subjektivnost. To je razlog što pronalazač Bajontek-Fajzerove vakcine Ugur Šahin, kako je sam rekao u razgovoru za DW, nije vakcinisan.
Šteker se pak hvalio da je vakcinisao i svoju porodicu i svoje zaposlene. Kada lekar pacijentu da lek koji nema dozvolu, može da bude optužen za telesnu povredu. Osim toga to krši obavezu lekarskog savesnog postupanja, pa bi Šteker mogao da računa i sa sankcijama lekarske komore.
Kakva je to vakcina?
Šteker kaže da se vakcina bazira na „rekombinovanom antigenu koji se lako i jeftino proizvodi u retorti“, slično kao kod postojećih cepiva protiv hepatitisa A i B. Osim toga, za razliku od postojećih vakcina, antigen se umnožava izvan organizama u laboratoriji „pa nema više razloga za strah od nekontrolisanog širenja ubačenih genetskih informacija u ljudskom organizmu“.
Zaista se vakcine slične Štekerovoj odavno upotrebljavaju protiv virusa gripa ili humanog papiloma virusa (HPM). Štekerova vakcina nije toliko jedinstvena kao što je opisuje Špiegel, pošto iste principe koristi jedna vakcina firme Novavaks. Ta vakcina se već nalazi u procesu dobijanja dozvole Evropskog zavoda za lekove.
Austrijska veterinarka Petra Falb je na svom blogu navela niz pitanja na koje Šteker nije odgovorio. Recimo, o mogućem zagađivanju vakcine drugim virusima ili mikroplazmom, odnosno veoma malim bakterijama.
To je, prema Falb, „kritična tačka u razvoju vakcine“ jer takve kontaminacije kasnije mogu izazvati rak. Osim toga, Šteker pruža nedovoljne informacije o takozvanim ađuvantima, materijama koje se dodaju vakcini da bi joj pojačali dejstvo.
Šteker ne može da naučno dokaže tvrdnju da je vakcina koju je stvorio delotvorna u 97 odsto slučajeva. O tome ne postoji ni jedno istraživanje u nekom stručnom časopisu.
Do sada je samo sprovodio serološke testove na osnovu kojih kaže da su vakcinisane osobe razvile antitela. U okviru odobrenja za korišćenje vakcine ispituju se i razni drugi aspekti kao što je imuni odgovor T-ćelija.
Isto tako, stvarna delotvornost zavisi od odgovora na putanje koliko se ljudi iz probne grupe zarazilo posle vakcinisanja u odnosu na placebo grupu. To se obično kontroliše na kraju treće faze razvoja vakcine. Šteker očigledno nije napravio ni prvi od niza neophodnih koraka.
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar