U jednom trenutku Nemačku je ceo svet hvalio zbog načina na koji su se izborili sa pandemijom koronavirusa. Sada, zemlja grca pod naletom novih sojeva korone, tromom vakcinacijom i frustriranom populacijom.
Pročitajte još:
Telefon Stefana Bokhana ne prestaje da zvoni već satima. Od ranog jutra, a još uvek nije ni podne, ljudi ga zovu i raspituju se da li i kada mogu da se vakcinišu protiv korone. Nekoliko dana ranije, Nemačka je promenila uslove za vakcinaciju što je zabrinute i zbunjene građane Rostoka, na severoistoku zemlje, nateralo da besomučno zovu ministra zdravlja ovog lučkog grada.
„Žao mi je, ali još uvek ne možemo da vakcinišemo nikoga u kategoriji 2, samo medicinske sestre i zaposlene u staračkim domovima koji su u prvoj grupi prioriteta. Moraćete da sačekate“, rekao je on jednom od sugrađana.
Nemačka je već duže od dva meseca potpuno zatvorena i ljudima je dosta čekanja – na vakcine, kompenzaciju vlade ili povratak u normalu.
Na početku pandemije, Nemačka se predstavila kao globalni lider u rešavanju zdravstvene krize kakva se javlja jednom u sto godina. Kancelarka Angela Merkel uspela je da izdejstvuje konsenzus o zatvaranju. Evropski susedi zavideli su im na sistemu praćenja kontakata koji je njena vlada uvela. Broj zaraženih i umrlih bio je među najnižim u Evropskoj uniji, zdravstvena nega je bila besprekorna a ljudi su imali poverenja u epidemiološke mere i poštovali su iz bez mnogo gunđanja.
Šta se dogodilo?
Sada se sve to promenilo. Drugi talas pandemije pogodio je Nemačku kao i sve ostale. Stroge epidemiološke mere su produžene uprkos sve žešćem protivljenju, ali je broj zaraženih i dalje bio visok – oko 10.000 novih slučajeva dnevno.
Kao i u drugih zemljama, pojava novih sojeva virusa poremetila je sve planove. Program vakcinacije žestoko je podbacio, kao i drugde u EU. Svega 3,5 odsto Nemaca je dobilo prvu dozu vakcine, dok je dva odsto Nemaca dobilo dve doze.
Za zemlju koja je navikla da bude broj jedan u Evropi – ekonomski moćna, organizovana i efikasna – slab odziv stanovništva predstavlja hladan tuš.
„Zemlja se predugo odmarala na lovorikama ranog uspeha“, navodi levičarski Sudojče Cajtung u uvodniku. „Sada je koronavirus ogoleo dramatične nedostatke Nemačke: u vladi, administraciji i među politiarima“.
Istraživanje Pju centra pokazalo je da iako više Nemaca nego Amerikanaca ili Britanaca ima poverenje u vladu i njen način borbe protiv pandemije, ta podrška je u periodu između juna i decembra 2002. pala 11 odsto.
Raspoloženje je dodatno potonulo kada su Nemci videli Britance kako uspešno i masovno vakcinišu svoje stanovništvo Fajzerovom/Biontekovom vakcinom koja je razvijena uz pomoć nemačkih poreskih obveznika, dok oni i dalje čekaju prve doze da im stignu.
Čekajući prve doze
Razlog u kašnjenju vakcina treba potražiti, piše Njujork tajms, u odluci Nemačke da dozvoli EU da pregovara u njihovo ime za vakcine. Ta solidarnost je zapravo kaznila veće, bogate zemlje poput Nemačke koje su dobile manje doza od dogovorenih.
Vlada Angele Merkel pomogla je da se otvori Fajzerova fabrika u Nemačkoj, kako bi se ublažio pritisak na postrojenje u Belgiji, ali će biti potrebne nedelje, ako ne i meseci, da doze vakcina stignu do centara za vakcinaciju.
Centar u Rostoku otvoren je krajem decembra ali danima u njemu nije bilo nijednog pacijenta jer nije bilo doza. Kada su stigle, bilo ih je toliko malo da je osoblje penzionisanih lekara, vojnika i volontera bilo brojnije od ljudi koji su dolazili da se vakcinišu.
„Ekipa je sjajna i oni žele da vakcinišu“, rekao je Bokhan. „Ali frustrira kada se spremni da vakcinišete 1000 ljudi dnevno a nedeljno vam dođe svega 400 ljudi“.
Onlajn nastava
Vakcinacija nije jedini izvor frustracija. Gradonačelnici upozoravaju da će mali gradovi u unutrašnjosti „umreti“ ukoliko se ne dozvoli otvaranje prodavnica. Neke države otvorile su škole, neke nisu. Lekari, u međuvremenu, upozoravaju na trajnu psihološku štetu koju će karantin naneti deci.
Roditelji su takođe frustrirani onlajn učenjem koje se svodi na to da nastavnici mejlom šalju lekcije koje deca sama kod kuće treba da nauče.
Male, nezavisne firme muče se da prežive i razumeju pravila koja diktiraju ko može da radi a ko ne, kao i ko može da dobije pomoć države a ko ne. Mnogi su već odustali.
Kanelarka Angela Merkel radi sve od sebe da ohrabri ljude koji su umorni od svega. Obično rezervisana kancelarka je u poslednjih mesec dana dala više intervjua i više se pojavljivala u javnosti, razgovarajući sa porodicama školaraca koji su iscrpljeni žongliranjem između obaveza na poslu i kod kuće.
„Volela bih da imam nešto lepo da vam kažem“, rekla je ona naciji. I Nemci bi voleli to da čuju, naročito u izbornoj godini kada Merkelova odlazi a političari sada na sve načine pokušavaju da dobiju podršku birača.
Umiranje malih firmi
„Od uvođenja lokdauna smanjio sam posao maksimalno, ali sam sada došao do trenutka kada više nemam šta da sečem“, kaže Helmut Fromberger, vlasnik male foto radnje u Bavarskoj.
U ovo doba godine, Fromberger ima posla na prolećnim i letnjim venčanjima. Ove godine, jedino što radi su fotografije za pasoše na kojima zaradi 70 dolara dnevno. Pošto mu je dozvoljeno da radi i u vreme karantina, nije kvalifikovan za državnu pomoć namenjenu zatvorenim preduzećima.
„Ne želim milostinju od vlade, ali kada su mi zabranili da radim trebalo je onda i da preuzmu odgovornost za to“, rekao je on.
Proteklih nedelja, desetine frizerskih salona širom zemlje udružilo se i podnelo tužbu zbog prisilnih zatvaranja u svih 16 država. To je dovelo do odluke vlade Merkelove da dozvoli otvaraje frizeraja početkom marta pod uslovom da broj novozaraženih ne eksplodira.
Andre Amberg koji ima salon u Gori, podneo je tužbu protiv države Turingije jer je u decembru morao da zatvori salon i prijavi se na biro za nezaposlene.
„Ono što me najviše frustrira je što ne mogu sam da odlučujem o svom životu i poslu. Potpuno sam prepušten na milost i nemilost vlade“, rekao je on.
Čekanje
I tako Nemci čekaju. Čekaju na lidere da smisle neko rešenje. Na broj novozaraženih da padne. Na vakcinu.
Dr Rajnhard Treptov, jedan od desetina penizonisanih lekara koji se prijavio da volontira u centru za vakcinaciju u Rotoku, više vremena provodi čekajući doze nego ih dajući. „Ne možemo bog zna šta da uradimo. Fali nam doza“, rekao je on pokazujući na prazan centar.
Na pitanje da li bi bilo pametnije da je Nemačka nabavila vakcine nezavisno od EU partnera, okleva a potom kaže da je njegova ćerka koja živi u SAD već dobila prvu dozu. „Recimo, da stvari nisu baš najbolje prošle ovde“, rekao je on.
Situacija se pogoršava
U Nemačkoj sve više činjenica ukazuje na moguće pogoršanje pandemije korone. Nakon što je takozvani reproduktivni broj patogena sedmicama bio ispod jedan, sada je prvi put ova vrednost premašena, navodi se iz Instituta Robert Koh (RKI).
Sedmodnevna vrednost je trenutno 1,01, što znači da 100 zaraženih teoretski zarazi još 101 osobu. To bi moglo ukazivati na to da se nove varijante virusa šire brže, uprkos lokdaunu. Predsednik RKI Lotar Viler rekao je prošle sedmice da se u Nemačkoj brzo širi mutacija virusa B.1.1.7. koja je prema procenama zaraznija za 35 posto.
„Vrlo je moguće da smo opet na prekretnici. Čini se da se trend smanjenja (broja inficiranih) koji smo doživeli u poslednjih nekoliko sedmica, neće nastaviti“, rekao je Viler.
Iz sveta i regiona čitajte:
„Ne treba otvarati, poslećemo sve opet da zatvaramo“
S obzirom na opasnosti koje predstavljaju varijante virusa, savezni nemački ministar rada Hubertus Hajl upozorio je na opasnost brzopletog povlačenje mera protiv korone. Savezna i pokrajinske vlade trebale bi zajednički razviti razuman koncept otvaranja, rekao je ovaj političar SPD.
„Mora biti toliko sigurno, da nakon nekoliko sedmica ne moramo ponovo da zatvaramo sve što smo upravo otvorili“, izjavio je on za nemačke medije.
Ovog ponedeljka osnovne škole ponovo će početi s radom u još deset nemačkih pokrajina, a i vrtići će takođe ponovo početi sa radom. Sindikat obrazovanja i nauke je s tim u vezi upozorio na „visoki rizik“ za zdravlje nastavnika i učenika.
Britanska mutirana varijanta virusa već je uzela maha u gradu Flensburgu. Prema navodima gradonačelnice Simone Lange, tamo su skoro sve infekcije izazvane ovom varijantom. Policijski čas između 21:00 i 5:00 ujutro na snazi je u tom gradu od ove subote, a izuzeci se odnose na odlazak za posao ili kod lekara. Privatna sastajanja su zabranjena, piše Dojče vele.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar